Bogoslovlje
ώ второмъ часб звонетъ, и онаго мТста парохl'ани старш и ou млади, великш и малш, мбженски и женскш в‘ црковъ собисо раытъ се, и ш своихъ сщениковъ оббчаютъ се“. И онда се помиње та] исти програм рада. То се доцаије напомиње и у неколиким пастирским посланицама и у посланицама уз пост. 1 Ради тога се вероватно и захтева од свештеника учење Орт одокс ос а насчет. Као год што je свештеник био контролисан, преко протојереја и путем визитације, у извршивању ове наредбе и кажњаван за немарност (прво, забраном епитрахиља, а после одузимањем парохије) тако исто употребљава митрополит извесна средства да катера и парохијане на послушност; одређује он казну и за њих, ако не буду долазили на часове верске обуке. У посланици од 15-V-1754 г. о то] казни се пише следеће: ако цела црквена општина не дође на часове верске обуке, онда свештеник има да престане да служи у опште и да врши ма какве требе, изузев исповест и причешћивање болесника на самрти и крштење, то чега нико не може бити лишен; ако пак одсуствују из цркве само неки домови или поједина лица, онда да се овако поступи само према њима. Друго средство принуђавања народа да долази на верску обуку било je у томе што свештеник није смео да венча никога „безъ наученТя предположенныхъ въ церкви учитися нарежденныхъ, и прочихъ христ’Ганину приличныхъ должностей“. То je била синодска наредба из 1750. г. 2 коју митрополит понавља и у посланицама. 3 Недељне школе су постајалеу ово време и по манастирима, ради слугу и ради становника по прњаворима. И ове су имале исти програм и држане су у исто време. 4 3. Најзад, из посланица митрополита Ненадовнћа види се његов рад на унапређењу и двеју главних страна пастирске делатности: проповедништва и богослужења. Стално проповедање по црквама митрополит Ненадовић предвиђа и у својим правнлима. „Аще же священникъ имТетъ сЬдарованlя Бож!я даръ учителства, то и во вся нед Тли и праздники да проповТдйетъ людемъ слово Божlе и да учить
1 У поел, од 14-Х-1755 г.; од 18-11-1764 г. и др. з Сион, 1904. с. 102.
3 Поел, од 26-VI-1753 г.
4 Т. Остојић, пом. д. 137 —138.
32
Богословље