Bogoslovlje

сматран као свети. Исто тако и српски владари објављивали ■су и потписивали су своје хрисовуље на грчком“. У прилог г. Петковића могли би навести још много доказа, осим овога Јована Зографа. Csoj увод завршује г. Петковић овако: „Ова уметничка дела, која имамо на зидовима старих српских цркава, не заслужују да се сматрају као једноставне имитације византиских и источних модела. У тражењу једног новог стила, српски уметници су постали еклектичари. Еклектизам њихове уметности, који се манифестује у изванредној разноликости форми и комбиновању најразличнијих мотива, je доказ великог еластицитета њихова талента. Разнобојне тежње старе српске уметности нису стигле да се скристализује у један нови стил, jep je турска најезда једним ударцем сломила њен сјајан и плодан развитак. Али утицаји српске уметности протегли су се далеко из граница српског царства“. О томе утицају, као и о другим проблемима биће ускоро говора у другој књизи г. Петковића. Најпосле одаје г. Петковић признање г. М. Пупину, професору Колумбија Университета у Њујорку и великом мецени Музеја Историје Уметности у Београду, што je помогао да ова књига угледа света. Из увода г. Петковића могли би извући неке закључке. Прво, ради правилног разумевања саме ствари, проучаванье ове важне и велике гране српске црквене уметности не треба препустити само другима, но треба и сами да je проучавамо. Она je изникла из нашег богослужења и нашег народа, и ми сами треба да имамо за њу највише разумевања и осећања. Даље г. Петковић каже у уводу, да су услови за научне публикације ове врсте код нас неповољни. Доиста проучавагье старих српских цркава и издавање оваквих књига скопчано je са тешкоћама, које се не могу пребродити без материјалне помоћи. Књиге о српској иконогвафији издаје код нас једино Музеј Историје Уметности у Београду и то помоћу добивеном из дарежљиве руке великог мецене г. М. Пупина, коме имамо да захвалимо низ лепих публикација у збирци Музеја Историје Уметности „Српски споменици“. Зар се не би могло још више потребних средстава наћи за чешће излажење књига у овој збирци? У погледу начина изучавања старих српских цркава и публикована резултата овог проучавања, по нашем скромном мишљењу, требахо би се користити стечении искуством од

337

Одене и приказн