Bogoslovlje
5
меће упоређење Наполеонова похода на Русију са немачким завојевачким походом за време прошлога рата и упоређење митрополита Филарета, касније митрополита Московског, са митрополитом Алексијем. Онда je Наполеон ушао у Русију да je покори, а Филарет je држао проповеди које су биле од огромног значеньа за подизање народног духа. У прошлом рату Немди су ушли у.Русију, а митрополит Алексиј je чинио исто што и Филарет за време Наполеона. Овако je, примера ради, митрополит Алексиј говорио у својој проповеди после литургије у катедралном Богојавлзенском собору у Москви 10 августа 1941; »Као у време Димитрија Донскога, св. Александра Невскога, као у епоси борбе Рускога народа са Наполеоном, победа Рускога народа није зависила само од патриотизма руских људи, него и од дубоке вере у помоћ Божју за праведну ствар. Као што je онда (за Наполеона) покров Bojвоткиње која се бори, тј. Матере Божје осењивао руску војску и цео Руски народ и пратио их благослов угодника, тако je и сада, ми верујемо, сва небеска војска с нама. Нисмо ми достојни ове небеске помоћи због некаквих наших заслуга пред Богом, него због подвига, због страдања, која подноси сваки руски патриота у своме срцу за милу мајку Родину.” Ову мисао проповеда митрополит Алексиј за све време Отаџбинског рата. Попут митрополита Филарета и он тумачи успех руског народа моралним узроцима. , 12 октобра 1941 означио je руски патријарх Сергиј митрополита лењинградског Алексија као митрополита мјестобљустител>а у случају своје смрти. Овај избор није био случајан, но на основу тога што je патријарх Сергиј познавао особине, ум, характер и одушевљену љубав митрополита Алексија према Христу и Руској православно) цркви. Фебруара 1945 изабран je митрополит Алексиј за патријарха московског и деле Русије, на славну катедру руских патријараха. Овај избор je био радостан догађај не само за руску него и за делу православну цркву, jep je будући патријарх имао богато искуство као архијереј и сарадник свога претходника, патријарха Сергија и jep je доказао многогодишњу ревност и плодотворне подвиге за добро и славу Руске цркве, jep je дакле доказао да je добар пастир који душу своју полаже за овце своје (Јн. 10, 11). Програм свога рада као будући патријарх он je изложио у својој посланици епископима, пастирима и вернима православие Руске цркве. Ако бацимо поглед на овај кратак приказ дугог живота патријарха Алексија, видимо да je добио сјајну правку и богословску спрему. А да je као слуга, одн. добар пастир послужио Христовој цркви видимо из тога, што je за свој подвиг и рад добио изванредно признање, када му je .поверен највиши положа) у цркви, да буде патријарх московски и деле Русије. Поред служења на црквеним дужностима Свјатјејши патријарх Алексиј je, користећи своју високу научну спрему дао леп прилог православно) богословској науди написавши ова дела: 1) Комбантанты и некомбатанты во время войны Борци и неборци у време рата. Ово je теза из међународног права, на основу које je Сергеј Владимирович Симанскиј добио степей кандидата по завршетку студи)а на правном факултету.