Bogoslovlje

Сме ли се тврдити да Бог не постоји зато што се самом наукой до ньега не може доћи? Може ли само чисто научно схватање света одлучивати и о питању егзистенције Божје? То пак излази из тврфеньа неких противника сваке, не само религиске, метафизике, који веле: „Научно схватање света не познаје никакве нерешљиве загонетке“. Али с правом je речено да je и само то њихово тврђење о свемоћи емпириске науке једно метафизичко уверење. 1 Сама, „чиста“ наука, без философије, није могућна. Философија je, видели смо, нужна допуна науке. А Бог je централни појам сваке праве философије, као и праве религије. Надприродно створење света je основни став хришћанске метафизике као и сваке друге монотеистичке религије. За сваког онога, који има правилан појам о Богу, надприродно створење света je једино могуФно решење проблема о поставку света. А правилан појам о Богу, предмет праве религије je Бог као апсолутно савршено, лично биће које je не само створило свет већ га и одржаВа, непрекидно води бригу о њему. Има различних философских путева којима се може доћи до идеје о Богу и Божанском створењу света. Тако има философа који долазе до идеје о Богу одбацујући идеју времена без краја и почетка. На супрот идеји таквог времена они стављају идеју једног почетка и краја времена, као и идеју ограниченог (од Бога створеног) простора 2 Један од тих пугева je и сама природна наука или управо философија природне науке или, краће, философија природе, као нужна допуна природне науке. Религија je, у суштини, ван домашаја резултата природне науке и може према њима бити индиферентна. Али ако сами природњаци износе, као резултате своје науке, тврђења, којима не само не служе атеизму него која на против, воде теизму, онда je то врло значајно управо ради оног малог броја природњака који мисле да сама емпириска наука може одлучивати чак и у питањима чисте философије

оне далеко од премиса, из којнх добива теоретско своје оправданье теизам или неравна религија и кршћанство као врхунаравна религија такав бн поступак значио недостатак научног етоса.“ (S. Zimmermann, Filozofija kršćanstva, Ljetopis j'ugoslavenske' akademije znanosti i umjetnosti, 1929—30. sv. 43, стр. 180, 189.

1 P. Menzer, Deutsche Metaphysik der Gegenwart, 1931, p. 24.

2 Исп. P. Menzer о. с., p. 49 и д.

308

Богословље