Bosanska vila

а _ 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 187

То је задње дјело Данунцијево, и као што већи дио талијанске п стране критике изражава, јесте најбоља драма Данунцијева, и у опће најбоље до сада дјело његово. Језик је и стил Данунцијев у овом дјелу усавршен, До сада му није испадало за руком да форму доведе у потпуну органску везу са фигурама · дјела, јер у досадањим драмама није био срећан у избору грађе. У овом дјелу пак све је ишло ва руком овом писцу, од кога се надају, да ће овначити нову епоху у књижевности латинског племена.

Ада Шегри. Прије својих десет година допро је и до нас глас о талијанској пјесникињи. Сви смо се дивили снази, бујности п слободном стилу њезиних пјесама. Од оно доба удала се Ада Негри и док је прије у својим пјесмама пјевала своје младачке снове, у задњој свесци својих пјесама, које носе натпис: »Материнетво« пјева она о срећи својој на рођеном огњишту. Но ове пјесме о срећи не достижу ни из близу оне из дјевојаштва. Ове пјесме, у којима она слави своју срећу као супруга и мајка, немају више оне снаге и дубљине осјећаја, нити смјелог лијета маште. Израз среће ни код једног пјесника до данас није био онако снажан, као говор срца о несрећи. И овом приликом обистињава се изрека многих пјесника -да се у несрећи рађа појезија.

Њемачка књижевност.

Билсе. Једна сензација. Војни суд, гарнивонски затвор и по сриједи сензацијоналан роман! Зар то није довољан разлог пред литерарним пролетариатом, да човјек постане чувене Ето тако је п у Њемачкој постао славан њемачки лајтнант Фриц Освалд Билсе, који је прије # мјесеца написао роман под натписом: > И једног малог гарнизона« из офи_цирског живота. У њему је изнио истините догађаје, лица и познате шкандале љубавне, због чега је дошао пред суд војни, који га је осудио на 6 мјесеци гарнизон-ареста. То је довљно било некојим издаваоцима књига, да ту прилику употребе и преко новина начине огромну рекламу како Билсеу, тако и његовом роману. Реклама се равнијела по читавој Европи и даље још, свуд гдје официри живе и донијела је пуне шпагове Билсеу, још више издаваоцима његова романа. Роман по себи нема ништа умјетно У њему су изнесене скаредне ствари из официрског живота, без умјетног идеализирања; једино што је интересантно то је, што се у сваком лицу у роману поз= нала лица из Форбашког гарнизона. У Њемачкој је тиме нанесена лична бламажа свима официрима тога, гарнизона.

Билсе се осмјелио више сензацијоналним и новчаним успјехом свог романа него ли литерарним, па је написао и једну драму под натписом: Истина, о ком дјелу, у задње вријеме, много пшшу њемачке новине. Колико је у роману био самосталан у избору грађе и самој тенденцији, у драми се поводи за свима својим литерарним идејалима. Прије свега Судерман са својом драмом »Част« утјецао је нањ, па као што неки критичари веле, ова је драма издање Толстоја у облику џепног календара. Лица у овој драми немају ништа истинито, јер су измипшђена за љубав тенденције. Види се додуше да Билее поштено мисли — али зелено! Билсе као да у опште и поред највећег труда, па можда ако и заборави по коју своју велику ману, неће моћи ступити у ред Хауптмана, Судермана и Фрненсена. Заиста је то

чудно и карактеристично за модерну књижевност и ва сувремену публику, да овака кадгод умије освојити и потиснути зреле продукте. Ту је сензација и реклама јача од критике.

Стеванов.

Хиеи И КУЛТУРНЕ ВИЉЕШКЕ,

Лужички Срби у Саксонској. Некада. је саксонска краљевина у Њемачкој била насељена готово самим лужичким Србима. Али како Њемачка не бира срестава за поњемчавање ове јадне наше браће, њихов орој све се више емањује. Тако је 1849. год. било у Сакеонијпт 49.217 душа лужичких Срба, док их данас

" нема више од 28.227. Шри пошљедњем. попису око

20.000 душа псказаше да им је матерински језик и српски и њемачки. У школама уче дјеца све на њемачком, осим вјеронауке. Свуда пак насељавају Нијемце међу Орбе, да се лакше однарођавају. А зар не. би боље било да се Срби иселе из Њемачке и пређу овамо на Балкан, или се настане у краљевини Србији. Тако би се бар нешто спасло из туђинског мора.

Одликовање првог Србина у загребачком свенаучишту. »Бранково Коло« доноси биљешку да ће наскоро први Србин у загребачком евепаучишту г. Бранислав Димитријевић бити промовисан за доктора права пред нарочитим краљевим изаслаником, који ће му предати краљев претен као знак одликовања. Димитријевић је свршио карловачку гимназију п у свима разредима показао је одличан. успјех. Као осмошколац добио је 3 дуката награде за најбољу српеку задаћу. Џа ето тако је свршио и права, положивши све испите с одликом. За то ће бити промовисан за доктора права 5ић апзртеу гегл5, а то је уз особиту пажњу цара и краља Фрање Јосифа, од кога ће добити златан прстен. Лливио!

Одликован и унапријеђен. Синђел Мирон, из манастирђа Хилендара у Св. Гори био је скоро у Биограду. Том приликом браство манастира Хилендара замолило је српскога митрополита, да унаприједи тога

ваљанога калуђера. Митрополит се одазвао жељи.

браства и синђела Мирона произвео у чин архимандрита, а српски краљ Петар одликовао га је орденом св. Саве ТУ. степена. Том приликом краљ је одликовао и старог архимандрита у Хилендару г. Вићентија орденом бијелог орла и монаха Галактиона орденом св. Саве Ш. степена. Срећно им било!

Сликз из прошлости Цеклина. Андрија Јовићевић и Михајил (Стругар, учитељи са Ријеке (Црна Гора) јављају српскоме свијету, да је готова њихова књига“ Слике из прошлости Цеклина. Књига пма 19 штампаних табака, ХИ.-—- 286 страна, а цијена јој је + кр.

Споменик Карађорђу. У селу Вишевцима у Србији, мјесту рођења великога Карађорђа, образован је одбор за прикупљање прилога, којима ће се подићи споменик Карађорђу. Споменик ће бити живи, а то је српска школа. ЈЉепши и достојнији споменик осни-= ваоцу српске државе не може се ни замислити.

Опет композиције, Пз Алексинца добисмо опет три композиције. Композитор им је добро познати г. Влад. Р. Ђорђевић, наставник тамошње учитељске школе. Композиције су: Шебо моје, пјесма за сопран или тенор, ув пратњу гласовира; » Дилбер Ана« и >Ко ће као љубав,“ двије пјесме уз пратњу гласовира;

књижевна работа