Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 56

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

бивате највећи њиови иепријатељи. Помислите, какав одговор морате дати Богу за оне душе, које су се прије страшиле на то и помислити • — Но када сам слаб, рећи ћеш, дрква ме разрјешаву од поста. То је истина, али само с' уговором? да твоја слабост не будне лажна и притворна. Шта ће бити, ако ваши изговори, да не можете постити, буду измишљени; ако се лицем претва рате, само да вас виде свсштеници и други људи' т. ј. да би ви радо постили; али да вам пост не прија и т. д. ?. Тијем би начином браћо у двоструко гријешили, једно што мрсите; а друго, што цркву варате. Пост је казан за гријехове наше, и наређен је зато, да ослаби страсти у човјеку, и да кроз њега кајање примимо. Пост ће заиста и ослабити многога; но кажите ми, није ли право, да оно тијело, које јетолике гријехе починило мало постом пропати?. Није-ли праведно, да послије толико ноћи, које смо у весељу провели, коју ноћ да проведемо и будни у покори? Оће-ли рђаво бити, да оно бистро око, које је себи другога мамило, да то мало постом потавни ? — да она рука, која је на крађу и остала зла пружена била, мало постом изнемогне; јер, ако је пост тежак, онда је' баш и полезан. У посту треба, да се оставимо свакога неразумног весеља, — али, зар ви мислите, да онај право пости, који се игром, шалама и забавама бави? У вријеме дакле посно, нека су сва свјетска увеселења од нас удаљена, него у то вријеме особито треба сви, и старо и младо у цркву Божију да идемо и за учињене гријехе да се кајемо. За тијем, да се сиротињи помоћ пружа; да походимо сужње и немоћне; да вријеме у радњи сви проводимо и нашијем млађима добар изглед дајемо. Који жели, да му пост користан буде, нека се стара, да се у свему исправи, да очисти срце своје од зли страсти и навика, да настоји, да више не краде, да не жели туђу ствар, да је благ и смирен; јер без тога, пост нам слабо помаже. Ко оће да пости право, тај треба да се чува од свакога зла и гријеха. Сам Бог кроз пророке говори: „Истина, да вам је тијело постом ослабило; али су вам жеље једне и исте". „Ви ме молите, да вам опростим гријехе, а сами гоните и кињите вашу браћу; иштете од мене мир; а сами са вашом браћом у свађи и немиру живите; желите опроштење, а оћете да се освећујете. Не, није то пост, кога вам ја заповиједам, о лажљивци!

Нијесам задовољан само с' тим, што сте блиједи у лицу, што сте погурени вашијем главама и, што на послетку посна јела једете; него да вам је срце чисто од сваке неправде, да одпустите невољнога у слободу, раздерите свако неправеднописмо, подијелите хљеб ваш са сиромасима, голог одјените," и т. д. Ето љубезна браћо, какав се пост од нас изискује; јер није само доста уздржавати се од јела, него се треба чувати од сваког зла и гријеха; друкчије радећи, пост нам слабо помаже. Света мати црква одредила је четири велика годишња поста, затијем сриједу и петак преко године, по том два Крстова и Усјечење главе св. Јована Крститеља. Пост, који би Архијереј у вријеме какве опште несреће н. пр. глади, помора, суше и т. д. одредно, сматра се тако исто законитијем. НЈто се тиче осталије постова, то исти или по тјелу од некога завјета или зато, да би дотични могао св. причешће примити и т. д.; те отуда у нас, пост: Мале Госпојине, Св.Петке, Покрова Богородичног, Св. Аранђела и т. д.; но на те посте није нико обвезан, шта више, једна прквена наука говори, да 1е противно постити онда, кад се мрси, колик' и мрсити, кад се пости. Драга браћо! Укратко и опет повторавам, да смо на прагу светог поста, у које вријеме треба, да се за спасење наше душе и тијела постарамо, и издржавајући се по пропису цркве од мрсни јела; а уз то и од сваког гријеха и прилике на зло, да тако и опет милост Божију добијемо и царства небеснога у своје вријемс да се удостојимо. — Амин. ш. 0 језику. Драги слушатељи! На једном мјесту, казује нам св. евангелије за једнога оца, који имађаше сина нијема, који говорити не могаше. Зато отац овај пун вјере н уфања у И. Христа, обрати се њсму и моли га, да му ослободи сина од те велике муке; на које божанствени Спаситељ даде сина довести преда се и великим својим гласом рече: „душе нијеми и глухи, ја ти заповиједам, изиђи из њега" ! на које чудо, младпћу се одма одрнјеши језик и почне говорити. Чим је дакле проговорио, одма поче хвалити и славити Бога, на толикој његовој милости. Из тога видити нам је, да нам је Бог | дао језик само зато, да га као Творца хвалимо