Bosanska vila

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

И ; Зима.

(Из збирке »Сељаци«).

Снег мирише... "Ветар весник студи, Стару песму гуди: »Спремајте се људи, Вима!«

Стојник. |

Зима... зима... зима... Њој није до шале, Палште мангалеј Пуните бокале,

· Зима!

Милорад М. Петровић.

Врсте соја

Вуцибатина.

Приповијетка Макепна Горког, превод Милана Матића,

ЈЕ Нако сам се с њим нашао.

умарајући по мраку око шлотова, храбро сам газао блато и баруштине, и, идући тако од куће до куће, куцао сам полако на многа врата, на многе прозоре и молио. добре људе, да ме, као страна човјека, пусте на преноћиште под свој кров.

= Допустите једноме путнику да преноћи у вашој кући!

- — То потражи у другој кући, овдје у пр илау нашем! — одговоршше ми из једне куће. - _ = Допустште, добри људи, једноме путнику да превоћа у вашој кући!

= Иди до Бавола, = би одговор из друге куће.

· — Допустите, добри људи, да преноћим у ва-

птем дому! __ а треће куће. навабише псе на мене и раше_ ме.

Оотје=

Из. једне куће ништа ми нијесу одговорили, али по песници подигнутој на мене, видио сам да ме не примају. Ја онда пођем даље. Једна жена, на моју молбу, подвикну ми с прозора: »Одлави одатле! Да си се вукао док си читав! Муж ми је код куће!«

Ја сам ово тако равумио као да она прима путнике на преноћиште само у осубству свога мужа... „Калио сам, дакле, што јој је муж био код куће, и одем опет до најближег прозора.

— Добри људи! пустите једнога путника да преноћи у вашој кући.

= Иди с милим Богом, ме не примите.

Међу тим вријеме бјеше. рђаво. Хладна киша ромињалце. Помрчина као у лонцу. Овда, онда зајауче јак вјетар и зафијуче по обнаженим гранчицама гола дрвећа, за тим се проишгра пш јурне у влажне сламне

— рекоше ми, и нигдје

_ кровове, издајући од себе жалосну мелодију и ру _шећи мир и тишину мирне ноћи. На'овако жалосној.

прелудији 'храпаве: поеме, која се зове: јесен, бјеху

људи под евојим крововима, можда, и због тога. не--

расположени, те ме за то на пренобиште нико и није примио. Ја сам се дуго борио и против овог њихова разлога, али они се увијек јогунасто одупираху мојој намјери, и, мјесто да преноћим негдје у кући, морао сам напустити село. -

Онда пођем одатле у поље, надајући се да ћу гдје наћи сијена или сламе, ако би се још и то могло наћи на овако страшној помрчини.

На три корака пред собом угледам нешто велико, црно, још црње од помрчине. Пођем тамо падне ми на памет-да ово нешто мора бити да је какав магавин с храном. Магавини за храну не подижу се одмах до вемљље, него морају бити пздигнути од земље на сохама, дрвећу. или камењу. Између земље и магазина мора бити неки простор гдје: би човјек пристојно могао ући, али само побаучке. Оче-= видно судбина је хтјела да ову ноћ проведем не само под кровом, него и под подом. Био сам задовољан и увучем се под ово скровиште, на суху земљу, тражећи грудима и ногама згодно мјесто гдје бих преноћио. На један путу . помрчини зачу се миран и тих глас: 3 |

— Држи, лијево, благородије!

· Ово ми не би толико страшно, колико кивано.

неоче-

= Ко је тог — запитам. - —" Човјек са штапом,

= Па и ја имам штап.

= А можда. пи жижица 2

= И жижица.

= То је добро!

Ја у томе не видим никакво добро. По моме љењу добро би било, кад бих имао хљеба ји ду=

МИ

· вана, а не само жижица.

— Дакле у селу нема преноћиштар — запшта ме невиђеви сусјед. |

— Нема — рекох му.

= Ни ја га нијесам "могао добити.

_То је чисто п бистро да га није могаб добити, још ако је нарочито молио ва: преноћиште, Алеврло