Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

В .-Х. источник

Стр. 105

Е сад долази да вам се г. Стакићу одговори и на вашу биљешку под бројем П., а не знате, како ми је тешко одговорити одавде на њу. Да ми је могло бити, да сам бануо мало по Босни и завирио у неке цркве и разгледао и прегледао својим очима неке антиминсе у њима, не би се бојао, овако са страхом приступам одговору и на ту вашу биљешку. Ви г. Стакићу у биљешци под бр. П. на основу „Шематизма Дабро-босанске митрополије", са свим умјесно примјетисте, да у прегледу парохија Дабро-босанске митрополије за 1887. код парохије ..I Грибипић и Шњеготина" наведен натпис на антиминсу нема истинитог значаја и да се из истог антиминса не може извести, да је цркву у Липљу осветио 1638. митрополит Гаврило Михајловић, као што се у истом прегледу рекло. Да је писац поменутог прегледа јако погрјешио, што је извео из ријечи на антиминсу освјашћен бист сеј божествени жертвеник, во јеже свершити се над њим свјашћенаја . . . да је стара црква у Липљу, која је у развалинама лежала до 1878., освештана од митрополита Михајла Михајловића, то стоји, и о томе не треба другог доказа, до ли прочитати натпис на антиминсу и сравнити га са- тврдњом пишчевом у прегледу. Ну са самим антиминсом нијесмо на чисто. Вн г. Стакићу за њега рекосте само то, да он нема истинитог значаја, а не потрудисте се, да га и исправите. И кад ви то не предузесте, ја ћу да покушам исправити га. Прије свега и свега знајте г. Стакнћу, да је списак Дабро-босанских митрополита у шематизму много погрјешан и нетачан, и ако га је саставио бивши митрополит високопреосвећени г. Сава Косановић. И кад то знамо, не можемо се на њега ни ослонити увјек. Нисам оран, нисам вољан, а нисам ни дорастао, нити ми је можно да га одавде цијелог исправљам и поправљам. Ну ради исправке поменутог антиминса, морам да се упустим у исправку и поправку код навода под 29. бр. т. ј. митрополита Гаврила Михића. По „Шематизму" био је дакле на бр. 29 митрополит Дабро-босански Гаврило Михић, који се спомиње од 1749. — 4. маја 1752. Кад се под бр. 28. наводи Мелентије Миленковић од 1710—1740. 24. децембра, те се на-

вод под бр. 29 сравни са овим наводом, излази да писцу списка није познато било, ко је био Дабро-босански митрополит од 24. децембра 1740. па све до 1749. Да би могди сазнати, ко је за то вријеме био митрополит Дабро-босански, ја за то немам а у овај мах не ћу ни да тражим друге изворе, до ли поменути преглед протопрезвитерата н парохија Дабро-босанске митрополије за 1887., и из наведених у њему неколико антиминса постараћу се, да одговорим на стављено нитање. Како на антиминсу налазећем се у селу Липљу, стоји да га је осветио Дабро-боеански митрополит Гаврило Михајловић 1638., а на антиминсу налазећем се у цркви Ратковачкој да га је такође осветио Дабро-босански митрополит Гаврило Михајловић 22. фебруара 1749. (Види у овом листу од 1890. године стр. 79.), изгледа, као да је било два митрополита Дабро-босанска који су се звали Гаврило Махајловић, од којих је један живио у XVII. а други у ХУШ. вјеку, а у списку у шематизму не наводи се никакав митрополит Гаврило Михајловић. Ну ја велим и тврдим, не само да није било два Гаврила Михајловића, већ да и наведени у списку под број 29. Гаврило Михић или као што се у предлогу спомиње као Гаврило Мијић, Микић, није нико други ну главом исти Гаврило Михајловић, и да је он био Дабро-босански митрополит послије смрти Мелентија Миленковића, који се као такав спомиње у антиминсима у добу између 1748. и 1755., и да је потоме он осветио и антиминс цркве у Липљу и то не 1638. као што стоји на њему, ну 1748., антиминс у цркви Ратковачкој 22. фебруара 1749., антиминс у чадору села Церовице 1749., антиминс у цркви селаМравице 1752., антиминс у цркки села Ашана 13. априла 1749. антиминс у цркви села Смољане 24. јула 1754. П1то се и у списку и у прегледу наводи Гаврило Михић, Мијић, Микић, то мене ни мало не буни, јер у прегледу не наводи се и сам натпис на антиминсима њиме освећених, но само се прости вели, да га је осветио Гаврило Мијић, те је питање, како је на њима написано његово презиме. Ну све ако и на њима стоји Мијић, Михић, Микић, то не доказује ништа, јер то може бити и скраћено његово презиме. Има тога више да се један исти владика на једном мјесту налази записан овако, а на другом онако, тако н. пр.