Bogoslovlje

место покрај мора 1 ) примили правопис од Феничана (који су такође Ханаанци) при примању њиховог ханаанског језика. 0 њиховој пнсмености у то доба сведочи још и прстен Јуде, четвртог сина Јаковљевог, о коме такође говори књига Постање 5 ), чијим се иницијалима обично потврђивао некн раније написани уговор или споразум 3 ). To је, може се рећи, прва етапа јеврејске писмености у опште. Тиме, дакле, отпада субјективна претпоставка Renan-ова која гласи: „Пнсменост не беше позната (у употреби) код народа Ханаана у време Мојсија" 4 ). Али, с доласком и насељењем Јакова и његових синова у земљи Гесенској у Египту (LXX превели Feoepi), настаје нов утицај на Јевреје, па и на њихову књижевност. У то време се у Е г ипту већ беше неговала „лепа књижевност“ б ). Brugsch вели: л Ни један народ на земљи није био тако schreiblustig und schreibselig (расположен за писање) као египатски, што нас потпуно уверава посета ма ког било египатског музеја. Било камен, било дрво, било платно или папирус, све је употребљено за писање" 6 ). Нарочиао је пак у Египту била врло стара религиска поезија. Апологета Paul Schanz сматра песму Рамзеса II (Сесостриса) као најстарији епски саев у опште, којн, својом формом, деобом на стихсве чији су делови паралелни, у многоме личи на бнблиска приповедања старих Јевреја 7 ). Док су, у времеиу Мојсија, многе отмене куће имале домаће библиотеке испуњене папирусним свитцима лепе литературе 8 ).. Сам Мојсије, који је одрастао на двору Фараономом, природчо био је васпитан у кругу мисирских свештеника којн су писали, царскеанале, научившн се „својмудростимисирској, и био силан,. у речима и делима“°). Али у то вре.ме, вероватно не беше само Мојсије писмен већ и један добар део виђених људи његовог

] ) ib. lib. XLIX, 13.

2 ) XXXVII, 25. Е. Hoppe (Glauben und Wisen. Giiterslos 1922, 191) вели да су стари одељци списа из времена патријараха н праисторнје сачувани код народа пре Мојснја.

3 ) Види Hegslenberg, Beitrage zur Einleitung in das A. Testament. Berlin 1831—1839, t. I, exp. 142, који вели да cy тп прстеновп, аналого књизи Изласка XXXIX, 30, нмали иницијалнм натпнс.

Historie du oeuole d’ Israel, i. I, Paris cxn. 227.

5 ) Dr. Hoberg G., Die Genesis, II Aufl. Freiburg in Br. 1908 , стр. XX

6 ) Aus dem Morgenlande (op. cit) стр 56.

r ) Op. cit. стр. 235.

8 ) Brugch. op. ci( стр. 62.

9 ) Дела Апостол. Vli, 22

168

Богословље