Bogoslovlje

ма ст ихь je pistacia lentiscus и у Дубровнику се зове„т рйш ља“ (види Вук. рјеч. 3 s, v. тришља). ηист ик ъ je род од клокочике, дакле „к локо чи к а‘ с (τό πιστάκιον, pistacium, Pimpernuss). тано ур a, f. „запис, (х)амајлија“ није Новаковић унео у речник, а има je на 591. страни својих примера. Ова реч показује сродност са грчком речи ή ταινία, лат. taenia „врвца, узица", старосл. тен-ето и тон-отъ „врвца, узица“ и тжтива (тен-тива) „тетива“ и грч. ό τένων „тетива“ и турском речи тен-еф „врвца, узица“ у корену тан-, тен- и тон-. Сродност ову у корену показује и словеначко tеn ê t и tenêtva „ретка мрежа“ и бугарско тен-урка „обга, кора,, јувка“. Упореди и арапску реч te Is man „запис“ и германску и романску реч talisman, које су постале од грчке речи τό τέλεσρ,α „запис, (х)амајлија“, која управо значи „извршење врачарске посвете, извршење врачања или бајања“ (о talisman види Weigand, deutsches Wörterbuch). попоуньць и поупоуньць. О овој речи каже Миклошић у својем речнику „avis quaedam“ „нека птица“ и даје пример ..лесть пьстра птица „...je (sc. поупоуньць) шарена птица“. Новаковић има ову реч и у примерима (стр. 586.) и у речнику и то само у облику попоуньць, али и он као и Миклогпић вели да значи „некаква птица“. Кад се облик поупоуньць упореди с бугарском речи пупунецъ и пупунякъ, која значи Wiedehopf „пупавац“ (види Weigand, bulgar.-deutsches Wörterbuch, 3. Aufl. Leipzig 1922.),. види се да су ове речи по облику сасвим једнаке и да je бугарски облик речи пупунецъ постао од старословенскога облика поупоуньць и да према том и поупоуньць, па и попоуньць значи „пупавац“. Поред облика пупунецъ бугарски језик има и облик пупавецъ с истим значением као и облик речи пупунецъ. Према грчком облику επο-ψ- „пупавац“ имамо у старословенском језику облик гепопсъ, који има Миклошић у својем речнику. Због различнога угледатьа на природне гласове у латинском језику место облика epops имамо облик речи u pup а са значением „пупавац“. Од латинскога облика u pup а постало je и старословенско поупоуньць и попоуньць и бугарско пупунецъ (пупунякъ, пупавецъ) и наш& пупавац. Сугласничким разједначивањем постало je од upupa.

144

Богословље