Bogoslovlje

лсторију турских Бугара на Балкану; проналазак и публикована једног драгоценог грчког старозаветног рукописа из 12-ог века, са многобројним знатним минијатурама, сачуваног у библиотеци цариградског византиско-турског двора (сарајски кодекс); обелодањење важних старик мозаика и других уметничких остатака у рушевинама некадашњих сјајних византиских цркава и манастира: Св. Димитрија у Солуну, Хоре и Студитске лавре (џамије Кахрије и Имрахор) у Цариграду; и т. д., ит. д. Од како су руски светогорски калуђери добили на управу наше „Дечане“, Институт je смишльао да се научно позабави и том знаменитом српском лавром. Али су догађаји које ћемо поменути мало ниже, омели та] посао. Цело то обиље материјала и резултата објављивано je у поменутом органу Института, „ИзвЬстlя“, под уредништвом Успенског. О најзнатнијим открићима до којих би се дошло при Институтским ископавањима, истраживањима и набавкама писао je ту обично сйм Успенски, а о другим наласцима његово особље. Уједно су „ИзвЬспя“ доносила, од уредника или од осталих чланова тога тела, и друге студије, а не само о грађи на коју би наишао Институт. Дабогме, у садржини тог часописа, као год и у раду Института, главно су место заузимале византиске и словенске студије. На та] начин, Цариградска „ИзвЬспя“ Успенског постала су, уз минхенски „Byzantinische Zeitschrift“ Карла Крумбахера и уз петроградски „Визанпйскш Временникъ“ Васиљевскога и Регеља, трећи главки стручни лист на свету за науку о Византији. Шеснаест томова тога листа, који су изишли један за другим, из године у годину све већи и бољи, често праћени обимним албумима снимака, планова и илустрација, остаће за увек једна од најбогатијих ризница за византиологе, a такође и за слависте. Осим тога, од осниваша Цариградског Института и „Изв-Ьспя", Руси су били једини народ који je имао два све снажнија центра и гласила за проучавање Византије, то јест не само у Петрограду, него и у Цариграду. Готово je изгледало као да ће Русија, у међународној научно] утакмици на том пољу, отети ондашгье немачко првенство. Пред рат балканских држава с Турском, Цариградски руски Институт и његова „ИзвЬспя“, по претходном споразуму Успенскога са југословенским стручњацима, а уз материјално учешће и југословенских влада, стали су ширити свој круг рада и на ископавања предисториских старина по Балкану. Због тог плана

57

t Фјодор Ивановић Успенски