Bogoslovlje

„Сећајући ce дакле његових страдања, смрти и васкресења из мртвих и вазнесења на небеса... ... ми Теби приносимо Цару и Богу по Његовом наређењу овај хлеб и ову чашу, благодарећи Те кроз њега за то што си нас Ти удосгојио да стојимо пред Тобом ... и молимо да милостиво погледаш на ове дарове... ... и да пошаљеш на ову жртву Светога Духа Твога, Који je сведок страдања Господа Исуса како би он учинио хлеб овај телом Христа Твога и ову чашу крвљу Христа Твога “’. Како стоји код св. Јустина Филозофа? Да ли je било молитве епиклезе у његовој анафори?. Изрично он je нигде не спомиње, али сме ли се, само на основу тога, извести закључак да он њу није ни познавао или ићи и даље, т. ј. да у средини II века још ,уопште није било те молитве? Формални критицизам и буквално разумевање текста тако баш и мисле. Скоро сви западни научњаци решавају ово питање негативно. Једино Ватерих, као што смо видели, признаје код Јустина епиклезу. То исто допушта и Тајрер 2 . Древе после свију својих упоређења и проучавања текста, констатовавши очигледну сличност обе две литургије (Јустинове и CAV11I) у свима моментима и признавши да оне припадају истоме типу, ипак устручава се да одговори позитивно на питање епиклезе. Он само допушта могућност њеног постојања у литургији II века 3 . Шта би се на то могло рећи? Не треба пре свега губити из вида да, док ce у VIII књизи апостолских установа налази потпун текст литургије, Јустин Филозоф у својил! делима говори о евхаристији салю узгред и врло кратко, управо у толико коликому je било потребно ради његових апологетских циљева да би одбранио хришћанско друштво и његове евхаристичке скупове од неоснованих инсинуација и оптужаба, које су биле противу хришћана подигнуте. О реконструисању текста његове литургије не да се говорити; говорило се салю о једној шелш. Када би се са друге стране шелштички приказала литургија CAVIII, када би се гьен опширни текст сл!ањио на онолика

1 Funk I, 510.

3 Тугег. The Eucharistic Epiclesis, р. 18.

3 Drews, op. с. 74; 91.

334

Богословље