Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 94

Б.-Х. ИСТОЧНИК

оде благодарећи Богу, јер га старац поучи како ће хулне помисли одгонити („Прок-бцЈ.шТи отеч".) Папи Григорију, дође неки епископ и исповједи се да је опкољен силнијем мислима против Бога, п да му је од очајања тијело опало. Кад то чу папа, рече епископу: Епископ си а не знаш замке ђавоље; то је од искони ђавоље, да, кад виде кога гдје добро чини, па му не могу запети замке да пане, онда навале на њега са „хулним мислима", како би му савјест смутили, ум растргли, од добродјетељи удаљили и у дубину очајања вргли. А ти треба да разумијеш да су хулне мисли ништа, и да не могу шкодити, ако их се човјек не бојн и у срцу своме нема страха од њих. Оне могу шкодити само онда ако се човјек ожалости и ако се боји. О томе се Псалмопјевац лијепо изражава, кад вели: „Тл.по оуколчшА нд-6ж( н( [тјм\-" (пс. 3 ст. 5.) Блажена ЈекатаринаСенијска (од града Сени) дуго времена бијаше смућена хулним мислима. Једном јој се јави Исус Христос, који одгна те помисли од ње. Кад га она виђе повика: „Ђе бпјаше досле, слатки мој Исусе?" На то јој Исус одговори: „У срцу твоме бнјах"; а она рече: „Како еи могао тамо бити, кад ми срце бијаше испуњепо поганим мислима" ?; на то јој Исус рече : „По том разумијеш да сам ти у срцу био, јер те мисли нијеси љубила, него си се трудила да их одклониш, и не могући то учинити, очајавала си; и тим си ми направила мјесто у срцу своме". Један од св. Отаца често у себи говораше ове ријечи: „Ја немам воље! ја немам воље", и ово би говорио вазда, па макар коју радњу радио. Једном чује ове ријечи ученик његов, па га запита: „Реци ми учитељу, за што те ријечи

често понављаш?!; каква је тајна у њима?" Отац му на то одговори: „Кад каква зла мисао дође у ум мој, онда говорим: „немам воље, немам воље", т. ј. немам воље на таке зле миели, и одмах те мисли бјеже од мене; ето за што често те ријечн понављам". Из ово неколико примјера видимо да не треба нико да очајава и да се боји „хулних мисли", јер оне нијесу на штету ако човјек нема „саизвољење " на њих, него ,су на корист нама, а ђаволима на посрамљење. Блаженн Августин о њима се овако пзражава: „Хулне помисли су као исн, али мали пси, који само лају, а угристи не могу, па као што се не треба бојатн тих малих паса, псто се тако не треба бојати ни злих духова, јер и они сами лају, али угристи не могу никога, изузпмајући оног, ко их се боји и на њпх мисли". Многн људи, кад на њих наиђу хулне мисли, очајавају мислећи да оне долазе од туда што су они у великом гријеху, и мисле да су онн виновници тога, а не знају да су то само искушења, која долазе на добре и побоље људе, и долазе обично онда, кад се човјек Богу моли или какво добро чинн. Хулне помисли неће никад доћн на човјека, који са у смртним гријееима ваља и који се не брине о своме спасењу, него долазе обично на добре људе. Сваки, који пати од хулних мисли, може исте од себе одклонити са овијем ријечима: „Њ [(ШЗКОЛАК) Ш д'|',|КД,|[ ! НД ТКОА Ј&1Ш, ТКОН ТО, Л НЕ лтон лирзогтн, ^3'К Н,1 НА Н! т6ч'['(0 НЕ [ОНЗКО/1А10, но н нждкнж8 нук". С рускога. Т. Братић, богословац.

п.

Оерафиму Перовићу. АЕ и Митрополпту хе]

Милешева Немањића лавро, Заборави прошло доба старо, Прошло доба кад сп разорена, Иечастивом руком оскврњена, Ие давно си опет обновљена, Синовима српским опкољена. Твоји синци храбри Херцеговци, Од вајкада на гласу јунацн,

ррцеговачко-захумском. Чеето дођу те се Богу моле, На гробници еветитеља Саве, Да их Впшњи удостоји славе; Да им даде слободе и мира, Њихној црквп достојна пастира, Бог се склони њима на молење, Н испуни њихово желење: Дарова пм Серафима старца,