Bogoslovlje

побуде, које претходе делима. Разуме се, да су у велико] заблуди они, који са омаловажењем гледају на Стари Завет, и који тврде, да Бог у Старом Завету гледа искључиво само на легалност, а не и на моралност (сравни: 11. Мо]. 20, 17.). Бог, с обзиром на ниво верско-моралног схватања Јевреја, иззбраног народа, тражи, да се у свакој прилици задовољи правда испуњавањем законских прописа. Бог се у Старом Завету, због слабости људи, преставља и као осветник. „Бог Старог Завета je строг, постоји као судија, док je Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа чисто милосрђе и љубав“ 1 ). Ову напомену потврђују и речи самог Бога, које по V. Мо]. 32, 41. гласе: „Ако наоштрим сјајни мач сво] и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима, ко]и мрзе на мене“. Оваких и сличних места има ]ош у Старом Завету. Нама су ове напомене нема сумње против очекивања. Међутим, ова и слична места објашњавају се, по учењу наше православие цркве, на следећи начин: И Божанско Откривење Старог Завета, као и Божанско Откривење Новог Завета потичу од правог и истинитог Бога, који ]е, сасвим појмљиво, подједнако и у Старом као и у Новом Завету апсолутно савршен с том напоменом, да je Бог Своје учење са временем и постелено саопштавао људима према њиховом верско-моралном схватању. Да су стари Јевреји, Богом изабрани народ, били у оно доба, кед им je Бог саопштавао Божанско Откривење преко изванредних Својих посланика, савршенији у верскоморалном Пигледу, њима би се одмах и дало савршеније верско-морално и социјално учење, из којег би се учења резултирале и чистије побуде за извршење дужноети човека прво према Богу, а онда и према самом себи и ближњем. Како пак та] случај није био, то je Бог саопштавао старим Јеврејима, ;као Свои изабраном народу, онако верско-морално учење, које су стари Јевреји могли тада да схвате. И друга дужност, .дужност човека према самом себи, није схваћена у потпуној чистоти, односно онако, како се она схвата у Новом Завету. То je долазило и долази с једне стране због чулности човека, а с друге стране и због човекове себичности. Стварало се и створило уверење, да овај земаљски живот и с тим у вези и земаљска блага треба што више ценити, разуме

') Das Christenleben im Lichte der heiligen zehn Gebote, D. T. Hahn, Gütersloh 1926. cip. 177.

149

Главки прикципи морално-социјалног учења Исуса Христа