Bogoslovlje

резултата могло се опет извући ново правило“ (Grätz о. с. 52.)Због тога je тражио и налазио смисао и у најситнијим граматичкилг честицамэ, на пр. у честици за ознаку акузитива „’et“, у свези „ve“ (и), „’ak“ (али), „gam“ (такође) итд. При томе je Акиба остајао увек конзенквентан. „Simon Jmsoni, по другима Nehemja Jmsoni тумачио je свако „’et“ (nota accusativi) у закону, али када je дошао (до стиха): „Бој се Јахвеа Бога твоjera“ („’et Jahve ’eloheka tirâ’ “), повуче се. Тада му рекоше његови ученици: шта ће бити од свих тумачења што си их извео из ~’et“-a? A овај им одговори: као што имам право да тражим награду за изучавање, тако имам право да тражим и: за повлачење. Али када дође раби Акиба, он протумачи (стих) „Бој се Јахвеа Бога својега“ да се ту имају разумети (под „et“) и научницн" („Talmîdê hakhamim“) тј. да се има бојати (поштовати) Бога и научника (Pesahim 22 b.). „R. Aqiba je са својим системой отворио нове видике и отворио нови пут; усменом законском мзтеријалу, за којег су неки говорили да виси салю о једној длаци и да нема основа у Св. Писму, дано je право опстанка. Тилю су биле завршене препирке за халахе. Савременици R Aqibe били су тим новим одушевљени и изненађени, и ако je то изгледало врло старо' (Grätz о. с. 52). Због тога je Rabbi Tarfon (или Tryfon) люгао рећи Акиби: „Ко одустаје од тебе, тај одустаје од вечног живота, јер што предање заборавља, то ти понови успостављат својилг тумачењем“ (Sifre paraša Behaloteha, 75). Држало се, да би се закон запустио или барелг занелюрио, да лгу није дао брану Р. Акиба (Sifre Ekeb 48). Шта више, да je он знао за лшоге ствари које су биле сакривене и самом Мојсију (Pesikta Rabbati, 14), јер расправљање Акибино саученицима није могао ни сам Мојсије да схвати (Menah. 29 b.). До Акибе поучавале су се халахе без икаквог систелга или: груписања, а Акиба и овде изводи реформу, јер их je систелгатски средио у трупе. Он их je најпре разделио према садржају у делове, тако, да су на пр. прописи о суботи, браку, разводу и т. д., били скупљени у једну целину (masehta). Сваку таку целину разделио je, опет према бројевилш који долазе у њој, у разделе (на пр. из 4 узрока може се оштетити нечије власништво, 36 злочина кажньава се у закону са истребљењем из народа и т. д.). Свакако je Акиба морао тај цео лгатер ијал да бележи, и та његова збирка халахских одредаба названа je

266

Богословље