Borba, Jan 15, 2005, page 5

Bode Odeljenje obraz. | vano na osnovu zakona: · -

пене зида Srbije dase, o ovom pitanju izjasni Visoki ja, pravosuđa. Кони

|DBbrotvorha prodojna izložba za decu Sri Lanke:

'kulovića pod naslovom "рес! Би апке" Бесе одггапа | 18. januara u dvorani Kulturnog centra Beograda. –· 'Sredstva su namenjena za” pomoć deci Sri Lanke,. žrtvama posledic&'raz0rno zemljottesa:u|ugoistočnoj Aziji, a biće upućena p i sredstvom međunarodne humanitarne organizacije – "Spasimo decu” i i Ova humanitarna akcija biće održana u utorak od 18 do 20 sati u "Muvi baru” Kulturnog centra, pod pokroviteljstvom Dragane Ognjenović, D. O. Beograd i foto-studija Atrium. Za fotografije iz Sri Lanke autora: Sekulovića početna cena biće 100 evra, a cilj je da se obezbedi hitna zdravstvena pomoć i zbrinjavanje 130 dece tokom perioda od "вез! meseci,

Jačanje parlamentarne saradnje Kine i SCG: Parlamentarci SCG i Kine ocenili su na jučerašnjem sastanku” “u Pekingu da je poirebno ja-. anje parlamentarne saradnje dve zemlje. i ponovili da između SCG i Kine nema. otvorenih političkih pitanja. Predsednik Spoljnopolitičкод одбога kineskog Nacio-. (под. kongresa Đijang 'Endžu rekao je da su odnosi dve države ostali prijatelj-

; ski iako se svet mnogo promenio u poslednjih deset "дода. Ноа |

Đijang j je naveo da Купа | država napore SCG да. priključi EU! najavio · da

| р druženje novinara Srbije. ~) S), povodom iznetih do-.

M i novinara "Glasa javnosti Danice па 6. јапи- |

> да pokrenu postupak protiv od'govornih za nezakonito prisluškivanje novinara. UNS je u saopštenju podse 'tfio na nedavnu potvrdu di-. 'rektora Bezbednosno-infor-, танупе agencije (BIA) HBC деја. Bulatovića daje državna bezbednost 2001. godine, u dva navrata Ри. 'зјизкмаја помпага пега. || "Danas" Мика Cvijića. po па“ Ме (оди tad |

· Subota-nedelja, 15-16. januar 2005.

politika

– Мед i van svake kontrole

“Do aprila svi štampani mediji u kojima država ima svoj udeo moraju ući u privatizaciju”, „n kaže ministar za kulturu i medije Dragan Kojadinović |

rajem prošle i počet-

kom ove godine bilo

je dosta izjava i informacija vezanih za privatizaciju medija. Dobar razlog za razgovor sa. resornim ministrom Draganom Kojadinovićem koji je uoči Nove 20dine poručio da će cunami 2005. stići i u medije.

Borba: Gospodine Kojadinoviću, vaša izjava o cunamiju najviše je izazvala pažnju novinara. Kada on stiže?

Dragan Kojadinović: Odgovorno tvrdim da aktuclna vlada istinski radi na reformama, za razliku od naših prethodnika koji su sc za njih samo na rečima zalagali. Kada su u pitanju mediji imamo dosta dobre zakonc koji možda do kraja i nisu dorečeni ali i to možemo menjati. Konkretno, Zakon o informisanju koji je doncsen 22. aprila 2003. kaže da se u roku od dve godine mo“aju privatizovati svi štampani mediji koji u vlasničkoj strukturi imaju i udeo države. Sada: smo ušli u cajtnot, sada se mnogi hvataju za glavu jer zakon se mora ispoštovati.

Kada su u pitanju elektronski mediji rok za njihovu privatizaciju je sredina naredne godine. Tu imamo potpun:haos. i. tome se mora stati,u. kvaj, Ovo.pmoran: posebno da istaknem. Predajnici se postavljaju svugde, mimo svih. zakonskih propisa. Na primer, u Beogradu, na Banovom brdu, soliter je pretrpan uređajima, koji, naгаупо, zrače. Plašim se da bi lekari, kada bi prekontrolisali zdrave ljude koji tu stanu-

u, došli do zabrinjavajućih rezultata.

B: Ipak, vratimo se cunamiju. D. K. - Kada počne da se poštuje zakon počinje i cunami. A mi smo rešeni da ga poštujemo. Nažalost, i sada s vremena na vreme, čujem da je potrebna politička volja da se krene s poštovanjem nekih zakona. Mislim da za tako nešto ne treba politička volja. Zakon se mora poštovati. Cunami mora da krene a on je direktna posledica primene odnosno pošto-

САНА А АЊА АНЕ

MW, | OM НО

УАС 1 „Моуо5 1"

Da li mi konačno znamo šta hoćemo? Stalno prizivamo strani kapital, a kada se on pojavi, nama se diže kosa na glavi: Činjenica je da će privatizacija medija poslužiti mnogima da pokušaju pranje para. Tako je bilo u svim zemljama u tranziciji. I da- "Tržište mora da funkcioniše. mas imate pojedince koji tvrđe da oni koji su već ušli na naš medijski prostor da im mije pravi motiv uvećanje profita, već pranje поуса.

Kada su u pitanju “Večernje novomislim da su omi najzaštićemniji. Oni u svojim rukama već imaju 70

kad

sti

vanja Zakona iz ovce oblasti. To je na kraju i naša obaveza koju imamo prema svetu i Evropi.

B: Za koji medij u Srbiji se može reći da je provladin?

D. K. - Odgovorno vam tvrdim da Vlada Srbije nema nikakav uticaj na uređivačku politiku ni jednog medija. Bio on štampan ili elcktronski. Čak ni na uređivačku politiku Radio televizije Srbije.

Kada bi na primer пеко ko ne živi u Srbiji a zna srpski jezik sedam dana pratio naše TV programe pomislio bi da imamo tri aktuelnc vlasti. Na TV ckranima su najprisutniji predstavnici

HNK MIRIAM Gi IRI INIIMRIRRINI BN SR RNIINININIM

odsto akcija i u prilici su da se uz pomoć neke banke domognu i preostalih 30 vrednosti kompanije. Ako oni veruju u Svoje vrednosti, u svoju kompaniju, u ljude koji je vode, onda tu problema nema.

То

moraju svi da shvate. Jedan kolega je pre neki dam, govoreći o našem mentalitetu, napisao da mnogi od nas kada sve činjemice stavimo na sto hoće da sve bude kao u Titovo vreme, ali bez Tita, kaže ministar Kojadinović.

DIAGRAM ANIMA RNA AVIA AMINA IRINA IRINA (RIK RRNININNI

prethodne vlasti. Oni se gotovo ne skidaju sa ckrana, imaju svoje jurišnike koji mogu da gostuju na pojedinim programima kad god hoće. Druga vlada je ova sadašnja, a treća je grupa

то

0 U elektronskim medijima Vlada pravi haos

0 Cunami u medijima po zakonu |

e Vlada nema nikakav uficaj na uređivačku politiku nijednog medija, čak ni na RTS

e Nas “smenjuju” od 4. marta 2004.

IN RINIIRINIIININI НААКЕЊ оливин тонаатолицанатлаиеоаааа

на

ма

ljudi koji sebe doživljavaju kao neku vladu u senci.

Pogledajte RTS, tamo ćete naći dosta kritičkih priloga o radu aktuelne vlade. Tamo i sada ima ncprofesionalno urađenih priloga.

Ova Vlada ima mnogo oponenata. Zato nas “smenjuju” po štampi već od 4. marta a postavljeni smo 3. marta prošle godine. Mnogima ne odgovara naša namera da uradimo i ono Što će boleti.

B: U opštoj poplavi tzv. žute štampe izgubilo se istinsko novinarstvo. Kako to komentarišete? D. K. ~ To je činjenica i naša realnost. To je novinarstvo bez zanata po sistemu da ono što imate na izlogu nemate u radnji. Ali, još uvek imaju prođu na tržištu. Do kada će je imati, videćemo, a siguran sam da je sve više onih koji lagano ali sigurno odustaju od takvih novina i okreću se onima koji zanat uklapaju u današnje vreme. Hoću „da

kažem da perspektivu imaju one novine koje shvate vreme u kome žive, oni koji na vreme shvate i razluče bitno od nebitnog, oni koji u redakcijama imaju iskusne novinare i mlade koji unose svoj ritam i poimanje života,

Takozvani ozbiljni mediji kao što su kuće “Politika” i “Borba” kao i RIS moraju da shvatc da jc to jedna okamenjena forma koju treba menjati. Život menja sve pa i novinarstvo i zahteve tržišta kojima se valja prilagoditi. Danas ncmamo vremena za čitanje novina kako smo to radili pre 20 godina. Oni koji u ovo vreme rade neprofesionalno nemaju perspekti-

Tržište će ih naterati da to menjaju ili će morati da se gase. U to sam siguran. Upoznat sam da “Borba” kreće sa novom koncepcijom, grafičkim izgledom i idejama. Ako ste odlučili da se menjate želim vam puno згесе.

ap Ма

„Вогра"

Savet ministara je predložio vladama Srbije i Crne Gore tekst sporazuma koji bi regulisao oblast infor misanja u svetlu privatizacije. U njemu stoji da Save ministara zadržava osnivačka prava do početka pri vatizacije koja će se obavljati po zakonima državz: članica na čijoj se terotiriji nalaze ta glasila.

Reč je o JU radiju, JU info kanalu, Tanjugu, NIF Borbi, Filmskim novostima i JU reviji. УН

Izmene Zakona o privatizaciji će biti na dnevnom redu Skupštine Srbije u ovome mesecu i po hitnomi postupku. A, kada se one usvoje, privatizacija tih medija može krenuti već sutradan. Bilo je i na Vladi Srbije reči o tome da se prolongira potpisivanje tog sporazuma jer Direkcija za imovinu Republike Srbije smatra da ne treba ići u privatizaciju dok se me utvrdi vlasništvo, konkretno zgrade “Borbe”, koja je sada u vlasništvu te direkcije. Takođe, postoje mmogi neraščišćeni odnosi između roditelja i kćerki fir-

mi u toj kući.

Ja sam insistirao da se ovaj sporazum prihvati, a da se eventualni problemi rešavaju sukcesivno, jer,

kada se krene u privatizaciju NIP “Borba”

„ tada će se

jasno definisati šta je predmet te privatizacije i onda

će se videti šta “Borba” ima u vlasništvu, a šta njene kćerke. Najprirodnije bi bilo da se angažuje neka re-

vizorska kuća koja bi utvrdila šta je čije, a smatram privatizacija medija mora da se obavi na najčistiji na-

čin bez ostatka.

Dosta je bilo praznih priča, mi neke stvari, mora-

mo pa moramo da uradimo, izriči

...

Čit je Kojađinovii

Sakriveno pismo predsednika | Skupštine Srbije

Predsednik Skupštine opštine Novi Pazar Azem Haijdarević saopštio je juče da je u novopazarskoj opštini bilo sakriveno pismo koje mu je predsednik Narodne skupštine Srbije Predrag Marković uputio 12. januara.

Pismo je došlo do Hajdarevića tek juče, a prema njegovom mišljenju, sakriveno je da

ПАПЕ

ga. ne bi pročitao 12. januara na sednici Skupštine opštine koju su napustili odbornici Liste za Sandžak Sulejmana Ugljanina.

Hajdarević je ocenio da je zadržavanje pisma predsednika Narodne skupštine još jeclna potvrda bezobzitnog ponašanja predsednika opštine Sulejmana Ugljanina.

ПА

СР НОААК

Za apelacione sudove 1,5 miliona evra

Beograd. - Zamenik republičkog ministra pravde Branislav Bjelica izjavio je Tanjugu da će Centar Еугорвке agencije za rekonstrukciju za Srbiju sa 1,5 miliona evra finansirati priprcmu i izradu projekta rekonstrukcije zgrada za apelacione sudove u Republici.

On je rekao'da se planira rekonstrukcija zgrada za apelacione sudove u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Bjelica i šef Centra Evropske agencije za rekonstrukciju za Srbiju Adriano Martins juče su razgo-

arali o rezultatima dosadašnje saradnje i o budućini projektima u kojima bi pomoć Agencije za rekonstrukciju Ministarstvu pravde Srbije bila:'najpotrebnija.

Prema rečima Bjelice, Hvropska unija je preko Centra Hvropske agencije do sada uložila 12 miliona evra u značajne projekte u

oblasti srpskog pravosuđa.

Od tog novca, milion evra je predviđeno za rckonstrukciju velike sudnice u Palati pravde u Beogradu, koja je u toku.

Šešt miliona evra biće utrošeno za kompjuterizaciju okružnih sudova u Beogradu, Nišu, Novom Заdu, Kragujevcu, Užiću, Sremskoj Mitrovici, Jagodi-

. ni, Novom Pazaru, Vranju,

Leskovcu i Prokuplju. Bjelica je rekao da će mi-

lion i po evra biti utrošeno za jačanje odeljenja Ministarstva pravde za evropske integracije.

"Tri miliona evra predviдепо је ха ротос ргауозидпот milion za formiranje clcktronske baze zakonskih propisa i pola miliona evra za “pilot” projekat za medijaciju u Prvom орštinskom sudu пи Веоггаdu, dodao je Bjelica.

centru, еуг;

| ORISNI INK |