Borba, Mar 23, 1983, page 1

и“.

А

~.

| ГОДИНА пхт |

БЕОГРАД Среда, 23. март 1982.

Лиректор Божо Ковач

Главни и одговорни уредник Здравко Чолић

Уређује Ррелакцијски колегијум

ЦЕНА 1 ДИНАРА ~ РУКОПИСИ СЕ не

БРАЋАЈУ

ПРОЛЕТЕРИ

свих

ЗЕМАЉА

БА

УЈЕЛИНИТЕ

СЕ

жење „Борбе“ затвор и робију.

до 27. фебруара 1943.

1848. и у Загребу.

Први број „Борбе“; органа Комунистич тије Југославије, изатао је у Загребу,

бруара 1922, 13, јануара 1929. забрањено је излаа чланови редакције осуђени на

- У народноослободилачком рату „Борба“ поново излази и то у Ужицу од 19. октобра до 27 новембра 1941, а у Дринићу од

Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду, а ол 22. марта

Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

ке пар18. фе-

1. октобра 1942.

ТЕТ САРАДЊЕ: Са јучерашњих разговора две делегације

ПОСЕТА ПРЕДСЕДНИКА МИНИСТАРСКОГ САВЕТА СССР НАШОЈ ЗЕМЉИ

пе часа трајао разговор Милке Планинц и Николаја Тихонова и њихових сарадника. спешни односи две земље на трајно утврђеним принципима. — Поздрави совјетског

руководства и Андропова

(Београд, 22, марта) — Шуна два часа, у пријатељској и срдачној атмосфери, трајао је данас пре подне У Палати федерације отворени дијалог југословенске и совјетске делегације 0 сарадњи две земље и ситуацији на међународној сцени. Тиме је, у ствари, започео радни део боравка председника Министарског савета СССР Николаја Тихонова, који је јуче поподне стигао У званичну посету Југославији на позив председника Савезног извршног већа Милке Планинц.

У разговорима су, поред премијера, учествовали и Лазар Мојсов, Јон Србоваа, Миленко Бојанић, Милојхо Друловић, Милош Синђић,

ко већа одговорност и, пре ма томе, права преносе на радне колективе-и поједимз це. Приликом информисања југословенске делегаци-

Зденко Свете, Милорад Коматина с југословенске стра не, док су се у совјетској делегацији налазили Виктор Маљцев, Николај Кома ров, Николај Иноземшев,

је било је речи и о стању у пољопривреди, о разним потешкоћама које настају захваљујући им често неповољним временским услови ма.

Виталиј Морозов (заменици министра иностраних посла ва, спољне трговине, комитета за планирање и економске односе са иностран ством) и амбасадор Николај Родионов. легације који се односио на На почетку сусрета, прел обострано упознавање о ра седник Министарског саве- прав та СССР пренео је поздраве совјетског руководства и ·с" генералног секретара КПСС Јурија Андропова ју гословенском руководству и уручио позив председнику Савезног извршног већа да посети Совјетски Савег У току разговора совјетски премијер је — како се сазнаје — изнео главне тре нутне преокупације совјетске привреде и кретања на унутрашњем плану и том приликом изнео податке ко ји иду у прилог тези да је У току динамичан развој са парпијалним тешкоћама, У првом реду такозване орга низационе природе. Тихонов је, у исто време, нагла сио да ће и убудуће кључно место имати централни државни план, али се дале

Плаестатим сватама

У делу дијалога две де-

занске лире, које је извесно већ

Како ће се промене курса земаља европског монетарног система одразити на наш динар, на извоз и увоз на та подручја им нашу при“

вредуг пети ЕВЕ НЕВИНИ ИНТЕЛ

— Европски монетарни систем, који функционише на принципима релативно фиксних паритета, принуђен је на повремена прилагобавања односа, у циљу утврђивања реалних _ курсева појединих ваљута у оквиру овог система.

Ових дала били смо сведоци једног новог, доста бурног преструктуирања у оквиру европског монетарног система. После жучних, тродиевних дискусија нађено је компромисно зешење у смислу ревалвапије немачке марке за 5,5 одсто, холандског гулдена За 3,5 одсто, данске круне 2,5 одсто и белгијско-луксембуршког франка За 15 одсто, у девалва цију италијанске лирг и француског франка за 2,5 одсто и ирске фунте 3,5 одсто.

Ова подешавања курсева У оквиру европског монетарвог система, сматра се. биће довољна само За неколика наредних месеци, када ће највероватније уследити поновно преиспитивање међусобних паритета ових валута.

Као чланица Међународног монетарног фонда, наша зем ља је обавезва да поштује принцип „правилно укрштених" девизних курсева, У складу с тим, у оквиру спровођења УТвођене политике курс динара за ову годину, курс францус ког франка смењен је за 4 одсто. белгијског Ффракка за 2 од сто и италијанске лире 1,5 одсто. Истовремено курс америч ког долара У односу на лимар повећан је за скоро један. одсто, док је курс немачке марке. као централне валута у об вирђу ових измена. остао ма истом нивоу, из разлога што су курсеви слабијих валута европског монетарног система кориговани наниже, ·

ПРЕДСЕДНИШТВО СФРЈ

Петар Стамболић ускоро у Мађарској

(Београд, 22. марта, Танјуг) — Данас је одржана седвица Шредседништва ОФРЈ којом је председавао председпик Шетар Стамболић, На седници су размотрене информације о скорим посетама које ће НР Мађарској учинити председник Председништва Петар Стамболић, а земљама Латинске Америке — Венецуели, Колумбији, Боливији и Гвајани, члан Председништва Видоје Жарковић.

( Председништво је размотрило нека кадровска и друга питања из своје уставне надлежности.

ОЛГОВОР ЗА ДАНАС | ва

ОДГОВОР ЗА ДАНАС: БРАНКО ДР АГАШ, ДИРЕКТОР ДЕВИЗНОГ ' ОДЕЉЕЊА У НАРОДНОЈ БАНЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Пова шанса за извоз

Даље јачање немачке марке, уз сла бљење француског франка и италиу свој години, могло би у значајној

мери утицати на оријентацију извоз ника на ова подручја

|

звоју и стремљењима на унутрашњем плану у обе земље, председник Савезног извршног већа је говорила о стабилизационим ме рама у Југославији и напорима основних организација удруженог рада и свих друштвених снага да се пре вазиђу садашњи проблеми

Милка Планинц је и овом приликом нагласила да је чврста оријентација наше земље на властите потенци јале, који имају и снаге и

јени 1955. Београдском декларацијом и 1956. Москов ском изјавом, представљају трајну и незаменљиву 0снову за даљу сарадњу. У том склопу је констатован и интензивни развој контаката република и покрајина, парламената, градова,

друштвено-политичких. ор-

танизација, 1ито све доприноси бољем разумевању.

Делегације су претресле и сарадњу на привредном

плану, па је изражено обострано задовољство због обима и квалитета спољнфтрговинске размене. Сви су изгледи да ће у петогодишту укупна вредност пре-

могућности да изведу југо словенску привреду из кри зе.

У данашњим разговорима посебно место је, без сумње,

заузела расправа о билате ралвим односима Југосљлави је и СССР. Обе делегације су изнеле повољну оцену и са задовољством констатовале да развој иде узлазном. линијом. Наглашено је да познати принципи, усво

машивати 832 милијарде кли риншшких долара, док ће у овој години достићи седам милијарди долара. Учесници разговора 27, међутим, запазили и овог пута да у економској сфери још има простора за кооперацију, специјализацију

ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА НА ПОЧЕТКУ ГОДИНЕ

||Изнад пилана једино

– потрошња

Делегатима Скупштине СФРЈ, СИВ доставио прву анализу • овотодишњим производно-извозним активностима

(Беопрад, 22. марта) — Није се „очекивало да ће у овој години привредл

ни почети да се брзо престројава, организује, споразумијева и да на пречац почне баље и више да производи и извози. Јер, и домаћих и вапграничних проблема и тешкоћа је много и премного, да се са њима не би и даље рачунало. Забрињава, ипак, што су та кретања неповољнија од очекиваних, иако су неспорни ванредни напори који се свуда улажу да би се одржала динамика привредне активности према плану, нарочито у производним секторима. Али и охра брује податак да је извоз на конвертибилно подручје у прва два мјесеца ове већи од оног у истим мјесецима прошле године за 27,7 одсто. На овом тржишту |

покривеност увоза извозом износи 74 од- |

ОПШТА ПОТРОШЊА Први ово

сто, а лани је била свега 45 процената.

Индустриј ска производња у ја-

ПРОИЗВОДЊА ПОДБАЦИЛА

бруару нижа је за 0,3 одсто од прошлогодишње. То није добро, нарочито зато

нуару и фе!

што извозно оријентисане гране никако.

да набаве довољно сировина и репроматеријала, па још увијек раде смањеним капацитетима.

извоз испод ПРЕДВИЂЕНОГ

говински ле фицит се и

даље сма-

њује, али је извоз у прва два мјесеца, порастао ипак само за 5,6 процената. Са |

конвертибилним подручјем трговински дефицит је смањен са прошлогодишњих 823, на 298 милиона долара.

Укупни приходи те куће; девиз

МАЊИ ДЕВИЗНИ || ПРИЛИВ

са у јануару износили су 600 милиона до лара, што је за 300 милиона мање од

ЗАВРШЕН САМИТ

Спољнотр |

ног билан- |

оних у јануару 1982. Девизне дознаке грађана и ефектива која се полаже на девизне рачуне појединаца у овом, мјесецу је за 47 одсто испод прошлогодишње. ,А тако то тече већ пуна четири мјесеца — све од октобра наовамо.

ЦИЈЕНЕ ПРОБИЛЕ АНЕ: СВЕ ГРАНИЦЕ пером

кварталу тр ошкови живота забиљежиће највећи тро мјесечни пораст у посљедњој деценији. Са мартовским поскупљењима рачуна се да ће 'рошкови живота у овом раздобљу да порасту у односу на лањске за 15 одсто.

годишњи мј есеци показују извјес-

потрошње.

У ПОРАСТУ

но смиривање инвестиционе Ипак и општа и заједничка потрошња порасле су изнад предвиђања. И изнад реалних могућности. Прва је изнад лањске у тим мјесецима за 29,6, а друга 3 29,9 одсто.

ОХРАБРУЈУЋА „У „вотој ПРЕДВИЂАЊА Зине, према

оцјени меких европских института очекује се ме вјесно оживљавање привреде у развијенијим земљама свијета. Уз унутрашње напоре на спровођењу мјера стабилизације, то би се позитивно могло одразити и на нашу производњу и извоз, али је за то нужна још већа и бржа организованост свих наших унутрашњих резерви и субјеката.

(ИЗВЈЕШТАЈ НА 4. СТРАНИ)

и иступања на такозвана трећа тржишта, али м још конкретније послове у агро-индустријском комплексу, транспорту, грађевинарству, машиноградњи, туриз му.

Тешко без детанта

Добрим делом и због тога предвиђено је објављивање заједничког документа са смерницама и принципима економске сарадње "до. 1990. године, што сведочи о обостраној жељи дау сфери привреде дође до ква литетнијих видова сарадње

(НАСТАВАК. "НА 5. СТРАНИ)

Посматрано у целини, на осмову извртених променл курсева од 21. м 22, марта, спољна предност динара према „кор-

| пи“ основних конвертибилних валута смањена је За око 0,20

одсто, То је, са“већ извршеним променама у претходном периоду ове кодине, довсло до укупне депрсемјације линара од 1. јануара до 22. марта 1983. голине од око 20 одсто.

Извршене промене курсева у оквиру европског монетармог система у одређеној мери ће утицати на доходовну заинтересованост наших извозник, и увозника са овог подру чја. Ревалвација немачке марке, холандског гулдена и других валута охрабриће наш ивоз који се наплаћује у свим залума а обесхрабриће увоз из ових земаља... Насупрот томе. девалвација италијавске лире, француског фрачка м ирске фунте ће утицати на отежавање извоза у ове земље, а сти мулираће наш увоз из њих.

Посматрано у целини, за југословенске извознике и увознике су од одређеног значаја само промена паритета нема чке марке, италијанске лире и фргнцуско: франка, које уче ствују у нашем приливу и одливу конвертибилних девиза са више од једне трећине. При том од посебног је значаја промена паритета немачке марке, која пружа шансу, однос но повољније услове нашем извозу на вемачко тржиште, с обзиром да је СР Немачка наш највећи партнер у оквиру групације Европског заједничког тржишта. |

Наведене промене курсев, у оквиру европског монетарног система, као м прилагођавање курсева на домаћем деви зном тржишту тим променама, у овој фази имају ограничен домет на токове размене _ Југославије са земљама Евролског заједничког тржишта, Међутим, ахо се у току 1989, го дине овакве тромене буду понављале — што је сасвим изБесно имајући у вилу поремећене односе размене између ових земаља још увек различите стопе инфлације. неујелначенеа каматне стопе. — даље јачање немочке марке, с јед не стране, и слабљење француског франка и италијанске лире. с друге могло би у значајној мери утицати на оријентацију и доходовну мотивисаност наших извозника На ово

подручје, д. В.

ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

| МАДРИДСКИ САСТАНАК КЕБС

Сви проолеми Позив блоковима

Неутралне и несврстане земље апеловале су на чланице Атлантског и Варшавског пакта да испоље политички вољу и спремност да се до 27. априла постигне коначни споразум. — Упозорење представника Југославије ЈЉубивоја Аћимо-

остали "отворени

(Брисел, 22. марта, Танјуг. — У Бриселу је данас завршен први овогодишњи састанак шефова држава и влада Европске заједнице. Овај самит остаће забеле| жен по догађају који му је непосредно – претходио

по „монетарном помирењу“ партнера. Мако је овим, „по мирењем“ избегнута криза, сви проблеми који су се пос тављали пре самита остали су отворени. | Гледишта земаља ЕЗ о пољопривредној политици или буџету заједнице и да ље су супротна, а остала су |

отворена и питења пријема !

У | = | ске безбедности и сарадње.

Шпаније и Португалије заједницу,

Ханм Херцог нови предеедник Израела

(Јерусалим, 22. марта, АФП, Ројтер) — Израелски парламент изабрао је данас Хаима Херцога за председника Изрзгела на место Јицака Навона, коме почетком маја истиче мандат.

Херцог је био амбасадор своје земље у Уједињеним нацијама, за шефа државе кандидовала га је опозицио на Лабуристичка партија.

ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ ДОКУМЕНТА КОМИСИЈЕ САВЕЗНИХ ДРУШТВЕНИХ САВЕТА ЗА ПРОБЛЕМЕ ЕКОНОМСКЕ СТАБИЛИЦАЗИЈЕ

"Стратегија дугорочног развоја енергетике Југославије

6 Колико трошимо, а колико ће нам

вића

(Мадрид, 22. марта, Танјуг) — Неутралне им несврстане земље затражиле су данес на Мадридском састан ку КЕБС да чланице Атлантског и Варшавског савеза изразе чврсту политичку вољу и спремност да се до 27. априла постигне ковачан споразум влада 55 држава о унапређењу европ

Југословенски представвик Љубивоје Аћимовић је изложио став осам неутрал них и несврстаних земаља у дебати вођеној данас на пленарној седници конференције, указујући на сву опасност настављања скупа у неизвесности пред ускршњу паузу која почиње следећерт петка. Зато је позвао Исток и Запад да одмах изложе свој став.

Аћимовић је истакао да је састанак сада ближи коначном споразуму него икада и зато би настављање атмосфере неизвесности могло угрозити постизање коначног споразума. Представници Аустрије, Швед-

требати енергије

ФСвВЕО РАЦИОНАЛИЗАЦИЈИ И ЦЕНАМА ЕНЕРГИЈЕ, ЧИТАЈТЕ У „БОРБИ“

24. И 25. МАРТА

ске, Кипра, Швајцарске и Малте подржали су безрезервно излагање Југославије. До сада Вашингтон и Москва, као и њихови блокови, званично ћуте о пројекту споразума који су поднеле несврстане и неутралне земље прошле седмице. Сазнаје се, међутим, да обе стране сматрају да овај пројект има конструктимвњу. алтернативу и да је у оетови прихватљив. з

„Источна страна“ то јасно ставља до знања у блажој форми и „заједница десеторице“. САД и: даље сматрају да би пројект требало „побољшати“ у извесним деловима.

Међутим, подносиоци су данас изразили забринутост што атлантске и варшавске земље још нису званично подржале пројект споразума и чврсто обећале да је споразум остварљив до Краја идућег месеца. Очекује се да Исток и Запад то учине до петка.

~

ја. 1 ј

ИН

ЕУ 5

са, хидро-енергијес, уљаних шкриљаца, геотермичке м сунчеве енергије, енергије ветра, уранпл, био-масе..

Ф Све о количинама, даљој потрошњи (Фф Какав нам је енергетски биланс, које

и коришћењу: угља, нафте, земног ха се мере и акције предузимају

рај

КОМЕНТАРИ

СУВИТНА АКЦИЈА РЕВААВАЦИЈА | МАРКЕ |

# Страна 2.

ЗАСЕДАЊЕ ПОЉСКОГ СЕЈМА

ПОСТУЛНА НОРМАЛИЗАЦИЈА

Апел „заведенима“ и еми грантима да се врате нор малном животу. — Досад најоштрија осуда Запада. — Откривено 700 иле галних организација, 12 радио-станица и више стотина штампарских пунктова

___Ф Страна 6.

У ПОЗАДИНИ 01 ЈИЦЕ ЧЕХОСЛОВАЧКИХ СТРУЧЊАКА У АНГОЛИ

НЕМИРИ ДУГИ 17 ТОДИНА

Дисидентски герилски но крет УНИТА и његов ли дер Жонас Савимби део су мучне анголске ствар ности, присуства м надметања великих сила на афричком југу

Ф Страна 6.

Жена данас _

ЛАЖНА БРИГА

ВРЕМЕ ЛЕТИ, ГДЕ СМО МИ7

9 Страна 7.

У СЛОВЕНИЈИ ДОСАД ОТВОРЕНО 170 ПРИВАтних ТРГОВИНСКИХ РАДЊИ

ЗАДОВОЉНИ и КУПИ И ТРГОВЦИ _

Приватне прехрамбених производа златно доприносе бољој

продавнице

снабдепености тржишта, То је здрава конкурепција, коју треба подстицати, али и пазити да не изиђе из законских оквира — каже Франц Дра ган, сарадник Завода за друштвено планирање СР Словеније

Ф Страна 10.