Bosanska vila

Бр. 28. и 924. Кара-Ђорђе, примивши на се тешку задаћу вође народног, ни на што друго није мислио до на то, како ће испунити повјерено му дјело и спасти Србе од несносног туђег јарма. »Знајте гостодине« — ре_као је он растајући се г. 1807. у Молојници с руским пуковником Пауличијем — „да ја не желим ништа _ друго, него да видим своју отаџбину ослобођену од Турака тако, да никад више не страаује од њитовога јарма; ш онда бил се вралиио жојему толиујгу | Овај велики српски херој био је до крајности "несебичан и поштен. Он вије грабио од народа кр_ваво стечену тековину: он није хтио да мијења ни онда свој прости начин живљења када је већ био окићен ратним ловорима и када га је читава земља призвавала за господара. Чим су ратни метежи престали, он је одилазио у своју Тополу и лаћао се _ обичних својих тежачких послова.

Кара-Форђе није се никад уклањао од. физичког напрезања. Шта је пута, спремајући ратно земљиште, гдје ће дочекати непријатељску војску, радио (1565. редо са простим војницима Тако ва Мишару, он са осталима поси прошће за градњу шанчева, на: Тичару вуче топове и намјешта, одакле ће најсигурније гађати противника п тд.

Карађорђева кућа, када је постао поглавар Србије, била је лијепо и угодно намјештена, али тиме су се само други користили, одијевао и хранио и.на тврдој постељи спавао. Под _ главу је турао, кажу, обично дрвени трупац, на који "Ош понекад метнуо и своје чакшире, које је преко дана носио! Кара- Ђојђ ев је живота најидеалнија слана одрицања т серомноста ! У читавој свјетској историји ја не знам би ли се могао наћи који херој, да се са Кара-Ђорђем потпуно изједначи у несебичности и

самоодрицању од богаства п земељских блага, за којима ситни п трошни људи толико теже, налазећи само у томе добро, срећу и славу.

Кара-Ђорђе је био морални див. Он никад са непоштењем и гнусношћу није окаљао свој жинот. (0 тога је он био крут и непопустљив у кажњавању оних, који су насртали на образ својих ближњих. Он је објесио свог рођеног брата Маринка због гвеГове насртљивости на поштење сеоских дјевојака. Кара-Борђев морални карактер био је чист као пај-

_ драгопјенији дијамант. Код њег инстикт за справедљивошћу био је толико развијен, да га није могло ублажити ни пријатељство ни најуже породичне везе:

Како је код овог нашег хероја било развијено осјећање према дужности, ево нек нам то каже Ст. Новаковић, један од највиђенијих српских књижевника:

„И како је Кара-Ђорђе био необичан телом ш оделом, тако исто је одвајао од својих сувременика и снагом своје душевне воље и бисгрином својега ока.

»Кара-Ђорђе је свакад знао оно, што-хоће да уради, а што је тај човјек држао да му је дужност

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904

Он се увијек тежачки

Стр. 408

урадити, то ће он извршити, макар га не знам шта стало: личну угодност, рођачку пажњу и милошту, имање, главу с рамена без тренутне двоумице дао. би за оно, што је смислио да уради. Какав је бно према другом, такав је исти пи према себи самом. Уз то је у смишљању својих намјера и у вршењу својих одлука био брз као муња и оштар као'бритка

'сабља!...«

По ријечима пјесниковим Кара-Ђорђе је дигао народ, крстио земљу и срушио је тиранске ланце. Карађорђева неоцијењена дјела, ратоборност, издржљивост, предузимљиви дух, његове врлине као човјека, Словена и Хероја — свијетлиће Србима, храбриће и одушевљаваће и најудаљеније наше генерације у пословима око народне среће и општег нам напретка,

»Кара-Ђорђе је« — вели исти писац кога смо цитирали — »разбудио и покренуо на исто. ријски рад српско племе; он је за мало непуних десет година давао отпор сили јањичарској и султанској: отео је тврди град Београд и друге тврђаве у Србији, очистио је земљу од Турака, уредио војску, набавио топове, поставио судове, отворио "школе, кратко рећи: васкрсао сртеку државу«.

Кара-Ђорђе је ударио основе српској будућности. (Он се појавио у најтеже вријеме. Он је Србе подигао из понижености н срамоте. Кад једаред народ окуси сласт вишег и љепшег живота, онда га је тешко 'одржати у стегама туђега господарства. Кара-Ђорђе је утро стазу и олакшао је онима који за њим дођоше да створе и подигну данашњу срећну и независну српеку краљевину. —

Сада на скупо подигнутом пријестољу краљевине Србије сједи и влада над слободним“ народом унук великог вожда, мудри и крунисани краљ Петар ! Као и његов јуначки дјед и он је подносио неизоројне тешкоће и искушења, Читав живот садашњег српског владара убједљиво свједочи, да он као и његов дјед има челичну вољу, бистру памет, проницав ум и јак и несаломљив карактер — а таман такав човјек и треба Србији у данашњим тешким и судбоносним приликама.

Србију чекају важне задаће; она мора бити сређена и јака, ако је рада да те задаће достојно и изврши | Свјетске су прилике у нашем времену страшно замршене. Груба сила у разним модерним политичким _ формама постаје све опаснијом по народносна права. Народи који се тек налазе на путу сједињавања имају грдних тешкоћа, па им треба доста и мудрости, и увиђавности, п националне свијести, и слоге и добро емишљеног ш истрајног рада и здравог егоизма, ако су ради да њихови идеали буду остварени. Све то што набројасмо нужно је и Србији, јер без тог она неће бити кадра да доврши опу тврду и блиставу грађевину, којој је Карађорђево херојство темељ ударило, и која ће кад