Borba, Dec 30, 1959, page 2

. __ ће; Надница је боља, ГР“

„-

«

Москва. 29 децембра _ Како јавља ТАСС, совјетски премијер Хруштов заложио се на пленуму ЦК КП' Совјетског Савеза за повећање производње и већу продуктивност рада У пољоприреди. Према речима Хрушчова то треба ла се оствари јачом применом механизације и технике и оспособљавањем већег броја стручњака.

Пленум ЦК КП СС, на коте говорио Хрушчов, заучен ја у Москви пре

неки дан, али су изводи из

товора премијера ХрушчоВа тек салп објављени.

„Совјетски премијер је истакло да треба мењати садашњи начин награђивања

У колхозима, који често ни-

је оправдан. По његовом ми шљењу. у пољотривреду требл увести систем – прогтресивних норми. слично систему плаћања У индустрији. На та! начин, колхозници би били потпуније стимулисани за бољи раљ Хрушчов је подпукао да постоје добри услови да Совјетски Савез ло Крпја седмогодишњегт планз (1959 до

1966) стигне САД у произ-

водњеи меса по становнику.

УУ том циљу. потребно је ла

се 1965 године у земљи про-

изведе 20 до 21 милион тона меса, уместо 16 милиона тона. колико је планирано седмогтодишњим планом. Према речима премијера

Хрушчова. у Сопјетском Са-.

везу већ сала се производи више млека и бутерз

У САД. „Мислим ла Амери- |

канци немају права да се љуте на нас што их престижемо и што ћемо их пре стићи у производњи сточар ских производа. Они од то-

га неће имати никакве ште- | те, а наши људи ће живети |

боље“, — изгласио је Хруштчов. За повећање продуктивости и смањење трошкова

Говтрећи "медавно _ пред

купштином у Тирами ал“ бански министар спољних послова, поред џобичајсеноћ | крубо клеветања |утосла· вије, поново је изјавио и · то да „"ословенски руко· водимоџи ми | рзословенска | штампа свесно меша иде. олошку борбу са међународним односима, док се ради о сасвим различитим На овој тези

стварима“. такође много инсистирају

други мајфрлатији клевет• ници наш земље = кине. ски _ руководиоци. Откуд то, Неко би мотао помисли о ти да то једни и дрући чи“ - ме зато Да ме.би можда рђави „идеолошки односи" са |утославијом сувише не тативно утицали на међџар жавне односе, Код њил с6, међутим, _ радч о сасвим различитом џиљу: да џиме, | под _ плаштом и изликом

и

%

Т | У роману „Превара“ који описује данашњи живот радника у осредњем индустриском граду Норвешке у Норланду. норвешки рад“ нички писац. Курт Саломонсон „загризао' је у проблем друштвеног положаја 3 у земљама у КОфима је социјал-демократи Дана власти. Кроз резоно. главног јунака У мм млалог _ радника Бруна Вијка, он констатуа се материјални поло24 радника веома побољ 40, али Се његов друштве положај није битно из"Радно време је краТеле визија се појављује у радмичким домовима. Ради се у. хитијенским _ условима.

_ Изграђене су болнице. Обе- звеђ

ен је социјални додатак. Постоји пуна запосленост. Влада слобода мишљења радника. Па ипак. живот радника је још и да

|“ вас. као и пре јелан шраф

_ мић на долапу. Поред свих "промена, радник је остао У друштвеном погледу у иположају у коме је био раније, он је и даље

__ један точак на великој ма-

шини, Није остварена теж-

и свесном одгтоворошћу ствара један

| Фвит

7 а

та

Мај

__ ва о слободном. поносном | _ пролетеру који властитом

5 у Норвешки раднички пи Курт Саломонсон није ,-— да преузму на себе директ. | били човека из -вида7“

производње, како би се олакшао прелаз са екстензивне на интензивну пољопривреду, Хрушчов је препоручио совјетским пољо| привредницима да примењују најбоља агротехничке мере. Уз ове мере, Хрушчов је препоручио и већу употребу техничких средстава

и механизације.

У даљем излагању, Хруштчов је указпо и на озбиљне недостатке у совјетској привреди. Као тример он је навео случај Казахстана, где нису извршени ни постављени задаци нити СУ | обављени најважнији по| љопривредни радови. У овој | совјетској републици ове го дине забележена је добра жетва житарица, али због лоше организације рада бо-

гата жетва није у целини покупљена. До ! новембра | остало је, наиме, непокошено или непокупљено жи| то на површини од око 1,600,000 хектара,

На крају, Хрушчов је нагласио да је пленум сазван због мобилизације резерви у пољопривреди, Крајем идућа године биће сазван и | ванредни пленум, на коме | ће се сумирати резултати из развоја совјетске пољо-

| |

| привреде у другој години | Совјетског седмогодишњет | плана.

| Одговор Хрушчова | Сајрусу Итону . Москва, 2) децембра

Како јавља ТАСС, совјетски _ премијер Никита Хрушчов одговорио је америчком јавном раднику Сајрусу Итону, који му је послао документа са заседања међународне конференције научника о питањима биолошког и хемискот рата.

У свом одтовору Хрушчов дели Итоново уверење да ће сусрети научника

|разних земаља допринети | роди побољшању међуна

родних односа. Совјетски премијер подвлачи да ће

идеолошке борбе“, а дајџ ћи овој матмаказније форме омемотуће сваку нормализацит носа са нашом земљом, Виг је за њих „борба за идеолошку чисто ту“ утолико доследнија Џ= колико су _ методе и речи којима се притом служе прљави!е. по како та „принџипи“ јелна борба" конкретно из тледа џ једном од послед“ њих бројева кинеског „Омладинског листа": „Кад већ поменосмо |утославијћ кажимо неколико речи о но торном _ савременом ревизиомизму . «. Они изитравајџ гобожњу неутралност али се уствари баве само подвалом, они свим срџем дејстевџју као бесни пси им перијаливма .. “Начин и речник познати су нам иза не тако давне прошлости. Оелултати такође,

пружио одговор На постављено питање, Као што то није учинио ни норвешки публипист Торолф Елстер у свом критичком приказу Саломонсоновог романа У листу „Арбајдербладет“. у органу Радничке партије Норвешке И један и друти само указују на 03 биљност проблема. Обојица

кажу да осећају да „не- |

што мора да се догоди У самом оквиру радничког живота“. да нешто мора ла се промени у радничком по крету. Али шта „ какоћ о томе, бар из написа У „Арбајдербладету" нема ја-

сних и одређених схвата- |

ња. Али је у контексту про блема положаја радничке класе набачено низ Конкретних питања.

„Реч је“, пише Торолф Елстер, „о нерешеним проблеми“ ма које ми сви иласлућујемо, али које јоп нисмо формулисали... _ Спломонсониов роман показује ла је молерлу кидуетриски човек тнорио попи по редак и наговиттава нову со пијалну побуну".

„Радник тежи слободи, и ма. колико да је ужива у данашњем социјаллемократском лру штву., радник све више теже

љем, Јер пи поред великог ла. претка у лруштвеном ослобо“ ђењу, радник и даље остаје ралиик пелог свог живота, . .“

„Радници у социјалдемократској лржави имају власт Коју | желе, Али они се њоме не слу же да постигну нешто више од ралног резултата који лаје пација. Они неће — или не могу

Е нечем новом, ка нечем 60-

У ГОВОРУ НА ПАЕНУМУ ЦК кисс РУШЧОВ СЕ ЗАЛОЖНО ЗА ПОВЕЋАЊЕ ~ ПРОИЗВОАЊЕ У пољ РИВРЕДН

уједињени напори научни ка у борби против рата све више утицати на формирање светског јавног мнења у корист забране свих врста оружја масовног уништења и решења задатака општег и потпуног разоружања. То ће, пише Хрушчов, бити неоцењиви допринос научника у борби за увођење чврстог миРа у свету.

На позив Хрушчова гувернер Сан Франциска посетиће Москву

Сан Франциско,

29 децембра

(Ројтер)

Градоначелник Сан Фран циска Џорџ Кристофер по сетиће Москву _ почетком идуће године. Кристофера је позвао у Совјетски Савез премијер Хрушчов при

ликом своје недавне посете САД. .

Амерички конзорцијум изградиће у Калињину предионицу

Москва, 29 децембра

Амерички текстилни кон зорцијум „Интертекс интенешенел"' изградиће за рачун совјетског, удружења „Техмах" једну предио ниду у граду Калињину у Московској Области. Уговор о изградњи ове фабрике потписали су данас у Москви претставници америчкот и совјетског у“ дружења,

Предионица коју ће градити амерички стручњаци имаће 50.000 вретена за производњу вунене и памучне пређе, а биће завршена почетком 1961 године, (АФП)

САД. ОДЛО

· Аугуста, 20 децембра БА (АП) Сједињене Америчке Др-

жаве одложиле су на нео-

дређено време обнављање нуклеарних експеримената, али су задржале право да то учине „у било, које вре-

ме“. Уколико дође до .06-

нављања експлозија, то ће

бити унапред саопштено.

| Ова одлука донесена је

на састанку највиших аме-

ричких функционера, ко| јем је претседавао претсед ник Ајзенхауер.

САД су се обавезале да до 31 децембра ове године неће вршити никакве нуклеарне експерименте. Време.

названо је у претседниковом саопштењу „период добровољног одустајања од нуклеарних – експеримената“. У том периоду, каже се у

саопштењу САД ће наставити са активним програ-

Оштра полемика између бечких

и римских листова . после забране аустриским политичарима

Беч, 29 децембра

(Танјуг) Аустриско - италијански односи, који су се ове годи|не већ неколико пута 3а0' штрили због старог спора | око Јужног Тирола, поново 'су погоршани, на што указује појачана полемика пре ко штампе у обема земља| ма. Званични орган аустри|ске владе „Винер цајтунг“ |и остала штампа, пребацу| ју одговорност на италијанску владу и на првим стра| нама преносе изјаве мини| стра иностраних послова Крајскот и државног секре|тара у његовом Министарству Гшницера, у којима оштро осуђују одлуку италијанске владе о забрани ла Гшвицер и још двојица аустриских истакнутијих по-

тунг“ оптужује у уводном | чланку италијанску владу 'да „провоцира остварење | аутономије за Јужни Ти| рол“. а затим да потсећа да |је канцелар Раб истакао У | свом говору. преко бечког радија прошле недеље, да ће питање Јужнот Тирола 'бити полнесено на решава| ње једном међународном фо

| Умро ратни злочинац | Анте Павелић

Мадрид, 29 децембра Како јавља Асошијетед | трес, мадридски _ листови | пишу да је јуче у Мадриду. у немачкој болници. | умро Анте Павелић, један јод највећих ратних злочинаца и шеф хитлеровске марионетске творевине такозване Независне Држа ве Хрватске,

Интересантна дискусија у Норбешкој

О ПОЛОЖАЈУ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ

|ну одговорност за овај резул| тат рада, Шта ће онда сити од | ралничког покрета — питла се

| | бунтовник, Хоће ли оп поста.

ти оруђе које ће држати рад |

' нике у илузији о Слободи и

| солиларностит Хоће ли рад“ (ници _ изгубити _ узде — из |рукут Није по среди от-

| вуство класне свести. _ Али "она се (у сопијалдемократској држави) све пише не фор

' мира из борбе већ је садржа- ка" на у свести да постоји прова-

лија оних који су „нешто“ и оних који нису „ништа“ Сви у друштву осећају да постоје | два света“,

| Затим се у чланку У „Арбај| пербладету“ указује и на про| валију која се ствара између | радничких синдиката и радни| ка. ао и на неспремност син-

диката ла изврше дубље захва | |те у друштвени систем и У

пачин управљања, | „Милустрија жели друштве ' чи мир без коорлиниране опо| зиције, , | деле одговорност, Они хоће да |

|

буду слободни ол одговорно| сти, јер сматрају да само тако | могу да заштите своје интере| се... Мали њихов задатак по. | стаје брига за одржавање рав' нотеже власти у пруштву. Они | се не усуђују да узму на себе | ризик ла пођу новим путевима и затварају очи пред чињеницом да се таквом праксом | положај радника може да ми| нира. Тако синпикати постају све јачи. док радничка класа почиње да игра у друштву ма њу улогу него раније“, „Отстојање између синдиката и радника постаје све веће. и сувише велико, Синдикати су се претворили у организаци ју којом руководе функционери који се не осећају више радницима и који не говоре више језиком. који разумеју радници, Па и сами шефови синдиката питају се; да ли смо. идући овим путем изгу

· А синдикати неће да

руму, ако ускоро не буду успешно завршени билатерални преговори. Аустриски листови, у 0| вој досад најоштријој поле' мици са италијанском штам | пом оспоравају оптужбе ли|стова у Риму: који подр| жавају став своје владе. По | лузванични „Месађеро“ је оценио забрану уласка тројице аустриских политичара у Јужни Тирол као „основан легитиман владин гест,

да отпутују у Јужни Тирол

који треба да спречи нападе на мир и јавни поредак, јер одговорне аустриске лич ности на италијанском државном подручју. не пошту ју најелементарнија права народа“. „Италијанска влада — пише лист — не може даље да подноси да инострани агенти из Аустрије слободно одлазе у Јужни Тирол и да наносе штету јединству и престижу Италије“, које наступа од 1 јануара

УЖИЛЕ НА НЕОД ВРЕМЕ НУКЛЕАДРНЕ ЕКСПЕРИ

мом истраживања оружја и експеримената лабораторискот типа,

М

Преговори о давању независности Федерацији Мали почеће · 18 јануара у Паризу

Дакар, 29 децембра Функционери владе афричке Федерације Мали изјавили су да ће 18 јануа-

Конвенција: у Удружењу слободне трговине седам 'европских земаља |

Лондон, 29 децембра | стварању шире

(Танјуг)

Претставници британске владе потписали су данасу Лондону конвенцију о ства рању Европског удружења слободне трговине „седам земаља" које, у периоду од десет година, треба да Уклони ограничења у размени индустриских производа између земаља — чланица. у

'Трговинска зона обухвата Велику Британију, Данску, Норвешку, Шведску, Аустрију, Швајцарску и Португалију. Уиме британске владе Конвенцију, коју још треба да ратификују парламенти земаља-чланица, потписали су министри финансија и трговине Емори и Модлинг. Прва редукција царинских и контингтентских – ограничења треба да ступи на снагу 1 јула 1960 године.

Трговинска зона „седам земаља" треба да претставља противтежу „Заједничком тржишту" које укљу| чује Француску, Западну Немачку, Италију, Белгију, Холандију и Луксембург. У току прошле и ове тодине вођени су, без резултата, дуги преговори о

__Британија ће помоћи Француској

| Лондон, 29 децембра

литичких личности допу- о“ | | з | вљаљанњ ват авуа а. : ПЕРУ ританија. ће, ка.

+ ко данас извештавају лон| Лист“ Рабове Народне | донски листови, пружити | странке“ „Нојес' татесцај- | Француској помоћ у ње-

|ном настојању да постане | трећа „атомска сила" на За | паду, Ова помоћ требало !|би да се огледа у сарадњи британских стручњака за производњу ракете погодне за покушај с првом француском атомском бомбом или, чак, у уступању Фран цуској (британске ракете „Блу стрик", за коју се сма

. тра да би одговарала фран

цуским потребама.

Ова британска ракета за избацивање атомских про|јектила већ је изграђена и биће ускоро и испробана, 'Она има домет од 4.000 ки лометара, а за њену изград |њу утрошено је преко 200 милиона фунти стерлинга. | Данашњи „Њус кроникл'" пише да ће конкретни раз говори о овој сарадњи бити вођени идућег месеца У | Лондону између британ|-- министра одбране Вот кинсона и генерала Лавоа,

“,. Радници не верују да ће у државним предузећима њихов положај бити битно друга чији. Они ће се можда побунити против самог друштва У коме раднички покрет претставља један од главних стубова.., То је апел у коме се | каже ла раднички покрет има | своје шансе ако се идентификује са овим бунтом, ако У њему виде садржину — чове-

„Као Курт Саломонсон Који |је написао раднички роман „Превара“, као Бруно Вилак главни јунак у роману — а таквих има на хиљаде шведских и норвешких радника — многи почињу јасније да сагледавају нешто ново, почињу јаче да испољавају жељу да остваре себи друкчији положај, осећа ју да нешто мора да се догоди у самом _ оквиру радничког живота, Нешто су осетили и почињу то да изражавају. Хо ће да се чују. Хоће да постану духовна сила“,,

„Решење није у олакшавању путева који воде ван радничке класе, Онда, у чему је решење Не знамо још“

Тако завршава чланак у нор| вешком листу „Арбајдербла| лет"-у. | Размишљања о положају | радничке класе у социјалдемократским државама. која су се испољила на страницама романа норвешког радничкот писца Саломонсона и на ступцима

. листа „Арбајдербладет“-а, органа Радничке партије Норвешке, на својеврстан начин потврђују гледиште о томе да је радничко самбуправљање бита елеменат даљег развитка раднич ког покрета. И

! 0;

једног од најистакнутијих

фан ЊЕ

Извештаји о британској понуди помоћи Француској примљени су у Лондо|ну као знак даље реализације планова британске вла де о пласирању британских оружја — ракета и авиона у првом реду у земљама За падне Европе. Пространо тржиште" за ове произво де британске индустрије треба да претставља нарочито Западна Немачка. с којом је закључен низ спо разума и о заједничкој про изводњи оружја. Британски војни стручњаци се на дају да ће нека најновија оружја, као нови млазни авиони и ракете „Блу стрик", пре свега бити при хваћена као стандардизова на опрема земаља чланица Атлантскот пакта,

ПРЕТСТОЈИ РЕКОНСТРУНЦИЈА МАНМИЛАНОВОГ НАБИНЕТА

Ловдон, 29 децембра (Танјуг) Према писању данашњег „Дејли мејла“, претседник британска владе Харолд Макмилан намерава да уско ро изврши извесне измене у саставу свот кабинета, који је образован пре непуна два и по месеца, после општих парламентарних избора, Лист тврди да ће овим променама, поред осталих, бити погођени министар за науку лорд Хеилштам и министар пољопривреде Џон Хер. Својим аранжманима, каже · Дејли мејл“. овај последњи је омогућио широк увоз данске сланине, што је изазвало велико незадовољство међу многим владиним посланицима ИЗ пољопривредних редона.

У време реорганизације владе после избора, за лорда Хеилшама се тврдило да жели да се повуче из кабинета и да се посвети само пословима – Конзервативне странке.

Измене у влади премијер

да постане трећа „атомена сила запада

Макмилан ће, према „Дејли

Ко РаЕ4 њи пифара па Ума

једномесечну турнеју по Африци, у току које ће посетити Гану, Нигерију, Родезију и Јужноафричку Унију.

Британија неће, наставити нуклеарне експерименте

све док постоје изгледи за постизање међународног споразума о њиховој забрани

Е Лондон, 29 децембра (АП)

Велика Британија неће наставити експерименте нуклеарним оружјем све док постоје изгледи да се постигне међународни споразум о њиховој забрани. То је изјавио претставник британског Министарства иностраних послова.

Коментаришући изјаву америчког претседника Ајзенхауера да се САД сматрају слободним да наставе експерименте пошто саопште своју намеру, претставник Форин офиса је рекао да је британски став о овом питању остао исти какав је био 30 јула ове године. Наиме, тога дана влада Велике Британије поднела је извештај Доњем дому „у коме каже да неће предложити обнављање атомских проба доклегод се на трипартитној конференцији за обуставу нуклеазрних експеримената у Женеви, између претставника САД, Велике Британије и Совјетског Савеза, буду водиле корисне дискусије,

Оставка лаоског премијера Сананикона

Вијентијан, 29 децембра“ (АФП)

Претседник лаоске владе Фуји Сананикон поднео је данас оставку краљу – Саванг Ватани, Краљ Лаоса није прихватио оставку нето је затражио од премијера Синаникона да образује привремену владу до општих избора који ће се одржати 1 априла 1960 ђодине, Обађешшење чишаоцима и ребизорима |

РАДИО ПРОГРАМ У НОВОГОДИШЊЕМ БРОЈУ „БОРБЕ“

Новогодишњи број „Борбе“

излази у петак

1 јануара 1960 на повећаном броју страна. У томе

броју биће објављен и редовни недељни прилог

РАДИО ПРОГРАМ,

.

МЕНТЕ

ра 1960 године У Паризу почети преговори са Францу“ ском 9 давању Ма сти овој федерацији. 0очетком овог месеца претседник Француске Репуб лике Де Гол прихватџо је 3за= хтев Федерације Мали да јој -се да независност У оквиру Француске. Заједнице и да сама води послове одбране, финансија и одно“

са са иностранством. 9 . (Ројтер)

европске тртовинске зоне, која би обухватила све земље Организације за европску економеску сарадњу“ Британска влада изразила је више пута гледиште да ће стварање зоне „седам земаља" олакшати закључење споразума о образовању ! "европске слободне трговинске зоне, У економским · круговима и штампи изражава се, међу-

тим, страховање да ће по- |

стојање две привредне ортанизације у Западној Европи имати за. цепање Западне Европе у два економска блока и да ће овакав развитак нанети штету економским. интере-

РЕЂЕНО |

= Потписан план

_ у 1900 години - Софија, 29 децембра (Танјут)

У Софији је вечерас потнисан план за културну са. радњу између Југославије и Бугарске у 1960 години, План су потписали југословенски амбасадор у Сбофији Радош Јовановић и претседник Комитета. “за пријатељство и хултурне везе са иностранством Ека

ству заменика министра иностраних послова Љубомира Ангелова, заменика "министра просвете и културе Ивана Башева и већег броја бугарских функционера, научних и култур них радника и уметника. План за културну сарадњу у 1960 тодини предвиђа. размену делегација култур них и научних институци-

ја, научних радника, умет-_ ј других. Ова разме-

ника, и на биће већа нето ове године. Успоставиће <е шира сарадња између савеза књи жевника, ликовних уметника, композитора и позоришних радника две земље. У Бугарској ће бити организована изложба савремене југословенске архи-

резултат | тектуре и, изложба приме-

њене уметности, а сличне бутарске изложбе биће отворене у Југославији.

сима Велике Британије у| СТУПИО НА. СНАГУ

Европи, Сличне бојазни, у оквиру Заједничког тржишта, изражавају се“ нарочито у Западној. Немачкој, чија је спољна трговина знатним делом оријентисана према чланицама 'Трговинске зоне.

у Р

Премијер Касем деман-

товао вести о концен-

трацији ирачких трупа

на граници према

Ирану

Багдад, 29

Како јавља атенција Рој-

тер, ирачки премијер Ка-

сем демантовао је вести да

је Ирак концентрисао сво-

је трупе на граници према

Ирану. Говорећи на једном

војном скупу, он је одговорност ран, за кога је рекао да „угрожава мир" у овом делу света.' 3

Спор између Ирака и Ирана настао је око граничне територије Шат-ел-А-

| споразум

" |вим питањима између Ју“

децембра |

5 ЈЕ Ел Е

ЈУГОСЛОВЕНСКОБУГАРСКИ СПОРАЗУМ О ВОДОПРИВРЕДНИМ ПИТАЊИМА .

Јуче је ступио на снагу о водопривред-

тославије и Бугарске. Размену ратификационих инструмената извршили су главни правни саветник, амбасадор у Државном сежретаријату за иностране послове Милан Бартош и опуномоћени амбасадор, НР Бугарске у Београду Груди Атанасов.

Џосле нереда на острву Мартиник

· „Париз, 20. децембра.

равна ле дете Француска влада повукла је данас наређење да крстарица „Де грас“ от= плови у правцу острва Мартиник, тде је пре неколико дана дошло до не-

У

раб, која се налази на у-|реда. У нередима на Маршћу река Тигра и Еуфра-|тинику три лица су изгута. Ирак је истакао захтев|била животе, а већи број на појас од три миље у о-|је повређен, :

вој области, Која је сада унутар иранских траница. "Ирачки премијер је рекао да ће његова влада „ускоро објавити докуменат о иранској агресији" на Ирак. 6 П

У овом товору генерал Касем поновио је свој план о стварању палестинске државе и изразио спремност да становницима Палестине пружи сваку могућу помоћ 3За постизање овог циља. Он је истовремено, апеловао на арапске земље да му се придруже у реализовању – палестинскот пројекта,

Киши путује у САД

Токио, 29 децембра (Ројтер) Јапански премијер Нобосуке Киши изјавио је да ће идућег месеца отпутовати у Вашингтон да би на тај! начин истакао да преузима пуну одговорност за ревизију и обнављање јапанско-америчкот споразума о узајамној безбедности, Пре мијер Кишти дао је ову изјаву данас у јапанском Пар ламенту.

У саопштењу које је тим поводом објавио кабинет министара за прекоморска питања Жака Сустела, ка же се да је наредба пову“ чена, јер је на острву поново завладао мир и није потребно слање војних по јачања тамошњем гарнизону ,

Мартиник је француска колонија и налази сву склопу острва Малих Антила. 5

| АМБАСАДОР ПАВЛИЧ ПОСЕ~

ТИО ИНЛДОНЕЖАНСКОГ МИНИСТРА ИНОСТРАНИХ поСЛОВА СУБАНДРИЈА

Макарта, 29 децембра (Та г Југословенски иее У Индонезији др Стане Павлич посетио је данас индонежанског министра иностраних послова др Субандрија и зазв-

жао се „ њима у дужем и ср- |

дачном разговору. Разговор ко ји је том приликом вође, од= носио се на сарадњу између две земље и на друта питања ол обостранот интереса. ;

До овог састанка је дошло на иницијативу индонежанскот министра иностраних послова

др Субандриа,

БРОЈ СТАНОВНИКА ИНДИЈЕ...

према прорачунима групе владиних стручњака, Индија ће 1961 године имати 430 милиона становника. Пет година доцније,

1966 тај број ће порасти на 480

Приликом последњег пописа 1956 године констатовано

да у Индији живи 384 милиона

•.. И ЈАПАНА

| Према саопштењу јапанске становника и по насељености

жена и мушкараца у овој земљи износи 100 према 96.

НЕСРЕЋА НА

Снежни усов затрпао гтовца и носача. Том приликом

; Према подацима проблему информација

новина.

.__ СВЕ ВИШЕ АВИОНСКИХ ПУТНИКА према информацијама Међународне ортаниза ове године је. авионима п према 27 милиона 1949 тодине, ЖРТВЕ САОБРАЋАЈА У ЈАПАНУ |

месеци ове годи; саобраћајних несрећа У којима је изтуб

вилно ваздухопловство, милиона путника,

За првих 10

СВАКОГ МИНУТА 2000 СТРАНИЦА

с ери на научној конференцији 0. 5. , се сада одржава у Чика! сваких десет секунди у свету се отштампа 2000 страна кеига или

милиона. је

становника. (АФП)

владе, Јапан сада има 92 970.000 пета је земља у свету. Однос (АП)

ХИМАЛАЈИМА

је у једном кланцу на огранцима Хималаја, између Авганистана и Пакистана караван ба 2 тр-

погинуло је 49 лица. (Ап)

(Ројтер)

је за ци-

пану се догодило 297.000. (Хснижуа)

; У' к Јо У

нултурне сарадве |

Југославије и Бугарске |

терина 'Аврамова, у прису-

евезено 96 (АП

било животе 8,000 људи.