Bogoslovlje

која je само онда могла деловати на народ, ако је и код њега био у обичају моногамијски брак 1 ). Из тога се можа закљућити да је моногамијски брак завладао свима друштвеним слојевима To се види и из Псалама(l27. 3.) Књиге о Јову (31, 10) Прича Солпмонових (5, 15. 18 сл. 11, 16. 12,о4. 18, 22. 19, 4. 31, 10,) Но и полигамиски брак није био тиме сасвним потиснут. Још се у врел!е Христово препиру равини колико сме човек узети жена. Многоженство траје код Јевреја све до клетве ученог rabbi Gersoma ben Juda y Мајнцу (970 Xp.) којом забрањује многоженство међу Јеврејима у Немачкој. To је продрло и у друге земље, али се и данас, на Истоку, могу наћи Јевреји са више жена. г ) У Тглмуду је сачувана цела дискусија равина научника при тумачењу „царског закона“. (Поновљ. закон. 17, 14.) код одредбе: „и да нема лшого жена л (П, зак. 17, 17.) R. Jehuda примећује, да цар може имати више од 18 жена, позивајући се на речи пророка Натана (П. Сам. 12, 8.) и на број жена Давидових (= 6.) (11. Сам. 3, 2. 3. 4.). Rabina на то вели, да се можда мисли и 24 жене; али се и учи; „он несме узети више од 48. жена“ (Sanhedrin 21, а.) 3 ). Карактеристичво је овде равинско схватање из којега се види, да за њих није никаква необична ствар, ако човек има и много жена и ако се при томе не мора узети, да су и ти равини имали много жена. Али многоженство постоји и у њихово време. Сам Талмуд саветује да се не узима више од 4 или 5 жена (Jevamolh 44а; Jev. 4, 11. Ketubolh 10,5, Qiddusim 2, 7. Ketub. 3,7,). али не одређује да се не сме узети и више. To је познато још и Јустину мученику, који вели Јевреју Трифону. да би боље било да иду за Богом, него за својим слепим. и неразумним учитељима, који им још и данас дозвољавају по 4 и 5 жена. 4 ) У време Христово, ипак, многоженство није тако често. У Талмуду се види, да су адноги равини имали само по једну жену

*) Chr. Stubbe: Die Ehe im Alien Testament, Jena 1886, 42. Doller o. c. 22. H. Holzinger: Ehe und Frau im vordeuteronomischen. Israel Studien zur semitischen Philologie und Religionsgeschte J. Welhausen zum 70. Geburtstag gewidmet. Herausg v. K. Marti. Giessen 1914,, 238.

2 ) Schurer: Geschichte des judischen Volkes zur Zeitalter Jesu. s / 4 Afl. 1901, I. Bd, 406.

3 ) Talmud Babeli der babylonische Talmud, herausg. v. Dr. Lazar Goldschmidt VTI. Berlin u. Wien 1925. (Benjamin Hag Verlag.)

4 ) Leipoldt o. c, 44.

201

Брак м социјални положај жене код Јевреја