Bogoslovlje

итском „restrictio или reservatio mentalis“ (учење o дозвољивости тајног, само y себи смишљеног, a гласно не изреченог приуздржаја); a на стр. 321,—323. y 11. свесци писац говори исто тако и о т. зв. амфиболијама (двосмисленостима). Писац ce донекле слаже чак и оправдава и једно и друго, док правосл. моралисти апсолутно не признају ни једно ни друго (сравни: Епифанович Протић стр. 95.), јер и једно и друто доводи до лгоралног лаксизлга (попустљивости). На сгр. 248. писац говори о празницима, y чему ce римокатол. црква такофе разликује од православне, наиме; У православној цркви не светкују ce празници римокатоличке цркве, као; Брашанчево, Телово или Празник Тела Господњег (30. лтј), празник непорочног зачећа Богоматере (8. децембра; сравни и I. св. стр, 139.) и други светитељски празници, које наша православна црква не светкује. На стр. 258. —259. други су дани и начин поста y православној цркви. Одељак о верској толеранцији и вероисповедним односима стр. 296. —300. треба сравнити са истим излагањелг y Православном Црквеном Праву од Др. Н. Милаша стр. 764. 770. У свакол\ случају православна црква je увек била толерантнија према неправославним и вазда ce гнушала т. зв. средњовековне инквнзиције (кажњавање и мучење јеретика и шизматика са стране римокатол. духовних власти, римске папе: Инокентије 111., Гргур IX. и др., и немилосрдно, управо грозно кажњавање наводних вештица (сравну булу „Summis desiderantes electibus“ од 3.-XII.-1484. папе Инокентија VIII., којом ce 6yaOiM потврђује веровање y вештице и правдало њихово немилосрдно кажњавање). На стр. 331. —333. писац говори о т. зв. лажи по нужди (Notlüge) и на стр. 333. каже, да ако неки ргшокатолички богослови y новије времедозвољавају „физиолпшку“ или „материјалну“ лаж, то они с тим стварно не мисле ништа друго,,'него напред споменуто „reservatio mentalis“, с чиме ce и O. Schilling слаже, a што правосл. моралисти апсолутно одбацују. Завршујићи овај приказ ми са name стране препоручујемо систему Ü. Schilling-a нашим читаоцима са напоменом, да при читању узму y обзир све напред изнете примедбе, нарочито пак оне примедбе, које ce тичу вероисповедних разлика измефу моралног учења православне цркве и њених моралиста и моралног учења римокатоличке цркве и њених моралиста.

Симеон CuuxHKoeuh .

88

Вогословље