Bogoslovlje

мофист ичк и, тј. он Јахве не претставља узвишено већ му прописује све обичне људске особине, као: љутњу, кајање, заклињање па и борбу. Даље, по њему, Бог се с људима разговара који чују његов ход и глас у Еденском врту, а по потреби он чини чуда при својој појави, или напада. Напослетку код Ј налазе масу митолошких црта, као нпр: дрво познаванье добра и зла, дугу и друге.

Поред наведеног, Ј патријархе и њихове породице, веле, не сматра као неке номадске фамилије већ као стално насељене будући са извесном културом, који су уз то неговали култ једног Бога. Каогод што је Јахвеу приписао разве слабости (љутњу и томе слично), тако исто и патријарсима Ј приписује разне слабости па и тешке грехе; нпр.: Каина je претставио као братоубицу, патријархе Авраама, Исаака и Јакова као људе који су били у свађи и препирци с околним народима па и својим укућанима, a јеврејски народ у опште претставио као тврдоглаву нацију. Из овога закључују да писац Ј документа нагиње ка песимизму, по коме je једини спас Израиља у томе што Јахве о њему брине, који га кроз обећања и искушења васпитава и ствара својим изгбраним народом. Према томе, веле, његов je циљ више пророчко-дидактички, због чега код њега не играју велику улогу жртве и обред, нити се брине о централизации култа: свуда где се људима допада, дакле, они могу подићи олтаре и Богу се молити. Али зато Ј обраћа већу пажњу светској историји и грађанским законима.

ß) Каракшернстпка документа Е Главна карактеристика. документа Е je у томе што име Божје готово увек исказује речју Елохим Elohîm; понеки пут само употребио je реч J а X в е, но Dillmann мисли да то није дело писца документа Е већ неког доцније непознатог редактора 1 ). Е докуменат (спис) разликује се од Ј тиме што je он, веле, више историски спис, базирајући своја излагања на позитивним изворима, ма да му je главна база била усмена традиција северног и средњег дела његовог народа, јер с нарочитом љубављу Е говори о племенима Јефремовом, Манасијином и Рувимовом. 2 ) Са не мањим жаром

] ) Види његово дело; Die Genesis, 6 Aufl. Leipzig 1892; Die Bücher Exodus un Leviticus, 2 Aufl. Leipzig 1880; и Numeri, Deuteronomium undJosua, 2 Aufl, Leipzig 1886.

2 ) Gunkel, Op. cit. стр, XVII

267

Мојсије и критика