Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТПЧТШК

Св. 3

на (јтску п/нпилопи. је}> је баш доетојно да се данас на дан светог Саве сјетимо и спомемемо Сриске славе и прошлости сјајне. Нећемо много, рећи ћемо кратко „спомснућемо српску прошлост" само с једног гледигита, и то у толико у колико нам наша протлост служи на дику и тнос иред другим народима. ГГо прије свега упитаћемо се овако: Каква јс Српс-ка прошлост? Је ли српски народ ика-да славан био? н Мозке ли се српскп народ са својом ирошлости поносити? Госнодо! Српски народ бно је моћап н снажан; бпо је славан и велики. Прошлост му је сјајна н свијетла. II српски народ може се заиета иред свима народима дичити, поносити и управ гордити са сјајном и славном прошлости, и минулом славом својом, са великим људнма својим, са јунацима својим — са славним претцима својим. Други народи да имају полак — да нмају много мање, гордили би се н уздизали много више. Ми смо у томе скромни. а међу тим имамо се чим и уздизати и велнчати и гордити и поносити. Хоћемо ли да се поносимо царсвима и краљевима нашнм, ено нам великог Немање силнога Душана и славнога Лазара, којима у свјетској повјесници мало равнпх има Хоћемо лн јунака , ено нам Краљевића Марка, Милоша Обилића, Југовића, Реље Бошњанина, и још другнх (из старијег и новијег доба) много и много, који се на срнском небу, у српској пјесми и успомени свјетле као сјајне и јасне звијезде, н који су превазишли својом величином све борце других иарода. Та п Његуга вели: „ ///та Леонид хоИе и Сцсвола, кад ОбилиЛ, стане на ттриште и . Хоћемо ли светитеља и просвјетитеља српских, ено иам Симеона М1гроточивога, ено нам св. Саве, Арсенија иатријара и Максима владике. Хоћемо ли Цркви и Манастири тих видљивих епоменика н задужбина, које еу правили и украшавали ерпски владари — цареви н краљеви, н други побожни српски великаши. Хоћемо лп велим тога, ено нам седмо-вратне Жиће, ено нам Лавре Студенице; ено нам високих Дечана, ено нам Мплешеве на Херцеговини и ()зрена на сред Босне славне, и још много другпх српских

свјетилишта, по чијој се величини и украсу заиста види „е смо царовали." Хоћемо ли да се поноснмо књигом н науком, ено имамо и сада старих књига, које су руком, а „ресавским краснописом" пиеане „у Ресави крај воде Равана", а ено нам н сада у нашим црквама књига из (ондашњих) т трвих српских штампарија. (од године 1519.) Хоћемо ли вјешшина и грађевина, то само ногледајмо како су зидани стари манастири, градови, ћуприје и т. д.; па погледајмо живопис: пконе п слике н друге старе српске израде; то је све еа великом вјештином јтђеио и ирављено, а „Раде неимаре" опјеван је и прослављен у српским пјесмама. Хоћемо ли правде и закона; то устав и законпк Душанов јасно нам показује, који се н одликује од свију државних закона онога доба. Хоћемо ли лијепих и побожних обичаја народних, то нх заиста много и премного нма. Ето н „Српска Слава" — „Крсно Име", јесте одличије и само српско обиљежје, које само једини Срби имају и којим ее од других Словена баш и разликују. Хоћемо ли народнпх умотворина: прича, приповјетки, пословица, загонетки и доскочица; хоћемо ли велим те народне филозофије, у којој се баш и огледа велика духовност нашега народа, то свега тога нма у српском народу толико, да се никад то све покупити, исписати нити оштампати може. (За свакн случај и за сваку потребу може се прича као иримјер употрјебити, или иословнца и доскочица додати и прнмјенити.) Хоћемо ли онога, чега ни јсдан народ тако и толико нема, ст срттски народ има га много и премного; то су нам сршке народне ттјесме у којима јс опјеват сваки јунак, сваки догађај, и све што је народ нашао за достојно опјевати и у успомени, бнло као добро иди зло' задржати. (У својим народним пјесмама српскп је народ опјевао сву своју славу и величину славнога доба Немањића, и доцније до Косова, па н јуначки свој пад на Косову, а тако исто н тсшке муке II патње своје од Косова до данас.) Тако исто остале су нам још од тада Гусле СрЋске , тај тужни иструменат Српскн, са којнма се је Србин разговарао и забављао, и уз које је тешке, тужне н суморне часове своје проводио .