Bogoslovlje

апсолутној вољи, кад може лепо и јасно рећи само „воља. Божија“. Наслов: Слобода (стр. 15.) израђен je доста конфузно, не наводи баш ниједно место из Св. Писма и црквене патристике о слободи човечије воље. Иначе je цео овзј одељак о слободи воље израђен испретурано, непрегледно и неконцизно. На стр. 24. —27. г. Марјановић вели, да и животише имајупобуде или мотиве (истина вели неке ниже), што je апсолутно погрешно (сравни и: Психологија, Б. Лоренц, стр. 295.). Излагање на стр. 28. испало би много боље и прегледније, управо онако, како то излажу 95°/ 0 православних моралиста, найме : требало je нагласити, да je природни морални закон сваком човеку урођен, разуме се и деци; па онда, да je од свих земаљских бића једини човек морална личност, потто једино човек међу земаљским бићима има разум и слободну вољу, којн у исто време важе (разум и слободна воља) као искључиви услови, да се једно земаљско биће окарактерише као морално биће или субјекат. Иначе излагање на стр. 28. а у вези са излаганьем на почетку 32. стр. спада више под наслов „о моралном урачунавању“ са напоменом, да се мала деца, умоболни, (г. Марјановић на стр. 29. при крају каже „умноболни“) умнопоремећени људи, па неки, како каже г. Марјановић, лунатици (месечари) изузимају од моралног урачунавања. Све je друго на стр. 28. и 29. обично фразирање и понављање. Не видим разлога, зашто г. Марјановић при крају наслова „о савести“, на стр, 31. баш ништа не говори о врстама савести. На стр. 32. г. Марјановић je могао напоменути и објаснити, да човек, као морална личност, одговара у првом реду пред Богом, и затим пред својом савешћу и другим људима, односно пред црквеном и државном власти. Друга половица 32. стр. изложена јз конфузно. При крају 32. стр. г. Мапјановић вели: „Мојспјев закон јесте смеса“, па га онда дели на четир дела вероватно само зато, да не буде онако, како деле Мојсијев закон готово сви православии и римокатолички моралисте (Гавршлъ, Солярскш, Алесницкш, Linsenmann, Simar, Koch, Schindler, Maus bach, Schilling и др.) на три дела, найме : 1.) Прописи морални (сравни Мат. 5, 17.); 2.) Прописи обредни и 3.) Прописи грађански (правни). И на стр. 33. излагање би боље испало, да je г. Марјановић јасно и отворено нагласио, да je природни морални закон сваком човеку урођен. И наслов на стр. 34. г. Марјановић je изложио на свој особан начин вероватно с

246

Богословље