Bosanska vila

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 189

Бр

пресједника скупштине у Биограду изабран је г. Јаша Продановић. — Од |. априла новчане упутнице између Орбије и Босне шаљу се одавде за Србију у динарима, а из Србије у ове земље у крунама, рачунајући 100 круна 1055 дин, а 100 дин. 955 круна — Гђа Викторија Рисаковићка написала је у „Асгатег Тагћјата“ врло лијепо чланак о Бранку Радичевићу. — Чувени управитељ трговачке школе у Бечу г. Капамалџија дошао је у Бос. Градишку и ту отворио српску трговачку школу, — У Сомбору излази од #98. марта нов српски локални лист »Све 2: род-« Уредник му је Ј. Поповић. — Потврђен је за главног школског надзорника српских школа у |Војводини сабором изабрати г. Ђорђе Џоповић — У Прилипу, чувеном српском граду Краљевића Марка, подигоше Срби лијепу зграду за српску школу, коју су скоро осветили. — Срби у Питебургу (Америка) хоће да зидају на акције српски дом, који ће стати 25.000 долара (!25.000 круна). — Српски листови предлажу да се на новим српским сребреним новцима метне натпис: Петар |. Карађорђевић, краљ српски, а не краљ Србије. — Српско-православна општина у Книну у Далмацији одредила је 1000 кр. годишње помоћи друштву »Српска Зора« у Дубров= нику. — Њемачка полиција забранила је народна сијела код браће Пољака, на којима се омладина учила народним играма и обичајима. И то је културна држава двадесетог вијека!>2! У Џаризу је досад скупљено прилога за руске рањенике 397.000 франака. — Од 1. априла покрећу у Биограду дрногорски великошколци политички лист »Црногорац,« који ће радити на томе, да се уведе уставност у Црној Гори. — Матуранти из разних српских крајева састали су се први пут у Биограду прије десет година. Сад хоће опет да се састану заједно са овогодишњим матурантима из свих српских земаља. У Биограду се покреће нов радикални политички лист »Самосталност«. То ће бити орган оштрих радикала. — Др. Стеван Џавловић, уредник листа »Наше Доба« тражи издавача за своја скупљена дјела. Има их преко 50. — Срби православни у Руми одржали су молитву за побједу руског оружја. Таку молитву хтједоше одржати заједно Срби и Хрвати у Загребу, али навалише на њих похрваћени Чивути, те је било и мртвих и рањених. — У Мојзену код Дрезде фабрика Фрајера и комп. гради нове виолине од порцулана, које су још боље од дрвених. — Биоградско друштво »Црвеног Крста« одликовало је својим орденом члана главног одбора г. Николу Спасића. Нашљедник српскога престола, принц Ђорђе, био је скоро на предавању из српске историје у Вуковој гимназији у Биограду. — Српско академско друштво »дора« у Бечу прославило је стогодишњицу српског устанка једним концертом, на коме је говорио о устанку г. Гер. И. Ивезић. — Принцеза Јелена постала је покровитељица »Рускога Клуба у Биограду. = Српска извозна банка поклонила је за руске рањенике вагон сувих шљива и вагон пекмеза (бестиља). = Од 6. марта почео је у Биограду излазити социјалистички лист »Свест«. Излави сваке седмице. Прва биоградска гимназија одржала је 21. марта концерат у корист ђачке трпезе. — _ Концем мјесеца априла састаће се у Биограду бугарска, хрватска и словеначка великошколска омладина.

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

Ивандански атентат и његове жртве, Белешке проте Алексе Илића. Београд, штампарија ветовара Николића. 1903. Цијена 2

Тужна јека двадесетог века. По народним приликама саставио- Лаврентије 11. Веселиновић у Тиса Сент-Миклуту. Може се добити код писца и Арсе Виловског у Тиса Сент Миклушу. Цијена 20 потура Удешена је за ратаре.

Песме Лене Степановићеве. Београд, штампарија Обрадовића 1904. Цијевна динар или круна. О овој књиви изашла

Доситеја

ј' повољна оцјена у 12 бр. „Бран. Кола“.

(0 политичком образовању у народним школама. Радикална библиотека бр. 1, Штампарија Андре Петровића, у Београду, 1904. Издање групе великошколске радикалне омладине. Цијена 30 пара. Ми је не добисмо. .

Ке Фпђгоуаске, Хар:зао Вало Козге, ТЈ Ларкеђи, Нвак Фиоплејке шзкате 1908.

Тутауа о Сппози зоуаизкећо Киђи у Ргаде. Ха ток 1903. Ргаде, КићизКкагпа Аг. Ка. Отегег а зуп 1904.

0 исхрани, од дра Деб. Г. Поповића, среског љекара, Књига 1904. Београд,

државна штамнарија 1904. Цијена 20 пара дин. или 20 потура.

ва. народ Прештампано ив „Народног Здравља“

Устанак на дахије 1804., оцена извора, карактер устанка. Војевање 1804, с картом београдског пашалука. Написао Стојан Новаковић Издање задужбине Илије М. Коларца. Штампано у

Београду, у државној штампарији 1904. Цијевна 2.6 динара,

„Слободна Реч,“ дневни политички лист. Ивлави у Београду од 1. марта. Власник др Василије И. Јовановић Главни и одгоТалетов. ворни уредник Пера (6. Нова електрична штампарија

Петра Јоцковића Годишња претплата ва Србију 12 динара, а изван ње 28 круна. Ово је врло добро уређен лист, само му је вамјерка што је изван Србије тако скуп. То нема никаква смисла

ни основа. Иначе св може препоручити свакоме,

Односи између Српства и Русије 1815.—1903. год., исторајска расправа за поуку српском народу, од Вукадина С. Ђурковића, свршеног студента академије. Београд, државна штампарија 1903. Цијена динар, или круна.

Наше шуме. Написао др Миливоје (С. Васић, Библиотека „Српског Економиста“ књига Те Београд, штампарија Световара Николића 1904 Шијена 80 пара или потура.

Да ли се српска пећска патријаршија год. [766. канонички укинула и коначно угасила и ко јој је правни наследнике Историчко-каноничка расправа. Написао Ђура Вукиђевић. У Новом Саду, српека штампарија дра Световара Милетића 1904.

Пчеларски речник, прикупио и објаснио Доброслав М. Ружић. Издање Чупићеве задужбине 54. Београд, штампарија Доситије Обрадовић 1904. Цијена 60 пара или потура.

Дјела Авда Карабеговића-Хасанбегова Књига 1. Чист приход ових књига намијењен је споменику А. Карабеговића-Хасанбегова. Цијена је свакој књиви 60 потура. Издање и штампа српске штампарије Владимира Бајића-Суботичанина Сомбор 1908.

Путешествје по Сербји и Черногори Путев:е очерки Евгенји Маркова. Сан Џетербург 1903. 8'%, 498 стр. Цијена>

Позориште, гласник југословенских позоришта. Излази у Нишу (Србија) сваке суботе. Власник и одговсрни уредник Дим. В. Ст. Нишлић. Штампарија и књижара Ђорђа Мунца у Нишу. Годишња цијена ва Србију 6 дин., ва друге земље 8 круна.

Уџепас зГам! менке ! зјајпе јипаске пат ргозјозн сагема | Ккгаема, ћојеуа | јипазћуа, Кој: зе Фосасјаћи раје 500 1 узе соФа ро лепујатша 8Момтакип, а о4 зпјер: До стпоса талога, орјеуанић ч пајерзли рјезшата пагодиши, Као. 1 рјезтата Апамје Каса: Мпошба. За 33 зНКе 12 опока Фођа, Гадапје згрзке Кајшате 1 8Бапрамја Вгасе М. Ророушба, Џ Моуот бади 1904. Цијена 1:20 кр.