Bogoslovlje

од стр. 37. па до краја, а и раније су непрецизне. На стр. 46. место наслова „Хришћанске дужности“ треба да стоји: Дужности хришћана према самом себи. На истој 46. стр. (12. ред. одоздо) место речи „инстинктивно“ боље би било рећи: по урођеном нагону самоодржања. Наслови: Шта je дело? (Стр. 47.) и „о греху“ (стр. 48. —49.) изложени су конфузно. На стр. 49. у првој половици треба рећи; код једног дела интелигенције, а не генералисати. У истом одељку г. Марјановић je генералисањем нанео тешку увреду целом адвокатском сталежу. На почетку 50. стр. г. Марјановић вели: „Због грехова, ако су они у мислима и речима,али нису остварени, ми не бивамо извофени пред суд земаљски, али за то ми смо и за њих одговорни пред судом небеским“. Ja пигам г. Марјановића: Зар човек не одговара пред „судом земаљским“ н.пр. за клевету речима!? На истој 50. страни при крају г. Марјановић вели, да je првородни грех наслефен од Адама, а зар није и од Еве!? Па даље вели; „Од тог првородног греха Богје спасао човека тиме што му je на првом месту дао савест“. А зар, г. Марјановићу, савест није човеку урофена, или: Зар савести није било и пре прародительское греха?! Гледиште г. Марјановића, да се савест јавља после прародитељског греха, јесте апсолутно неправославно гледиште (сравни: Савест, Д-р Ј. А. Илић, Срем. Карловци 1922. стр. 9. и II.), које не заступа апсолутно ниједан православии моралиста, па ни римокатолички (D-г Koch, ibid. стр. 81.), можда га заступа по неки протестански моралиста (Lehrbuch der Moralheologie, D-r F. M. Schindler, 1. Bd., Wien 1913. стр. 217.). Може се истина говорити о поремећеном моралном чувству и помрачењу моралног сазнања после учињеног греха од стране наших прародитеља Адама и Еве, али савести je било и пре и после тог прародитељског греха. Напослетку и наслов; О поправци грешника, je такофе изложен конфузно. У вези саизлагањем наслова „о поправци грешника“ запитаћу г. Марјановића и ово: А зар помоћ Божја, која се прима y св. тајнама и молитвословљима, нема никакве важности и благотворног утицаја за поправљање грешника?, кад ниједном речи о томе не говориОстаје, да кажем jour и неколико општих напомена : Хришћанска Етика г. Марјановића написана je са слабим, на неким местита и врло слабим стручним знањем. На многим местима се осећа у излагању лабава и логичка веза. Излагање je непре-

248

Богословље