Bosanska vila

(тр. 20

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Бр. 1.

је ипак вјерно пи предано служио Богу и народу своме. У своме мјесту подигао је српско-православну цркву, а дуже времена чувао и с народом одржавао и српску школу, која је ушљед оскудице пропала. Покојнога Риста оплакује ожалошћена супруга, два сина и ћерка. Сихрањен је 30. децембра у павлрићком гробљу. Бог да га прости и помилује !

Стапа Лемезовићка. У Слрајеву заспала је вјечитим сном честита старица и вриједна Српкиња Стана Лемезовићка. Оставши рано удовица, савила се око дјечице и на своје десет ноката исхранила их и подгојила тако, да је под старост била починула. Синови јој Стево и Ђорђо постадоше добрп пекарски мајстори, јер се данас рачунају међу прве у своме еснафу. Покојница је преминула баш у очи свога крснога имена св. Јована. Сахрањена је 9. јануара ув многобројну пратњу како еснафа пекарскога, тако и осталог грађанства и српског пјевачког друштва „Слоге“ Шослије опијела на гробљу, с покојницом опростио се поп Лука Чупић лијепим и дирљивим говором. Њени ваљани синови уписаше мајку на вјечити спомен у пркви; а осим тога за члана утемељача друштва „Просвјете“ и тиме дадоше примјера и осталим Србима да своје миле и драге покојнике уписују ва чланове тога кориснога друштва. Покојница је поживила 82 године. Бог да је прости и помилује!

Васо Л. Станишић, И опет паде једна српска трговачка.

кућа у Сарајеву, смрћу свога врлога домаћина, вриједнога радника, добра Орбина, смрћу незаборављенога Васе Л. Станишића, који премину 9. јануара у 47. годичи живота свога. Но прије тога он бијаше мученик овога свијета, коме ум бијаше помрчао. Мокојни Васо био је угледан трговац, који је уживао лијеп глас и још љепше повјерење код свога народа. За то је чешће избиран за члана одбора српске школе, за порпресједника, благајника и одборника у друштву „Слови“.- Сахрањеч је 10. јануара, уз многобројну пратњу. На опијелу држао је говор високопречасни госп. Стево Тривковић. Бог да га прости и помилује.

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

Шематизам православне спархије Бококоторске и Спичанске за год 1902. Дубровник, српска штампарија А. Пасарића. 1902. стр. 47. Из њега видимо да је било 209- цркава; 40 свјетовних свештеника; 16 калуђера и 29.222 душа

Аустријски конкордат и Хрвати, од Димитрија Руварца. Оштампано из „Богословеког Гласника“. Срем, Карловци, српска манастирска штампарија 1902. етр. 24. Шијенаг

Васпитни услови победе са психолошког гледишта,

Написао Ст. 3. Радосављевић-Бдин. Београд, штампарска ради=

оница војног мипистарства 1902. Велика осмина, стр. 132. Шијена динар, или круна. Учитељ у очима других људи.

(6 њемачког од Крсте Јанића, учитеља. Крагујевац, штампарија Радивоја Јовановића 1902. 50, стр. 29.

Наука пи Религизл Шрбвелљ отљ срђбскил орпгиналљ Г.

Цијена 2

Б. Варна. Изданих на Георги Њакаловљ 1908 50 стр. 96. Шена 65 стотинки. | :

Прилеп н његова околина. Иесторијско-географска излагања од дра Јована Х. Васиљевића. Издање Чушићеве задужбине 50. У еограду, нова електрична штампарија 1902. 80,

стр. 213.

Маписао Б. Кох, инжињер.

Развитак владалачке власти у српском народу. Написао Сретен Ј. Ристић, новинар. Београд, штампарија Тодора К. Наумовића 1902. 80, стр. 110. Цијена 2 динара или круне.

Два срца, од Ивана Вујућа Световарева. Београд, штампа Ч. Стефановића, до прометне банке 1902. Овојина Персиде Вујића Световарева, Цена 50 пара или потура. |

Упуство за извршење радова и талпи у темељима. Превели, с одобрењем писца, М. Ј. Валента п П. С. Бојић инжињери Београд, штампарија (. Хоровица 80, стр 51. Циајена динар или круна. 4 ЈЕ

Архимандрит Јовап Рајић 1726.—1801., од Дим. Руварца _ Срем. Карловци, српека манастирска штампарија. 1902.

Читаоцима.

Ево први број у осамнаестој години једва да угледа свијета. Велимо једва за то, што нам лањека година натовари велики дуг на врат, а наша вересија у бијеломе свијету. Замислите чуда, да ми вамо за лањску годину имамо 2000 динара вересије у краљевини Орбији 2000 круна, у Босни, Херцеговини и Војводини. Како се онда може радити, како ли излазити на крај, кад нас пеће нико да чека. Штампарији смо морали платити, па сад овом тодином намиривати лањески дуг. За то не можемо п не емијемо штампарији заповиједати ; него се ослањамо на њену милост, па кад се све друго уради, онда дође на ред наш лист, јер сваки други плаћа одмах број чим изађе из штампе, а Била чека евоју вересију, јер то јој је све пмање и све уздање. За то молимо све лањске дужнике, да се бар сада сјете своје дужности и пошаљу нам дуг, када имају у рукама све бројеве. Иначе, овако се не може дуго кубурити, а пустити да пропане лист срамота је и од Бога грехота. Нека се бра-= ћа у Србији не изговарају да је тешко претплату овамо елати. Треба само однијети на пошту 10 динара, претворити у злато и послати упутницом, или у сребру опремити нашем главном екупљачу у Биограду гг. Мађрковићу и Пивловићу, трг. цркв. утварп. Овом приликом захваљујемо свима лањеким сара-

дницима и тачним и уредним претплатницима. (Српски народе, до тебе је да овај лист и даље одржиш, ако увиђаш да ти треба и

да ваља, а ако не — онда га убиј другим начином, а не тако закидајући му оно јадне и жалосне. претплате. Уредништво.

САДРЖАЈ: Шјесме: даштио мене мајка роди“, од Предрага. — „иижлије, од Османа Њикића. — · Море, типуо, препелицо, од Мило--

рада М. Петровића. Шритовијетке: Опсада Биограда, од Драгутина Илића. — Два стару«, од Светозара Ћороваћа. — Споразумјети“

се, од ЕТогепсе Мопсотем. (' енгеског превела Матрл Морочина. — ·Џезмија. Меторијска прича, од Намик Кемала, С турокога. пре-

води Алекса Ј. Поповић. — Поука: Краљица Драга, са сликом; од дра Мегипза. — (0 сновима и трорифању из снова, од дра Ћра-

нислава Петронијевића. — Српске народне умотворине: бмиљанић Илија и „Бевљанит Алија, нар. пјесма, забиљ. Сава ЈБиљак —

Како је постало стопало издубљеног нар. прича, прибиљ. Милан Вук Јастребовић. — Маћедонске народне пјесме, тв збирке Ивана. Иванића. — Шаљиве српске пар. тричице, пв збирке Остоје Јагодића — Листав.

„Босанска Вила“ ивлави у Сарајеву два пута мјесечно, сваког 15 и 30. — Цијена је за све крајеве на годину 8 круна, на по

године 4 круне. Баци и учитељи добивају лист ва 6 круна. У краљевини 10 дин. сребра, или 8:50 дин. у злату. За ђаке и учитеље

6 дин. сребра. Шретплату је најбоље слати поштанским упутницама чли сраске банке у новчаном писму на уредништво. За Америку

цијена 2 долара. Гретплата и рукописи шаљу се на уредништво, — Нешлаћена се писма не примају. — Рукописи се не враћају. Писма из Србије маркирају се 25 пара дин., а дописнице из Аустро Угарске са 5 потура.

__БЛАсСНИК_И_УРЕДНИК НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.