Bogoslovlje

ловини IV века сазрело сазнање о тој молитви као неопходно нужно]; после неке „еволуције догме“ у епиклезу беше уведен консекраторни момент, којега, бајаги, све до тога у њој није било и који се, по мишљењу латина, налазио ' у Спаситељевим речима. Другим речима латинска je теза да она епиклеза, о којој говоре хришћански писци пре Кирила Јерусалимског, (и можда чак и после њега), није садржавала молитву Богу о силаску св Духа на дарове ради њиховог освећења, већ само о даровању вер ним а извесних благодатних дарова. У вези са овим интересантна су следећа два питања? I) Зашто се тако мало и нејасно о ениклези говори у прво време све до lII— IV века? и2)Дали се могла одједном појавити у литургичком (и догматском) сазнању епиклеза ако je није до тога било и који je разлог да се она тако могла појавити? I. Неоспорно je да у то време питање епиклезе није било у толико акутно у низу догматских проблема. Старе хришћанске литургије имале су епиклезе (какав je био њихов облик и обим то je већ специално питање), противно томе нико није учио и црквено сазнање бавило се основнијим, главнијим догматичким проблемима тринитарним. Шта више, пажња je била махом управльена у правду одбране од спољашњих незнабожачких и јудаистичких филозофа, а не од унутарњих јеретика. Богословље je живело и развијало се више y апологетском свом периоду него у догматском. Али ово никако не значи да се у то време још није сазнавала догматска важност освећујућег дејства Светог Духа у евхаристији. Тако исто и то да у И и 111 веку није било проглашено догматски-формулисано учење о једносушности Ипостаси Свете Троице никако не значи, да Црква тада још није знала за та] догмат. Из тога што je израз όμοούοιος био непознат рецимо Јустину Филозофу и Иринеју и што га нема чак ни у самом Светом писму не излази да ови св. Оци или сами апостоли нису знали за једносушност Ода и Сина. Такође и ако je тек халкидонски сабор „следећи св. оцима“ свечано исповедао да су се две природе сјединиле у Богочовеку άΡυγχύτως, άτρέπτως, άδιαιρέτως, άχωρίΡτως, то још не значи да je Црква тек од 451 г. сазнала за та] догмат и да су били монофизити сви они који нису за ту символичку формулу пре тога знали. Исто имамо и у погледу молитве призивања Св. Духа. Ако списи апостолских мужева и апологета, говорећи о евхаристији

341

Епиклеза