Borba, Mar 16, 1982, page 4

ВОРБА. — 16. МАРТ 1982. Се

Фугослаћија дачас.

ИЗБОРИ ЗА ДЕЛЕГАТЕ И ДЕЛЕГАЦИЈЕ

ХРВАТСКА

Милион И по_ гласача у ОбУР

Прва биралишта отворена јуче изјутра у шест сати. — Тражи се од делегата да износе мишљења

својих бирача (Загреб, 15. марта) — Око 1,5

милиова запослених у Хрватској гтласаће ове седмице у својим организацијама удруженотг рада за делегације у већима (удруженог рада друшттвево-политичке заједнице и у самоуправне интересне заједнишпе, Изабраће се око 350.000 делегата који ће, како се очекује, боље заступати интересе своје изборне базе.

Прва биралишта у републиши отворена су у 6 сати јутрос. У основним и радним организацијама избори ће трајати до краја ове недеље. Избо– ри у месним заједницама у целој Хрватској заказани су за недељу, 21. овог месеца.

Предизборта активност, као м расправе на преткандидацио вим и кандидационим зборови– ма, којима је присуствовао ве. ники број радних људи и гра-

МАКЕДОНИЈА

ђана, показала је да се раду делегација им делегата поклања све већа пажња и значај, расправљало се о значајним питањима задовољавања животних им радних потреба па је доста критике упућено на адресу делегата — слободних стрелаца, тражи се обавезно жонсултовање изборне базе код доношења значајних одлука, као и боље иформисање. На кандидационим листама, које су скоро у свим срединама биле отворене, истакнуто је око 28 посто кандидата више од броја који се бира у делегације. Будући да се на тим листама нашао нешто мањи број радника, скреће се пажња да се о томе води рачуна приликом избора, и да се у делетације ООУР за СИЗ изаберу спремни и одлучни радни људи и грађани. Е. Б.

Но омролиштима 90,2 одсто сирича

По речима председника РК ССРНМ др Александра Донева, радни људи и грађани манифестовали су прекјуче своју спремност да у заједништву са осталим народима и народностима наше земље истрају на путу

самоуправног социјализма

(Скопље, 15. марта) — На јучерашњим изборима за 42.000 чланова 3.852 делегације у месним заједницама, као и заједницама пољопривредника и за 1.050 делегата у дру штвено - политичким већима скупштина општина у Македонији је гласало више од милион и 33. хиљаде грађана, од носно више од 90,20 одсто упи саних у бирачке спискове. У исто време изабрано је 30. хиљада делегата за скупштине, односно савете месних заједница. Оцењујући ове, треће по реДУ делегатске изборе, председник РК ССРНМ др Александар Донев је, између осталог рекао да је ошшти утисак да су избори успешно спроведени и да је изражено велико интересовање, организованост

и информисаност, месовност и демократско изјашњавање рад них људи им грађана за оне чланове делегација и делегате, у које имају поверења да ће се ангажовати за бржи, стабилнији друштвено - економски и политички развој наше социјалистичке самоуправне заједнице. Донев је такође рекао да су и у овим изборима радни људи им грађани манифестовали своју спрем ност да у заједништву са свим народима и: народностима У нашој земљи развијају социјалистичке самоуправне односе, делетатски политички систем и колективни начин рада, одлучивања и одговорности м да негују м развијају тековине НОБ и социјалистичке револуције. ж. и.

ИЗБОРИ ДО КРАЈА НЕДЕЉЕ: Са јучерашњих избора у Загребу

за од 200.000 делегити

СЛОВЕНИЈА

надровско ош

Гласањем преко 93 одсто бирача, радни људи и грађани обавили су значајан самоуправљачки и друштвени задатак — изјавио је секретар РК ССРНС Милош

Просенц

(Љубљана, 15. марта) — Резултати јучерашњих избора у словеначким месним заједни= цама за делегате скупшштина десет СИЗ, већа месних заједница и друштвено-политичка већа општинских скупштина превазишли су и најоптимистичније прогнозе и очекивања. Јуче су за своје делегате и делегације гласади и земљорад ници-коперанти.

Од укупно 1,342.209 уписастих бирача, за чланове делегација меских заједница гла-. сало их је 1.256412 или 93,61 одсто. У цељској регији је од укупног броја уписаних би+ рача за предложене кандидате за чланове делегација гла-

сало 96,3 одсто, долењској 94,6, горењској 91,8, корушкој 94,6, Љубљана — и околина 93,9 и Љубљана-град 89,22, подравсиој регији 95,99, Марибор град 93,3 Обално-крашкој регији 90,8, Помурју 97,06, Посав љу 96,9, Нотрањској 95,7, север но-приморској 92,7 и засавској регији 96,4 одсто.

Од укупно 104.347 уписаних бирача земљорадника, за чланове делегација, које су сами кандидовали, гласало их је 104.347 или 97,09 одсто. По регијама учешће земљорадника-коотеравата у гласању кретало се од 98,79 одсто у Помур ју до 94,1 одсто у Обално-кратткој регији.

Коментаришући _ резултате минулих делегатских избора У СР Словенији , секретар РК ОСРН Милош Шросенц је изјавио да су тиме радни људи и грађани ове републике обавили значајан самоуправљачки и друштвени задатак и да преко 200.000 изабраних делегата чине широку и постојану кадровску базу за ефикасније друштвено одлучивање у трећем делетатском раздобљу. Масовним учешћем на изборима грађани су манифестовали високу свест и спремност да се још одлучније заузму за развој социјалистичког самоу-

прављања. А. ДВОРШАК _

КОМИСИЈА ЗА ПРЕДСТАВКЕ И ПРЕДЛОГЕ СКУПШТИНЕ СР СРБИЈЕ

Најчешће жалбе 30б0г станова:

(Београд, 15. марта). — Коми сији за представке и предлоге Скушштине СР Србије се прош ле године, због повреде самсуп равних права и кршења пропи са обратило _ представкама 17207 грађана. Овако бројне представке ми жалбе, чији су мотписници најчешће радници из непосредне производње по-

еледица су још неразвијених

самоуправних друштвено-економских односа ми поремећених међуљудских однеса у многим срединама. Како је речено на данашњој седници Комисије

чест је случај да појединци на утицајним фуницијама за своје

—

понашање м поступке везују и самоуправна тела и друштвено-политичке организације гушећи самоуправљање м делегатски систем.

Најчешће, радници се жаље

на поступак расподеле станова (непоштовање ранголисте,'

нензвршење судских одлука о додели станова м стамбених "кредита м слично) и стицања запослења. Радници указују на примере самовоље, приватизације функција, појаве протекције (родбински односи, кумство, пртјатељство), а у послед ње време и примања мита, чи ме шм се ускраћује основна

"зултат' је пасивног“ "челабот "рада "друштвено-полм-' |"

права. Шримећено је, међутим, да чак м једноставни спорови међу радницима, по правилу за вршавају пред судовима удруженог рада. У радника на суд удруженог рада реодноса и

тичких организација које се мало баве овим _ проблемима. Одлуке судова удруженог рада, паж, због слабе срганизова ности органа у друштвено-политичким организацијама, нај чешће остају мртво слово на папиру.

ћ. Ш.

СРБИЈА

Гасовод у октобру

(Београд, 15. марта) — Магнетрални гасовод Батајница — Ша раћни и разводна мрежа де по-, трошача требало би да се завр те најдаље до половине октобра ове године. ђ

Гасовод, чија је шзградња поче ла у јулу 1980. стигао је крајем прошле године до Београда и неке велике радне организације већ су почеле са потрошњом. За вршено је 99 одсто разводне мре же у Београду са осталим пра тећим објектима. Завршен је и гасовод од Младеновца до Аран ђеловца, а убрзано се завршава разводни гасовод од Остружни це до Умке, од Белог Шотока до Шлане и на градској мрежи у Аранђеловцу.

д. Ш.

СОБРАЊЕ МАКЕДОНИЈЕ

Договор 0 брдеко-плонинској привреди

Овим актом треба да се обезбеде услови за коришћење производних потенцијала, привредних богатстава, коришћење земљишта за обраду и сточарство

(Скопље, 15. марта) — У Се брању Македоније данас је потписан друштвени договор о бржем развоју неких подручја у брдско-планинским ре јонима ми граничном појасу у Македонији за период до 1985. године. !

Потпистици договора — Со брање Македоније, скупштине огаштина, Привредна комора, Социјалистички савез, Савез синдиката, банке им републички фондови и самоуправне ин тересне заједнице, као и крупније радне организације у републици, сатласили су се да "стварају услове и да обезбе-

ђују реализацију политике бржег развоја ових крајева. Дотоворено је да мере и активности буду усмерене ка бр жем привредном развоју на основу рационалнијег и бољег коришћења привредних изво-

рам уз активно учешће при- ·

вредних и других организаци ја из осталих подручја. Посебно ће се водити рачуна о из градњи инфраструктуре, реша вању комуналних проблема, изградњи путева, обезбеђивању енергетских извора, воде и изградњи малих акумулаци ја.

Значајно место у договору

заузима и побољшање услова за образовање ми васпитање, здравства и здравственог осигурања, културе и физичке културе у циљу повећања рад не способности и стварања 60 љих услова за живот и рад становништтва, То ће сеоствари вати путем удруживања средстава за развој привреде, инфраструктуре и друштвених делатности на основама друшт вених договора и самоуправног споразумевања уз поштовање начела солидарности.

За подстицање бржег развео ја ових подручја у Македонији, република ће вршити ус-

ваће мере економске политике, а општине ће донети посебне програме, самоуправне споразуме м друштвене договоре. Друштвени договор треба да обезбеди услове за коришћење производних потенцијала, при родних богатстава, затим коришћење пољопривредног земљишта, развој сточарства и

слично, При томе ће се води- _

та рачуна и о предузимању по себних мера и 0 пореским 0лакшицама. с. ПАШКОВСКИ

=== п——–—_—_–—— о по о о оооичтаим ОМЛАДИНСКА ГЛАСИЛА

(Београл, 15. марта) — Савез со цијалистичке омладине м Соција љистички савез треба да подрже и подстичу омладинску штампу у настојању да својим садржајем објективно и критички осветљава друштвене појаве, процесе и да подстиче на акцију. Јер, тамо "где нема критичког информисања објективно су сужене стварне могућности и интереси не само младе генерације већ и свих радних људи да самостално и самоуправно одлучују, рекла је, између осталог, Теодора Конрад,

Комисије за информисање и пропагандну с делатност Председништва Конференције ССОЈ на данашњој заједничкој седници са Секцијом сК ССРНЈ за информисање и јавно мнење, на којој су разматрана актуелна питања положаја и деловања омладинске штампе и третмана омладине у Јавним гла силима.

Две крајности

У дешу омладинске штампе, међутим, још нема довољно само сталности, поједини се листови јаве маргиналним питањима, у неким се појављују и тенденције лажног радикализма, наметања

Е изван борбе за даљи развој нашет самоупра вногт друштва. Честе су појаве

ћнолизе тек предст'

Најбољу услугу и себи и друштву омлад вачкој политици буде оспособила да не

це

инска штампа би учинила ако се у уређипостане трибина за манифестације раз-

них идеологија које су дошле у сукоб са политиком СКЈ

појединих омладинских гласила од омладинске организације.

— Млади недовољно утичу на концепцију својих гласила. Јав« не расправе се ретко воде, чес то су лоше организоване. Још увек, истакла је Теодора Конрад, не постоје на свим нивоима ор танизовања ССО одговарајући об лици и методи систематског утицаја на утврђивање концепције као и на прађење њене реализације. Присутна је и недемократичност и нетолерантност у расправама, а често изостају прави дијалог и аргументи.

На данашњој седници могла су се чути и запажања да се још не води континуирана акција на разрешавању питања положа ја и развоја омладинске штампе, па су често поводи за разговор ексцесни текстови. Доста замерки чуло се и на деловање издавачких савета у омладинским гласилима а и на међусобну сарадњу омладинске шта-

ковпепцији омладинских с новина, ваљало би је спроводити она ко како је и договорена. Али, то захтева и њено стално анали зирање и проверавање. Показало се да управо они делови омладинеке и студентске штампе који су у послешње време нудили нека друга ремлења и виђења нису на тој ослови _ побољшали ни своју материјалну ситуацију а ни повећали _ број читалаца, рекао је између остелот Јан Ширка. 3

сличне расправе

питати ехилвисивли свалиеси истинити

Исмаил Бајра је нагласио да се могу уочити две крајности. С једне стране тежња да се по сваку цену жели показати авангардизам, а са друге да се омладинска штампа често бави и нео младинским темама. Није тешко уочити и да су друга гласила често затворена за кадрове из омладинске штампе. То све указује да недостаје једна стабилна

кадровска политика. — Најбољу услуту и себи и

друштву, коме су неоспорно потребна, омладинска гласила би учинила ако се у уређивачкој политици буду оспособила да не постану трибина за манифестацију разних идеологија и структура које су дошле у сукоб са нашом револуцијом, идеологијом и политиком СКЈ.

Истичући да је омладинска шттампа често полигон за оштре политичке иступе, Шиме Кроња је поставио питање шта је заправо разлика између онога шта је опредељење омладине и шта је опредељење листа, његовог ор гана, односно појединог аутора или групе аутора. Он се такође осврнуо и на интервју Моме Капора листу „Младрст“ као и на писмо једног војника које је у истом листу објављено, Омладинека штампа, рекао је он, има могућност да повуче праве потезе, да учини корак напред али то захтева и идејну борбу у самим редакцијама омладинских новина.

Бошко Грбић и Милан Симић

ма „Мледости“ у својим диснусм

јама су се освршули на поменуте текстове. Редакција листа ће, како је речено, у наредном броју изнети своје ставове на регговања око интервјуа Моме Капора. За други текст редакција „Младости“ је констатовала пропуст и како је Бошко Грбић рекао, предузете су мере. Он се такође осврнуо и на текст недавно објављен у „Младости“ а потписан са Јозо Џугашвили, за који је асоцијација више него јасна. С обзиром да је текст 06 јављен на последњој страни, та козваној сатиричној, оценили смо да се пре свега ради о лошлој сатири док у самом потпису нисмо нашли да има проблема, рекао је Бошко Грбић. Данашњој седници било је упу ћено и више примедби да није добро припремљена, те да распра ве које се у последње _ време воде на ову тему углавном личе једна на другу. Други део данашње теме о третману омладине у јавним гласилима, како

је оценио и Петар Ракочевић, го ,

тово да није ни разматран. Стога је потребно данашњу расправу схватити само као почетака ваљало би сачинити и праву анализу о овим питањима. Она би. како је речено, морала обухватити и анализе у редакција ма омладинских новина, као иу републикама и покрајинама.

У дискусији су учествовали:

Вили Пшенични, Бошко Милинковић, Зоран Секулић, Алекса

ндар Денда м други. в. н. Џ.

ПАВЛЕ ГАЖИ О ПРЕТКОНГРЕСНИМ РАЗГОВОРИМА О ЕКОНОМСКОЈ СИТУАЦИЈИ

удруживање на почетној степени

На процесе удруживања рада и средстава јотт снажно дјелују етатистички и технобирократски односи у инструментарију привредног система, увјетима привређивања и економској политици. — Нејасноће _ око националних економија истакли су они који националне економије везују за монопол република и покрајина, као и поборници старог централистич-

ког концепта

(Веопрад, 15. марта, Танјуг) — У досадашњим претконгре сним расправама дошло се до закључка да се у погледу УД руживања рада и средстава и доходовног повезивања не сме остати на садашњем нивоу, јер онакво какво је данас не пружа праве перспек тиве развоју социјалистичког самоуправљања и материјал ном „напретку. Анализа друштвенве и економске праксе између два конпреса показу је да је дошло до озбиљних застоја у самоуправном пове зивању и удруживању. Но, истакао је извршни секретар Председништва ЦК СКЈ Шав ле Гажи у разговору са нови наром Танјуга Драгицом Мај сторовић, морамо уважити чињеницу да је удруживање организација удруженог рада на основама ЗУР на почет ној степеници и да на те про цесе јиш снажно дјелују ета тистички и технобирократски односи у инструментарију привредног система, увјетима привређивања и економској политици.

0 путархичности

Последица таквог стања је јачање тенденције административног регулисања друштвено-економских односа и токова репродукције, а то значи и спутавање основне организације удруженог рада да остварује своју уставну улогу. У таквој ситуацији, наг |ласио је Гежи, суана срјину "терес и простор за удружива ње, повезивање и планирање ООУР-а на принципима само управног заједништва. Веома су изражене појаве субјекти визма, волунтаризма, лажне солидарности ми недовољаог деловања законитости соција листичке робне производње у привређивању. -

Из оваквих односа промза. шале ду и снажне тенденције аутархије у привреди м у то ковима репродукције које ви су иманентне ни организаци ји удруженот рада, ни самоу прављању у целини. То су тенденције затварања и пар-

цијализације робних и новча .

них токова у опћинске, репуб личке и покрајинске границе које не могу бити својствене јединственом југословенском тржишту.

Полазећи од тих оцена, У Нацрту резолуције за 12. кон грес СКЈ истакнуто је, рекао је Павле Гажи, да се у наред ном периоду мора извршити заокрет у правцу интензивирања самоуправног повезива ња и удруживања, развоја доходовних "односа. То је кључна карика даљег развоја самоуправних односа и ос тваривања политике стабили зације. Промјене у том прав цу неће настати саме од себе. Оне морају бити снажно подржаване мерама и инстру ментаријом привреднот „система и економске политике који ће утјецати на даљњу самоуправну афирмацију основне организације удруженог рада. У том правцу назначени су задаци да се интензивније повезују произво Ђачи сировина, прерађивачи и прометне организације, да се оствари већа доходовна и техничко-технолошка повеза ност ООУР-а унутар привре дне инфраструктуре, да се онемогући технократски кон цепт одлучивања и развоја и слично.

0 минулом роду

Одговарајући на питање ко лико ће закон о проширеној репродукцији и минулом раду допринети јачању матери јалне основе удруженог рада, Гажи је рекао да је категорија минулогт рада и њено укључивање у систем соци- о јалистичких _ самоуправних друштвено-економских и политичких односа једна од изазовних тема на путу нашег развоја. Тиме се жели пости

ћи да огромним нагомиланим минулим радом, који се стално увећава са развојем производних снага, а који ства рају радници, они сами управљају — као битним условом сопственог и друштвеног рада у цјелини. Нико мимо радника не може управљати минулим радом. Исто тако, ефикасна употреба минулог рада, као један од битних фактора стјецања дохотка, један је од суштинских кри-' терија обезбјеђења дијела особног дохотка и стандарда радника у цјелини.

У наставку разговора Гажи је истакао да су у међуконгресном периоду заоштрени проблеми У функционисању јединственог југословенског тржишта. То се огледало, пре свега, у његовом недовољном самоуправном и планском ор ганизовању, односно у већем дејству стихије, у смањивању и сужавању циркјулације робе, услуга и средстава изван ужих територијалних гра ница, прекиду веза између мнотих ООХР-а из различитих средина, монополистичком понашању појединих ве ликих производних и промет них организација, формира-

њу затворених ужих девиз- ||

них тржишта, итд.

У овом периоду често се по ставља и различито интерпретира питање односа изме ђу тзв. националних економи ја и јединства југословенског тржишта. Те нејасноће и про блеме истакли су с једне стра не они који везују национал

„не. економије за моноподре-| | публика и покрајина као дру |.

штвено-политичких заједница над вишком рада, а тиме и над развојем „вла

привредног подручја, незави сно од развоја цјелине југословенске привреде и међународних економских односа. С друге стране, се поборници старог централистичкот концепта који заговара такво „јединство“ ју“ тословенске привреде у којем се одговорност републи-

ка и покрајина за развој и

привређивање негира и преноси на федерацију. Јасно је, рекао је Гажи, да овакви И њима слични концепти нису

на основном смјеру социјали |

стичког самоуправљања.

9 националним економијама

Пракса је показала и У“ врдила, нагласио је он, да радничка класа може и мора

бити носилац и тумач реал- |

них националних економских и других интереса. Ти интере си морају бити у основи свих

националних економија и је“.

динственог југословенског Тр жишта. То се може постићи једино у условима доминант не улоге и власти радничке класе и радника у удруже“ ном раду у располагању До хотком и вишком рада ипјелокупном друштвеном репро дукцијом. о Наша економска ситуација нагласио је даље Гажи, последњих година је била веома тешка. У рјешавању на ланих троблема, који се по“ времено јако заоштравају, •“ кономска политика има Ис такнуто мјесто. Није ријеч

само о мјерама које доносеор'

гани федерације, већ и. орта ни република, покрајина У опћина. Сви су они судиони ци у креирању и остваривању економске политике. Када би економска полити ка била ефикаснија када би се мјере доносиле правовре мено и када би се брже рег“ гирало цјелокупним механиз

мом економске политике 68.

привредна кретања —

лем тзБ. изванредних мјера би се свео на много мањи 0" бим, него што је то сада. ђутим, не треба да бјежимо ни од тих мјера када то кон кретна ситуација и када су оне у складу са 38 конским и уставним овлашће њима — рекао је Павле Гажи. јављају |

захтијева |.