Bogoslovlje
земљи, као пропаст неког царства или почетак рата. Стојичар Херемон тврди, да се на небу појављују звезде, које навешћују срећне догађаје. Шта je чудо, ако je рођење Христово било објављено појавом нове и изванредне звезде, тим више, што je то предсказано било? 1 Ништа није чудновато приповедање Јеванђелија о источним мудрацима. Они су се занимали астрономијом. Опазили су божански знак на небу, необичну звезду, а знали су оно пророштво о звезди- „Изаћиће звезда из Јакова и устаће палица из Израиља“ (IV. књ. Moje. 24,17.) и дошли су на помисао, да je дошао онај, чије je рођење звездом објављено било и хтели су, да му се поклоне. Они су дошли у Јудеју са уверењем, да je рођен Цар, али нису знали за царство, којим ће владати и место, где ће се родити. Они су понели дарове, којима су указивали на личност, у намери да те дарове даду Ономе, који je Бог и смртан човек, те су Му принели злато, указујући на царско достојанство Његово, тамјан, указујући на Божанство Његово и смирну, указујући на смрт Његову. Како je Спаситељ био Бог, то je анђео наградио побожност мудраца, који су ce Исусу поклонили и јавио им je, да се другим путем врате. 2 Највеличанственији од свих догађаја земаљског живота и најсјајнији доказ Божанства Христова јесте васкрсење из ЛфТВИХ. Целс наводи, да су по причању старих били у подземном свету Замолксис, Питагора, Рампсинит, Орфеј, Протесилај, Херкул и Тезеј и оданде су се вратили. То je све измишљотина као и васкрсење Христово. Чиме се може доказати, да je Христос васкрсао? Ко je то видео? Једна жена растројених живаца и један ученик жртва болесне маште? 3 Ако je заиста васкрсао, ради уверења свију требао се јавити целом народу, те и непријатељима својим и тако показати своју божанску моћ. 4 Ориген одговара, да нема никакве аналогије између хероја, који су изишли из подземног света и васкрслог Христа. Ако су хероји заиста изишли из подземног света, зашто нису остали у средини људи, него се одмах поново вратили у подземни свет и врата се за њима занавек затворила. Христос je после
1 Contra Cels. Hb. I. с. 59. Migne t. 11. с. 770. 2 Contra Cels. I. I. c. 60. Migne t. 11. c. 770.
3 Ibid. I. 11. c. 55. Migne t. 11. c. 883. 4 Ibid. I. 11, c. 67. Migne t. 11. c. 902.
45
Оригенова сотириологија