Bosanska vila

Бр. 21. и 22.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904

Стр. 899

ног Просветног Савета 18. маја 1904 године ГИ Бр 5892. Кра: гујевац, штампарија Радивоја Јовановића 1902. Цена 40 пара.

Песме 1899.—1903

штампарија Д. Димитријевића. 1904. Цијена 9

написало Милутин Јовановић. Београд,

Електрична индустрија у Србији од прог Ђ М. Станојевиђа са 45 слика. Шрештампано из „Привредног Гласника“. Београд, штампано у Државној штампарији Краљевине Србије 1901. Цијена 2

Грађа за проучавање стоке у Србији од Световара Љ Гавриловића са више слика у тексту и 9 васебних прилога, ивдање српског пољопривредног друштва. Београд, » Доситаје Обрадовић“ штампарија Аце М. Станојевића 1904. Цај-на 2

Пољопривредни календар за просту 1905 годину, издање српског пољопривредног друштва, уредио Милан Ј. Грковић (са сликама). Година ХХШ. Београд, штампарија „Доситија Обрадовића“. 1904. Цијена »

Меки звуци чесме написао Маринко. Ивдање књижаре Браће Рајковића у Сарајеву 1904. Цена 1 круна

За слободу, историјска трагедија у пет чинова у спомен стогодишњице првог српског устанка 1804 —1904. написао Илија Цена 0:50 дин. Књиге се моту добити код писца у Београду (Дума-

торска улица бр. 6.).

Ристић. Београд, штампарија Бојовића и Мићића 1904.

Из српско прошлости 1. Напизао П.М. Крајивовић Српска штампарија у Госпићу 1904. Цијена 2

Карта јужне Манџурије са суседним областима у равмери 1: 1,500:000. Шо најновијим подацима израђена у географском оделењу фенералштаба а рспродуковава у картографској ридиовици генералштаба. Издање уредништва Ратника. Цена ! дивар Свет. Б.

или круна. Главну распродају врши књижарница г

Циијановића у Београду (Књав Михајлова ул. бр. 15).

У часовима одмора, цртице, слике, записци, приповијетке написао Свет. Ћоровић. Књига друга. У Мостару, 1904. Штам пареско-умјетнички завод Пахера и Кисића. ШЦијена 2 круне или 9 динара. „Чист приход ове књиге намијењен је „Просвјети“, друштву за помагање сиромашних Срба ђака ив Босне и Херцеговине. Успомене из Боке написао, Никола Д. Велимировић Издање књижаре Ј. Секулића Херцег-Нови 1904. У Мостару. Штампа

ивдавачке књижарнице Џахера и Кисића 1904. Цијена 40 хел.

Прештампано из „Хришћанског Вјесника“.

За породицу и дом, низ расправа, чланака и слика из домаће педагогије, написао Мита Ђорђевић. Нови Сад. Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића 1904. Цена је 1 круна 20 потура.

0 гајењу пиварског јечма. Практачне пољопривредне поуко ХЕ. иврадио лр. Ђодђе Радић. Са сликама. У Београду, штампарија „Доситија Сбрадовиђа“ 1904. Цена 60 гара.

Пропаст Енглеске или будући енглеско-Француско руски рат

год. „19 . .= Фангавија једног Француза у „Мопде Шпзфге“, пре: причана од једвог непознатог руског аутора, а с руског превео потџуковник пл 1904. Издање и штампа

ивдавачке књиж»рнице Пахера и Кисића. Цијена ! кр.

Миесвински. Мостар,

Српска Бесједа у Сарајеву.

Скоро је основано у Сарајеву удружење „Српска Бесједа“. =– Као што је обично при сваком подузећу, тако је било противника и при оснивању Српске Бесједе. Неки су били противни из принципа, неки се разлогом, али се

ипак то удружење основало. Оснивање и едржање тога удружења пе може и по смије имати никаквог ширег значаја, јер је то локално сарајевско удружење, ко,е ће подржавати дружевност међу својим члановима и пружати им невине корисне забаве. — Свака 76 иоли= тишса уекључена.

Премда свако у Сарајеву зна и памјеру п постанак Српске Бесједе, ипак лист „Српска Штампа“ којекаквим измотавањем и витоперењем хоће да прикаже то удружење као неку нову политичку страпку, којој би ваљда хтио бити органом. Међутим Српека Бесједа нит хоће, нит мож , нит смије да се бави политиком; нити се могу њезини чланови организовати у једну политичку странку, јер у Српекој Бесједи може бити члан сваки Србин, без раз“ лике вјере и политичке боје само ако га одбор прими. Понаособ не би могла од Српске Бесједе постати онаква страпка, како вели и жели „Српеха Штампа“, јер је огромна већина чланова Српске Бесједе искрено одана п привржена баш оним људима, којима би „Српска

Штампа“ хтјела да створи противнике. Испред удружења Српске Бесједе протестујемо против поступка „Орпеке Штампе , која подмеће Српску Бесједу средетво за своје неке циљеве. Уједно молимо сваког озбиљног Србина, да не доводи ни у какву свезу Српску Бесједу са шашавом прозом и стиховима у „Срп Штампи“, којим тај лист не служи нилосру, свој млин.

ноквалификованог

као

шаптавим

каквом већ само навраћа воду па

Сарајево, 29. новемора 1904. Привремени одбор Српске Бесједе.

СРИСКОМ НАРОДУ.

Триресстог октобра ове године изгорела нам је гимназиј-

ска вграда и “сав прибор, што је био у њој. Та велика штета

премашује снагу пљеваљских грађана и пљеваљске општине, јер башт љубав, с којом је ова општина чачинила од гимназије понос довела је општину у пемогућност,

овамошњег Српства, да сама

од једном надокнади све опо, што је годинама грађено и набављано. С тога су пљеваљски грађани одредили нас, доље потписане

да се обратимо српскоме народу 84 помоћ, како бисмо још на

прољеће могли приступити зидању нове зграде, јер ето и двадесет српчеких младића с наставницима остало је да св мучи по