Bosanska vila

Стр. 14

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Бр. 1.

отпочети своја зверска мучења. Змај се поче још јаче претурати по дивану на ову вику, али брз хитац из стреле најмлађега брата окрену буђење змаја у вечито спавање. Чим су угледале девојке змајеву смрт, захвале му што их је спасао, и још та замоле да их изведе на горњи евет.

Тада им он псприча, како је сишао на доњи свет да потражи жене за себе и своју браћу, како је за себе нашао, а кад би хтеле да пристану оне друге две да буду жене- његове браће, онда је пепунио задату реч, и могу одмах изаћи на горњи свет, Оне су на то радо пристале, ш тада му писпрлчају „како су оне — све три — сестре и цареве ћерке. Како је њих змај, једну по једну, још као девојчице односио од родитеља са горњег света на доњи, у свој дворац, и како су дознале да су сестре једтно по причању међу собом о својим родитељима, околтни у којој су живеле, пи многим разним догађајима за које су слушале док су биле код куће.

По том су се брзо стремили за пут, чекајући жељно да оставе далеко за собом мученичку јазбину. Из некадашњег змајевог дворца понели су све што им је било па за дуго путовање, па и самога блага. Како су га сада носили змајеви коњи, то су убрао стигли до места где се био спустио најмлађи брат. Конопац је још висио, он га дрмну, па тада одмах показа најстаријој сестри како ће се држати док је не пзвуку на горњи свет. После ње оба су брата извукла и средњу, али кад је дотао ред на најмлађу, она није никако хтела пре но што извуку њеног избавитеља — најмлађег брата. Али је напослетку он примора, п она се обави копопцем. Кад су је ораћа извукла, зачудише се њеној лепотп, и почеше се свађати чија ли ће бити; на најмлађег брата нису више ни помишљали. Она их је молила, заједно са сестрама, да и њега извуку, али се они нису хтели ни оеврнути на њихове молбе и кукање.

(Свршиће -се,)

Вама “Маћедонске народне песме.“)

= Из збпрке Ив. Иванића у Скопљу. —

Ситница крвава, = Из Ђевђелије. ано ране -Туркиња девојка, · Рано рани на река Ситница, ла си бели триста лахти платно. Река тече бистра до полдена, Јод полдена мутна и крвава, Покрвави сви јуначки глави. По главите рањен добр' јунак, Изговара рањен добр' јунак: »Еј девојко, Туркиња девојко, Ја фрљи ми триста лахти платно, Да јуловиш добјр' рањен јунак, Добр' јунак српског цар Лазара, Ем бобратим Милоша, Милана, Ја ти имам три ћемери пари, Први ћемер на ећим ће дадеш Други ћемер руба ће ти правам 5 Ем Треће ћемер тебе Бете земам Да Србину ти невеста будеш...“ По 0 тим

Српска посестрима,

Из доњег Повардарја.

5 Ем раћија,

За рад вино,

Уф кавгата,

За вечера 2 »Варај Вељко, = Да ' што је то,

ај Низ пенџер што гледе2

Ал' то је била, Ће ти кажем,

Српска посестрима, Млада меанџика, Што продава вино,

Се на вересија, Меанџшке, не продавај о

Стноћ кавга беше,

Двојица се ранија, Тројица. се убија.

и“ "4

Беда Неда 1 Ајдук Вељко.

Из доњег Повардарја.

РЈ Недо море, бела Нело, 2 Ће те пштам, Недо, распштам, (у Сакам право, Недо, ЛЕ Да ми кажеш:

Кој су сноћи били

»Море, Ајдук Вељко »Дим' ме питаш, „Море, Вељко,

»Теби Вељко нема лаже: »Сноћи тува бија, „Три јунака,

УТри Срблака!. |. Варај, Недо,

Море, бела Недо,

Да ми бија, Недо, по јунаци По јунаци, Недо,

Од менека 2

»Варај, Вељко,

»Ајдук Вељко,

»По јунаци като мене „По слабјаци като тебе.“

ли“ "ак —-

Жена ајдука Богдана.

=— Из Дојрана. —

додеало ми се, Богдане, Шо Крвави крпи пераћи, Остри ножеви мијећи Ајдучки глави кријећи! (ноћи еп дојде, Богдане, Ајдучка рака донесе

(ус златан прстен на прете, Јас сам прстен познала

На мога брата Илије!

#) Доносимо ове маћедонске народне пјесме, да се види, е јо п у њима традиција српска. У маћедонским народним пјесмама нема бугарске традиције, што је, сјем осталих, један доказ више да Мађедонци нијесу Бугари, већ — Срби.

Вес _аиба “~