Bosanska vila

Отр. 60

1902. БОСАНСКА ВИЛА 19082.

Бр. 8'

преводе из свјетске литературе. Ове године биће у њој и неколико свезака хумористикона, гдје ће бити скупљене козерије преставника хумористичне књижевности. Биће и неколико животописа са књижевним студијама свјетских литерата. Осим тога, свака свеска, библиотеке имаће свој прилог, у коме ће се приказивати новости из српске и стране књижевности, приказиваће се нове књиге и листови, који дођу уредништву библиотеке. Тај ће се прилог моћи засебно везати и за њ ће издавач на крају године сваком претплатнику поклонити лијепе корице. Лруги прилог уз сваку свеску, биће по једна дописна карта са сликама српских књижевника или српских мјеста. Годишња цијена за све 6 крува, за Србију 8 динара. Шретплата се прима само на по године.

ЧИТА.

Др. Никола Крстић. У Шапцу је преминуо 12. јануара врло честити и заслужни Србин, пресједник државнога савјета у пензији др. Никола Крстић, у 74. години живота свога. Покојник се родио у Сент-Андрији у Војводини, па кад је свршио науке, дошао је у Србију, да својом добром спремом и својим богатим знањем искрено послужи српскоме краљу и својој новој отаџбини Србији. Па како је био врло спреман у својој струци, брзо је напредовао, те је временом дошао на највише мјесто: зајпресједника касационог суда. Доцније је постао чтан државнога савјета, а времоном и пресједник тога државнога савјета. Покојни Крстић важио је у Србији као најбољи правник п као човјек евестрано

ивображен. Радио је и на књижевноме пољу, пишући равне

школске књиге, по којима се у Србији дуго учило по школама. Мамеђу осталих најрадије се спомиње школска књига „Обрасци

из Историје“. Ша, како је у Србији заузимао тако важна мјеста,

био је помијетан у многим политичким догађајима, те је иза себе

оставио богат историјски материјал, ксји је још ва живота под

печатом предао Краљевско-српској Академији, да га отвори тек послије његове смрти. Како није имао од срца порода, а жена му умрла прије, цијело своје имање оставио је српскоме народу. Тако је тестаментално оставио Српској Академији двоје своје куће у Биограду и 8000 дин. готовог новца, велики број ловова и све своје рукописе. Осим тога покојник се сјетио и многих ериских школа изван краљевине и других српских добротворних друштава и свакоме оставио по нешто. Тијело покојнога Крстића пренијето је у Биоград и сахрањено уз свечану пратњу најодличнијих државних преставника. На погребу је, у име академије, говорио М. Ђ. Милићевић. Слава покојнику и Бог да га прости и помилује!

Коста Таушановић.

родољуба у драгој нам краљевини Србији, један од најгенијалнијих

Један од најугледнијих и највећих државника и пријатеља своје земље, свога краља и свога народа, бивти министар и пресједник скупштине, Коста (С. Таушановић, испустио је своју велику и племениту српску душу на Ријеци у Угарскоме приморју 26. јануара ове године. Покојник се родио у Алексинцу 1854. Школе је свршио у својој питомој и слободној домовини, а за тим је отишао у Чешку и Њемачку, гдје је продужио економске науке. Свршивти их, пропутовао је Француску,

Чешку и Белгију да проди привредне прилике. Године 1872.

САДРЖАЈ : Пјесме: теосиу (7 стару враба, од Милорада Ј. Митровића

вратио се у Србију и одмах постао професор пољопривреде и економије у биоградској богословији и учитељској школи. Доцније је напустио професуру и отишао да продужи духанџинску радњу свога оца. Политички свој рад почео је 1880. када буде изабран посланика, а 1882. изабра га његово мјесто рођења за народног посланика. Тада је покојни Коста живо

у скупштини ва крунског

радио и на уређењу радикалне странке Али како је својим великим духом још онда играо велику улогу у својој странци, ва то га 1883. вахвати зајгчарска буна и као окривљеника изведе пред војни суд и осуди на десет година тешке тамнице, У пожаревачким каваматима чамио је све до 1886., када га помилова краљ Милан, као и остале његове другове. Одмах до године изабра га његово родно мјесто опет за посланика, а 1888. буде ивабран ва пресједника. скупштине. Кад је 1889. краљ Милан одступио и дошло прво ново министарство ва владе краља Александра, Таушановић би постављен за министра привреде, На томе пољу његов је рад врло велики и од неоцијењене вредности, јер многе данашње привредне установе, у Србији дјело су пок. Таушановића, као : Биоградска Задруга, Класна Лутрија. Биоградско друштво, Осигурационо одјељење биоградске вадруге, Шрва земљорадничка задруга, Биоградска трговачка задруга, Извсзна банка, Српска банка у Загребу ијош друге корисне установе. Таушановић је био у сваком корисном предузећу. Био је управник берзе, пресједник новинарског удружења, министар унутрашњих дјела. управник извовне банке и т. д., Чебинчева афера 1894, захвати и пок. Косту, али тада је бао изван Србије и није се ни враћао, док није био помилован. И атентат видовдански 1899. захватио је

„и овога великог Србина и смождио му и онако слабо здравље. (0)

вјенчању краљевског пара буде помилован и ослобођен. Зимус се озбиљно разболи и пође са женом у Италију, да се опорави, али га ето у путу затече неумитна смрт. Тијело му је пренијето у Биоград и сахрањено уз највеће почасти. Кажу да је то био спровод који Биоград још није запамтио. Преко 20000 душа било је на спроводу, Шест говорника оцрталојењегов живот и велика дјела. Слава великану Кости Таушановићу и Бог да га прости и помилује!

Дионисије Маринковић. У Старом Мајдану (Босанска Крајина) преминуо је 28. јануара стари, примјерни српски учитељ Дионисије Маринковић. Покојник је пуних педесет година провео као учитељ у српској школи старомајдааској, гдје се и родио. Ша и ако не бијаше свршио учитељску школу, ипак се својим трудом и читањем прилично извјежбао, а својим примјерним животом, својим неуморним радом за српску школу и српски подмладак, за педесет година, стекао је лијепих заслуга за своје мјесто рођења Бог да га прости и помилује!

Марко Хаџић. У Дрнишу (Далмација) умро је 27. Фебруара српски глумац и управитељ српског позоришта „Хајдук Вељко“ Марко Хаџић. Покојник је поред влумовања по равним друштвима, управљао позоришном дружином

„Хајдук Вељко“, е којом је

путоваа по краљевини Србији. У потоње доба оболи и пође у Дал-

мацију да тражи лијека, гдје га ето и смрт затече. Сахрањен је

врло свечано, уз многобројну пратњу тамошњег грађанетва и праваславног и римокатоличког. И градска музика пратила је спровод. А да је тако свечано сахрањен, заслуга је дрнишке ерпско-православне општине, која се о спроводу бринула. Оваки Србин биће захвалан тако свјесној српској општини, а покојнику ће од срца

пожељети: мир пепелу твоме, Бог да те прости и помилује!

— Модерна љубав, од Осмава А. Ђикића. — Херуеговачко коло, од

Н. Н. Херцеговца. — Могинпва роба, од А. Карабеговића. — риповијеттке: Мрвича филожофије, приповијетка Сима Матавуља. " Челсња, од Ивана Вујића Световлрева. — Наше вјерење (Х. Рабе). превео Доб. В. Бакић. — Џоџка: Ђенерал Сава Грујић (сасликом),

од А. 6. — Гостионице, од Дим. О. Јовановића А 6 од

— Једна значајна четтрдесетогодишњица (са сликом Ф. Иличића). —

Мода,“ пише

Софија Пупић-Плетикосић. — Српске народне умотаворине: Смрти Сташл-аге Ченгића, из збирке Ст. Р. Делића, — Листак.

„Босанска Вила“ излази у Сарајеву два пута мјесечно, године 4+ круне 6 дин. сребра. цијена 2 долара,

(сваког 15.

Ђаци и учитељи добивају лист за 6 круна. У краљевини 10 дин. сребра, или Претплату је најбоље слати поштанском упутницама чли српске банке у новчаном писму на уредништво. Претплата и рукописи шаљу се на уредништво. — Неплаћена се писма не примају. — Рукопаси се не враћају. —

и 30. =—- Пијена је за све крајеве на годину 9 круна, на по 8:50 дин. у злату. За ђаке и учитеље

За Америку

Писма из Србије маркирају се 25 пара дин., а дописнице из. Аустро-Угарске са 5 потура, Ј дин; ад Ц У

ВЛАСНИК И УРЕДНИК НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.