Bogoslovlje

брани народ Јахве, довело je Karl Heinrich Graf-a (ученика Eduard Reuss-a), професора Университета у Штрасбургу, да састава његове, т.з. Графове теорије. Графова теорија у ствари je прерада и у савремено-научну форму обучени ранији закључци de Wette 1 ), Georg 2 ), Vatke 3 ) и његовог професора E. Reuss-a. 4 ) Graf, одушевљен Хегеловом философијом (по којој je монотеистичка религија путем еволуцпје постала из полигеистичке), сасвим je био пренебегао студнрање библиског текста који посве друкчије него Хегелова философија говори о Израиљу и његовом историском развићу. Као присталица мишљења да ce монотеизам Израиља датира тек од појаве званичних пророка по деоби јеврејског царства на северно и јужно, Графje, следствено, одбацио аутетичност историје Израиља описане прво у Петокњижју а затим у осталим књигама Старог Завета. У свом спису „Die geschichtlichen Bücher des Alten Testaments“ 5 ),, и он je усвојио четири главна нзвора (списа): E, Ј, Р и D, на основу којих су доцније непознати редактори (R 1 , R2,R 3 и -)- g) саставили данашње Петокњижје. Али, његова се теорнја од претходних хипотеза разликује по томе што je он начиниа други распоред споменутих извора, Констатовавши пак да су извори Е и J, као историски списи старији од D законског списа, као најстарији извор (докуменат) Граф je узео J извор.

’) Beiträge zur Einleitung in das A. Testament. !. Halle 1807: II 1807.

-) Die älteren jüdischen Feste. Berlin 1835.

3 ) Die biblische Theologie. Bd. I. Berlin 1835.

- 1 ) Die Geschichte der heiligen Schrift Alten Testaments. 1). Auf!. Braunschweig 1890. Резиме Reuss-ose теорије je овај. Најстаријн део Петокњижја je .Bundesbuch Књига Завета“ (Изласка XXI, 1-XXIII, 13),. која се датира из времена пара Јосафата (916 —891), претпостављајући ла je крајем IX века пре Хр. прмдодата новијем појављеном делу. Re.uss није могао да утврди: да ли je Е млађи или старији од Ј, за који докуменат вели ла потиче из друге половине IX века. Од ова два. документа (Е и Ј) доцније je створена једна целина, али не може да утврди да ли je тај посао извршио писац Ј, или je то дело сасвим неког сасвим непознатог редактора (R). D пак постао je у време цара Јосије (621 г.), који je затим у времену првог пресељења у Вавилон а пре дефинитивне пропасти јудејског царства приспојен ранијој колекцији ЕЈ. После повратка из вавилонског ропства Јездра je саставио „Gesetzbuch Књигу Закона* (Левит. XVII—XX). За време његовог живота Р постајао je као засебна целина и тек по његовој смрти придодат ранијој колекцији докумената E J D ф Р.

5 ) Leipzig 1866.

254

Богословље