Borba, Apr 08, 1982, page 4

„угослафија данас

СКУПШТИНА СФРЈ

ЕТ

ОДБОР САВЕЗНОГ ВЕЋА ЗА ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ

Ли

СТРАНА

БОРБА — 8. АПРИЛ 1982, СА,

ОДБОР ПРЕДСЕДНИШТВА СК ССРНЈ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ СТАМБЕНЕ

ПОЛИТИКЕ

_ |бтамбени спорови

Безмало сви учесници у јучерашњој расправи о извештају СИВ замерали на превелико администрирање и уплитање „државе“ у самоуправне токове, али се то није односило само на органе у федерацији већ и у републикама и покрајинама и општинама

(Београд, 7. априла, Танјуг) — Одбор Савезног већа Скупштине Југославије за друштвено-политичке односе (председавала је Ела Улрих-Атена) подржао је данас предлог Савезног извршног већа да се по скраћеном поступку усвоје измене у закону о државној управи као и у законима •о друштвеном и савезном друштвеном правобраниоцу самоуправљања. Изменама закона о друштвеном правобраниоцу самоуправљања уграђују се решења која су се наметнула у досадашњој пракси. На пример, по предложеним изменама дру штвени правобранилац самоуправљања осим што може да захтева сазивање седнице органа самоуправљања моћи ће убудуће да захтева и сазивање збора радника, па чак и сам може сазвати седницу органа управљања после затраженог мишљења од Социјалистичког савеза и Синдиката. То. наравно, повећава овлаш ћења друштвеног правобраниоца самоуправљања и омогуЋава му ефикасније деловање у заштити права радника.

Новост представља и одредба по којој правобранилац са моуправљања може поднети захтев да суд или други надлежни орган привремено обуставе извршење општег или појединачног акта донетог ван управног или судског поступ-

НЕ

ЗАЛАГАЊА ЗА САМОУПРАВНЕ ПУТЕВЕ: Де легати јуче на седници

ка. Исто тако, правобранилац може да обустави мзвршење одлуке организације удруженог рада самоуправне организације Или заједнице у случајевима када може настати ненадокнадива штета за друштвену имовину или угрожавање

самоуправних права радника — до коначне одлуке надлежног суда.

Одлука о суспензивном дејству захтева друштвеног правобраниоца већ постоји у неким републичким законима. Њено увођење не би задирало

ОДБОР САВЕЗНОГ ВЕЋА ЗА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИ ЧКЕ ОДНОСЕ

Више прави за привоосраниоце симоупривљања

Подржан предлог СИВ да се по скраћеном поступку

(Београд, 7. априла) — Очекивало се да ће о извештају о своме раду од јануара 1980. до марта 1982. године Савезно извршно веће отворити питање да ли смо у спровођењу“ Устава могли да идемо брже и зашто је дошло до стагнирања самоуправних социјалистичких. односа, да се храбрије каже да су републички етатизми и разча лидерства спречавали 6р= жи развој тих односа, рекла је данас у Одбору Савезног већа за друштвено-економске

односе, Фана Кочовска — Швет

ковић, делегат из СР Македоније. СИВ се у своме раду највише сударао са етатизмима и добро да је издржао, додала је Кочовска, јер смо у пракси више ишли да критикујемо

СИВ, а мање смо се окретали према одговорности за спровођење договорене политике и системских закона у самим друштвено-политичким зајед-

ницама» Па је зато тешко дати

оцену о раду СИВ-а а да се при томе занемари критичка оцена рада извршних већа у општинама и републикама која су се наметала делегатском систему.

Делегати који су пре и после Фане Кочовске узели реч у расправи сматрали су, међутим, да је СИВ у протеклом периоду сувише „администрирао“ и још да у извештају више даје опис актуелнор стања у коме се одвијао његов рад неголи приказ активности које је водио. Представник СИВ-а Ласло Ковач

у уставну позицију правобра ниоца самоуправљања пошто није у питању одлука која уређује или решава друштвено-економски или самоуправни однос, већ само. задржава извршење акта или одређене радње.

усвоје измене у Закону о државној управи

одговорио је на то да ако се извештај добро анализира веома је уочљиво да се ове две ствари не могу раздвајати у нека посебна поглавља (оцена ; стања на једној а рад СИВ-а · на другој страни, јер већ су живот у протеклом · периоду није могао раздвојити, већ су "се. у њему и актуелна стања и активност СИВ-а прожимали. Додуше и делегат из Македоније је рекао да је администрирања било, али да су и сами делегати Скупштине на то инсистирали када су се про блеми толико нагомилали да је долазило у питање обављање нормалних самоуправно дотоворених привредних токова и до непоштовања системских закона.

Сви делегати у данашњој расправи у Одбору за друштвено-економске односе (председавао Ејхами Шимани) изразили су уверење да ће сео

| свему томе отворено расправ-. "љати. на. седницама оба. већа · Скупштине Југославије до кра

ја мандата садашњег сазива а.

да ће предстојећи партијски

конгреси рашчистити са свим видовима етатизма и лидерства о било ком нивоу да је реч. Будућност ове земље, речено је, лежи у даљем развоју самоуправних социјалистичких односа и делегатског система и јачању одлучивања удруженога рада о свим битним питањима развоја друштвеноекономских односа земље.

Елеонора ВЕЦОВСКА

ИЗВРШНО ВЕЋЕ СРБИЈЕ

кредити за приоритетна

ЈАОТОЊИ

Од половине године банке би требало да повећају средства за кредитирање извоза роба и услуга, производњу енергије, хране и дефицитарних сировина, уз сма-

њење за друге намене

(Београд, 7. априла). — Банже у овој години треба да 0безбеде већа средства за кредитирање извоза робе и услуга, производњу енергије, хране (пре свега пролећну сетву) и дефицитарних сировина. На родна банка Србије треба, наиме, да покрене иницијативу за закључивање самоуправнот споразума банака којим. би се у Србији ван територија покрајина обезбедио несметани пораст кредита за приоритетна улагања, уз одговарајући нижи раст кредита за остале намене. Споразум би требало да се закључи најкасније до краја маја.

Ове измене у кредитној политици које је на данашњој седници по хитном поступку разматрало Извршно веће Србије предвиђене су због лимита у расту укупних пласма на банака у 1982. години од 15,8 одсто, који је утврђен са везним прописом, а неће бити довољан за кредитирање свих потреба и захтева: Уко лико банке не закључе споразум до краја маја, како је предвиђено, Извршно веће Србије донеће одлуку о утврђивању најниже стопе раста кре дита за остале намене и тиме створити услове за спровођење селективне кредитне поли тике банака у овој години.

Републичко Извршно веће је данас разматрало и стање и проблеме у производњи вештачких ђубрива. Иако је ова производња прошле у односу на претходну већа за 16 одсто (а исти раст предвиђа се и ове године) недостаје азотно ђубриво што може знатно

вој години предвиђена је про изводња 379.000 тона азотних ђубрива — 320.000 из домаћих извора и 60.000 тона из увоза. Недостатак девиза, нарушени односи између продајне и набавне цене сировина, нарочито из увоза знатно угрожава ју домаћу производњу. Губици произвођача вештачких ђубри ва су прошле у односу на пре тходну годину већи 30 пута. Извршно веће Србије стога препоручује овим организацијама да предузму све мере за испуњавање предвиђене производње и санацију ових губитака. Недостајућа средства за покриће губитака покрила би се из Републичког фонда заједничких резерви. Заједница за цене треба да испита могућност корекција цене ових производа, док ће РИВ покренути код Савезног извршног већа могућност снижења неких дажбина и пореских оптерећења за ову производњу. Упркос предузетим мерама да се у прошлој години повећа производња угља и побољша економски положај руд ника са јамском експлоатацијом производња је подбацила за 261 милион динара што је знатно више него прошле године, Стога се Републичком и општинским СИЗ друштвених делатности препоручује да ослободе или смање плаћања доприноса које рудници угља плаћају од 1982. до 1985. године, а скупштинама општине да бесповратно удруже средства за изградњу станова радника запослених у рудницима са јамском експлоатацијом.

д ш

САВЕЗНИ ОДБОР СИНДИКАТА РАДНИКА ПРОИЗБОДЊЕ И ПРЕРАДЕ МЕТАЛА ЈУГОСЛАВИЈЕ

|Под производње

забсрињиви произвођиче

Има и добрих решења у тражењу излаза, на пример, удруживање, али је ипак већина оних колектива који постављају захтеве „држави“

(Београд, 7. априла) — Суде ћи према резултатима пословања, за металске гране и гру пације, прошла година протек ла је у знаку умереног раста производње, извоза и личних доходака, високог увоза, ниске продуктивности рада и у знаку крупних тешкоћа због пораста цена. Највећи проблеми за металски комплекс почетком ове године су лоше снабдевање репроматеријалом, недостатак енергије, сировина им — девиза.

Због тога је и на данашњем састанку Синдиката радника производње и прераде ме тала Југославије изражена 03 биљна забринутост јер ће се „тешко надокнадити заостајање у производњи, извозу, до хотку, продуктивности и ста ндарду радника“. Оцењемо је такође да је неопходан озбиљан ребаланс планова произво дње,

На састанку је наглашено да има и добрих решења за превазилажење садашњих еко номских тешкоћа (постоји не-

колико добрих примера удру живања средстава између орга низација у металском комплек су), али су. ипак, у већини ови колективи који излаз траже „од државе“.

Готово све организације металског комплекса истичу да имају озбиљне тешкоће због неконтролисаног раста цена, па је на данашњем састанку речено да синдикат мора тра жити конкретну одговорност за све оне који утичу на раст цема, почевши од потписни ка Договора (значи извршних већа, који су пре свих дужни да спроводе договорену политику, па до оних који одлуке доносе у удруженом раду.

У већи са проблемима · обезбе ђивања девиза за набавку репроматеријала и сировинама У металским гранама и групацијама, на састанку је речено да још нема решења (синдикат, илаче не подржава праксу девизних плаћања између појединих колектива),

м, Д.

ПРЕДСЈЕДНИШТВО ГРАДСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

ССРН САРАЈЕВА

Блум кондидит за предсједника

(Сарајево, 7. априла, Танјуг) Предсједништво Градске конференције Социјалистичког с савеза Сарајева покренуло је данас иницијативу да се за предсједни ка Скупштине града кандидује инж. Емерик Блум, садашњи пре деједник ове Скупштине, а _ за предсједника Извршног одбора

Скупштине града Угљеша Узелац, За предсједника Градске кон ференције ССРН Сарајева, Пред сједништво је предложило ис такнутог друштвено-политичког радника, ликовног умјетника Џе вада Хозу. и

Стамбене комисије и самоуправни органи који се баве стамбеном регулатуивом морали би то чинити дугорочније, а не само кад станови пристигну за расподелу, а да притом немају никакве везе са својим делегатима у сиз

становања

(Београд, 7. априла) — Међу споровима који су покренути и воде се пред уставним судовима највише је оних који се односе на различите по вреде стамбеног законодавства.

Мада је последњих година учињено доста на проширива њу материјалне основе стамбене изградње, а и на подруштвљавању односа у тој обла сти, очигледно је да нисмо до краја спровели ставове о стамбеној политици из докумената Х и ХГ конгреса СКЈ и ЗУР. У међувремену. потребе за становима су све веће а гра ди се мање. Разлоге треба тра жити у инфлацији, осетном порасту цена, недовољном ли чном учешћу у стамбеној изградњи. Несамоуправни правилници

Ово је, између осталог, рече но на данашњој седници Одбора Председништва СК ССРНЈ за остваривање стамбене политике, на којој су се, веома исцрпно и конкретно. чула искуства уставних судова у остваривању уставности и законитости у стамбеној 06ласти. Како је истакнуто, чак седам година после доношења ЗУР. многи правилници о расподели станова доносе се на не самоуправни начин па их ус тавни судови и поништавају. Нису до краја прецизирани ни поједини критеријуми за доби јање стана. Најчешће се спомињу рад и допринос и њего+ во вредновање, питање ко

се може сматрати чланом поро дице, вредновање радног стажа ако је радник радио у више радних организација итд.

Међу проблемима о којима је данас било највише речи су и кадровски станови и привилегије, при чему је истакну то да је тренутно изузетно Уочљива појава да се мимо сред става која се нормално издваја ју за станове све чешће неби случајеви „посебно“ решавају и то под фирмом кадрова од посебног друштвеног интереса. Многобројни спорови во де се и због критеријума за до делу станова, места и улоге СИЗ становања, локације за изградњу, услова за добијање кредита.

Међутим, многе од ових при медби не односе се на регули сање ове материје у Словенији, Како се данас могло чути, у последњих седам година пред Уставним судом Словеније би ло је свега 10 случајева из 0ве области. Ако се томе дода чињеница да у Словенији пос тоји изузетно расположење ра дних људи и грађана да лична средства улажу у стамбену изградњу, што се не може рећи за остале републике и по крајине, онда је разумљиво да је стамбена регулатива У овој републици отишли знатно испред осталих,

Референдуми „Понрића “

Још: увек, иначе, преовлађу је мишљење да је најбоље до бити друштвени стан, па и до

бити га по сваку цену. При том се све махинације, несамоуправна понашања када је уопште реч о проблемима у стамбеној области, најчешће „покрију“ било референдумима или одговарајућим самоуправним општим актима.

На 1000 становника гради се 6,5 станова, а за стамбену изградњу издваја се 10 одсто на ционалног дохотка. Овај податак као и низ других проблема који су се данас могли чу ти, морају се превазићи али, пре свега, преласком на Реал не економске односе и у овој области. Тачније, преласком не економске кирије.

Крајње је време, речено је у расправи да се консолидује стамбено законодавство које је. бар за сада, неуједначено. Како је речено, у њему се тешко сналази и добар правник, па је разумљиво што га тешко може разумети обичан грађанин. Стамбене комисије и самоуправни органи који се ба ве стамбеном политиком морали би то радити дугорочније а не бавити се становима само осла када су они приспели за расподелу а да при том та ис та комисија врло често нема никакве везе са делегатима у

СИЗ за стамбене и комуналне.

полове.

Међу начинима за разрешава ње многобројних проблема 7 стамбеној области, како је да“ вас више пута истакнуто мора

се изнаћи иправи начин за ефи.

касно стимулисање личног учешћа радних људи и грађана у изградњи станова.

в. нН.Ц

| СЕКЦИЈА САВЕЗНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРНЈ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И НАУКУ

Стритегија у сопственом Зноњу

Предлог текста друштвеног договора о технолошком развоју, према изреченим мишљењима јуче на седници, не може бити најбоља основа за изградњу аутен-

тичне стратегије

(Београд, 7. априла) — Немамо изграђену стратегију технолошког развоја земље, па није ни чудо што увозимо све и свашта, што смо у понечему готово у полуколонијалном положају у односу на развијени свет. Предлог текста друштвеног договора. који се данас нашао на Сек цији СК ССРНЈ за образова ње, науку, културу и физичку културу, према изреченим

' мишљењима не може бити најбоља основа за изградњу такве стратегије.

Предлог договора је буквално „прорешетан“ озбиљним примедбама, почев од са мог наслова и тога ко треба да га потписује, а да се не говори о члановима који су кључни. Текст је, иначе, про шао кроз неколико редакту-

ра, био већ у радним телима Скупштине СФРЈ и постоји реална могућност да га делегати следећег сазива усвоје. Суштинске примедбе на одредбе које се односе на раз вој домаће технологије, тран сфер иностране, прикупљање и расподелу средстава која ће бити усмерена у техноло шки развој, стварање инфор мационог система. кадрове и што је најбитније, прецизније дефинисање саме југословенске стратегије, биће саже те и преко Савезне конференције ССРНЈ упућене Скупштини СФРЈ

Наравно, не треба очекива ти да ће се овим договором "решити сви проблеми у овој области, јер је то дуготрајан процес. Али, то би могао барем бити покушај да се учи-

ПРИВРЕДНА КОМОРА ЦРНЕ ГОРЕ

скупо пословање привреде

Под утицајем курсних разлика и високог раста цијена на домаћем и страном тржишту привреда ове Републике пословала је са већим трошковима за 57 одсто. — У Титограду основан научно-истраживачки центар

(Титоград, 7. априла). — Ску пштина Привредне коморе Црне Горе информисана је дачас о резултатима пословања удруженог рада у прошлој години и неким тешкоћама око снабдевања _ репродукционим материјалом и енергијом у првим мјесецима ове године.

Укупан приход црногорске привреде повећан је у прошлој години за 52 одсто, што је за девет процената изнад јутословенског просјека, али су трошкови пословања расли још брже — за 57 одсто. До скупог пословања дошло је под утицајем курсних разли ка и високог раста цијена на ломаћем и страном тржишту. У таквим условима производ ње остварено је повећање дохотка За 38 одсто и губики смањени за 13 одсто. Ипак је привреда ове републике, са гу битком од 602 милиона, стела одмах иза удруженог рада Хрватске гдје су губици незнатно већи.

Енергетска ситуација у 0вој години као услов пуне про изводње оцијењена је „веома

критичном“ због умањене про.

изводње домаћих хидроцентра ла и тешкоћа око увоза стру је. Од осам милиона киловата за дневну потрошњу увози се или купује од електроенертет ског система Србије 5,4 милиона киловата због чега је у

Црној Гори на снази други степен ограничења, а такав љиљана.

Истроживички центар

За оснивање истраживачко-развојног центра у Титограду из којег би – црногорска привреда, и не само она, добијала научне одговоре б путевима развоја и откупљивала стручне услуге, оснивачку сагласност дали су: Извршно вијеће Скупштине СР Црне Торе, Фонд за развој веразви јених, Удружена банка, При вредна комора и универзитет „Вељко Влаховић“, – Против тога се изјаснила, вјеровали или не — СИЗ за науку.

и =

ни корак даље на путу превазилажења постојећег, ни мало ружичастог стања. али и прилог ефикаснијем оства ривању најбитнијих опредељења друштвено-економске политике.

Инсистирано је и овога пу та да се свим снагама под“, стакне развој домаће технологије, уза све опаске да се ваља чувати илузија да ћемо у догледно време моћи да учинимо било шта озбиљно без увезене. Ипак, договор би морао да подстакне рационалније коришћење увезене технологије, а не да делу је рестриктивно и само појача затварање у оквире само свога знања.

Ј. Р.

имају и највећи потрошачи Алуминијумски _ комбинат У Жељезара „Борис Кидрич“. Ни снабдјевеност нафте дериватима није ништа бога „Јутопетрол“ у Котору нема залиха, јер је због неизми“

рених рачуна ЈНА из Загреба.

испоручила свега 16.400 умјег то 58.000 тона. Тешкоће око У“ воза репроматеријала нарози“ то се неповољно. одражавају, поред никшићке Жељезаре У Комбината алуминијума, и 5% „Обод“ са Цетиња и Вуна

комбинат у Бијелом Пољу.

И поред свега, црногорска привреда је у првим мјесеци“ ма ове године повећала за девет одсто и смањила У“ воз за 11 одсто у односу на И“ ти период прошле године.

На сједници Скупштине ПРУ вредне коморе донесена је 92" лука о оснивању истраживач“ ко-развојног центра који Бе обављати веома значајне пос ве за интерес удруженог раде Такође је усвојен извјешт раду Коморе и програм ње чих активности у овој годић“

0. ДЕСПОТОВИЋ