Bogoslovlje
има своју природу или остварује свој живот као триједино Ja. Овај je живот једини, као живот једног субјекта; али овај je живот и саборан, јер je живот тријединог субјекта. Овде ce остварује потпуно омоусианство. Свако Ja y триједином Ja пресвете Тројице има суштину или живот као Ja, али не као ca-ja, а због тога, Ja, Ja и Ja чине у њему не заједницу трију Ja већ триједино Ja“. Из разлике начина владања једином природой проистичу ипостасна својства или одношаји. Акт самораскривања личног Духа врши се у три момента: онај који ce открива, онај који открива и онај ко и ce открио: ћутање, реч и живот; Отац, Син и Дух Свети. У духу створеном ово се врши у привременом процесу, и све су то стања личног живота. У божанском пак животу нема места дискурсивном ређању момената; сви су они дати заједно и апсолутно, и не као стања већ као вечни акт, као божански самоодношаји у самом Апсолутном Субјекту. На тај начин, „сама Тројица нкје само Јединство Апсолутнога него и извесан Његов апсолутни саодношај“ (63—66). Пресвета Тројица као љубав. Божански Дух открива се у Речи као у другом Ja, „са којим се идентификује и у коме се огледа као у својој слици, а ово друго Ja предаје се о номе које га je родило као Реч гьегова, Ово се откровенье познаје као нови лични акт самоодређења у Св. Духу“. „Откривење преко другога, познање себе као другога, иманье себе као другог, живот у другоме и јесте љубав“. Овде се показује мертва, собом и оним што je своје; ово je жртвена љубав која даје апсолутну пуноћу живота. Љубав није својство него суштина Божја. Крст je символ ове жртвене љубави п слика триипо•стасне Тројице (66 —70).
(Наставиће ce)
Др. А. Доброклонски
„Историја Српске Православн е цркве “
од професора
Андре Гавриловића, Београд, 1927. г.
Из натписа се види да je ова књига за школску и васпитну потребу, а слично томе види се из предговора, да je намењена и школској настави и поуци свих који желе допунити своје народносно образовање. Према томе г. писац je имао пред очима двоструки задатак, па je већ из тога сасвим природно.
159
Оцене и прикази