Bogoslovlje

да je већ y IV веку она на Истоку једна свеопшта литургичка појава, једна прайсом и учењем црквеним санкционисана форма освећења. 1 Има најзад и таквих научњака који признају и тај сада очигледни факт, да je и римска миса у најстарија времена ямала молитву епиклезе, па потом jy je изгубила. 2 Неоспоран je, дакле, факт да je у IV веку епиклеза постонала. Св. Василије Велики у „књизи о Св. Духу“ (375) говори о њеном апостолском пореклу, што упорно неће да призна западна наука. У Палестини срединомР/ века (347 —348) у својим „катихезама“ св. Кирило Јерусалимски даје нам сасвим јасно формулисано учење о тој молитви. Тако (Myst. 111, 3) „евхаристички хлеб после призивања (μετά την έπίκλησιν) Св.

' Cabrol L’epiclese, in Diet. Arch. & Lit. 1922. V, 142—184. ‘Drews op. cit. Merk, op. cit. 104; D. Stone. Eucharistic doctrine & the canon of the roman mass. C. Q. R. № 133. 1908. 36; G. P. Wetter, Uppsala. AltchriitHchen Liturgien. Das christliche Mysterium, Göttingen, 1921. S. 59; Srawley. The early history of the liturgie. Cambridge. 1913. A. J. Maclean. The ancient Church orders. Cambridge 1910. Принц Макс Саксонски Pensées la question de l’Union des Eglises. Roraa et Oriente. 1910, Xi.

2 Funk. Über den Kanon der römischer Messe ln Kirchengesch. Abhandungen 111, 86. W atteri ch. op. cit. 120. Drews. Zur Entstehungsgeschichte des Kanons in der römischen Messe. Tübingen. 1902; Thalhofer. Handbuch der katholischen Liturgie. Freits. i/Br. 1912. S. 45. Его например шта налазимо код признатих западних стручњака литургичара; Одо Касел вели; „Die echte Epiklese aber gehört zum eigensten Besitz und zum Kern altchristlicher Liturgie,..“ Ja, Rom scheint aus Protest gegen die orientalische Ueberschätzung der Epiklese selbst die alte Epiklese mehr oder weniger vollständig getilgt zu haben. Jedoch blieb der ganze Kanon mit seinem Nennen der Trinität eine Epiklese im alten Sinne“ Odo Ca sei, O. S. B. (.Zur Epiklese“ in Jahrbuch für Liturgiewissenshaft. Münster in Westf. 1923. S. 102.). Тако исто и у једном другом чланку он вели:. „Dasss die römische Liturgie eine Epiklese im alten Sinne kannte, ist von vornherein wahrscheinlich...“ („Neue Beiträge zur Epiklesenfrage“ in Jahrbuch für Liturgiewissenschaft 1924, S. 175.). Герхард Раушени ако мисли да се епиклеза у литургији појавила тек доцније: „Ursprünglich ist allerdings die Epikiese nicht, sie ist später in die Liturgie eingedrungen“, он ипак вели (што je за нас од битне важности): Im V Jahrhundert war die Epiklese auch im Abendland allgemein. Sie fand sich sowohl in der gallikanischen und mozarabischen, als auch in den ambrosianischen und römischer .Liturgie“. (Eucharistie und Busssakrament in den ersten 6 Jasrhunderten der Kirche. Freiburg i/B. 1910. 112.). Према томе у току пет векова десиле би се све ове промене: у првобитној литургији није било сасвим епиклезе > затим би сета молитва одједном појавила и опет тако исто спонтано ишчезла. Лз којих разлога? Под чијим утицајум? На основу чета?

337

Епиклеза

Богословље