Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 II б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 149

док се не постави најприје Митрополит, но да му то неои сметало, да управља као администратор епархиом својом н до рукоположења свога. То је очитовао реченн Гоеподин вишем мјесту прије, него што је поднешен Његовом Величеству предлог, који се односио на подизање епархије бококотарске. Зашто је изгубио или можда хотимице испустио дотични предлагач то очитовање из вида, ја незнам: али и по томе, што сам изложио до сада, могу вам мислим, с пуним спокојством савјестн оставити, да пресудите сами: били могао г. Намјестник посветити епископа у митрополији без митрополита — а да се неогријеши о правилну досљедност иравославне цркве у патријархату србском до сада никада неповријеђену и да неудари тим актом своим и на се и на посвећенога, жига неправилности, који би могао дати повода посљедицама убитачним по цркву и по народ наш. Ваистину несмије хтјети ни желити тога у цркви ни један еиископ, — а неможе хтјети и желитн ни сама нова епархија, да први, кога добија, епископ њен неправилно положи вјероисповјест и присегу црквену, неправилно прими благодат архијерејску, неправилни узме у руку нови жезао власти духовне и неправилном граматом уведе се у нови престол нове епархије своје; јер свака та неправилност могла би постати и остати извором невоља, којима краја и конца неможе предвидити и знати напријед нитко. По свему дакле и свакојако је боље, да се притрпн наименовани епископ још који час, док се неуврати митрополија наша у правилно стање, што ваљда није већ више далеко, те да онда прими правилним начином од надлежне дружине апостолске свето посланство своје, — него ли да тражи засада било овдје било на другом ком мјесту неправилнога рукоположења, и да изложи на тај начин и будући положај свој у србској цркви и будућу радњу своју у епархији колебљивости н опасностима од недогледнога замашаја. Ја имам велико поуздање у мудрост вашу, — а мислим, да ме добро разумијете и у оном, што ваМ казујем, и у оном, што вам неказујем, и на том основу мили ми се, надати се од родољубја вашега, да нећете чинити ни сами, нити ћете допустити, да се учини у садашњим окол-

ностима цркве с које му драго стране такав корак, коме се неби радовао јамачно ни сам свјестни народ бокешки, а који би могао осим тога бацити мрачну сјенку на свијетло име ваше, а много шкодити развитку и напредку заједничке радње народне, до које стојн боља будућноет и нове епархије и цијеле цркве србске. Опростите ми, гпто еам вас мучио толико говором мојим, и молим вас, да се потрудите и ви од своје стране путсм, којим знате најпречим поспјешити и ускорити нзбор митрополита карловачког и патријарха србског. Јер то је једино правилно и коректно средство, које води најпоузданије к цјели вашој и нашој, а друга се могу тражити и употребити само од оних, којима није ни до црквене ни до народне будућности наше. Ја сам увјерен, да међу те последње неможете спадати ни ви, ни јуначки народ бокешки, а ви будите увјерени, да вас високо цијени и поштује ваш истинити поштоватељ Карловци, 30. јунија 1871. Никанор с. р. владика пакра чки. (Ово је писмо написано било старим правописом, но без дебелога јера(Ч)). * •V. л;. Како је мандатор бачке епархије, архимандрит Герман Анђелић, синодално 1869. био изабрат за владику, а 27. јануара 1870. и потврђен био за бачког владику, у које вријеме није било митрополита — патријарха (Самуило Маширевић умро је 7. јануара 1870), то није могао ни он бити посвећен са епископа. А како њему нпје било до чекања, то је у његовом органу „Српском народу" било више пути говора о томе, како би администратор г. владика Арсеније требао да посвети Германа са осталим владикама за епископа, или ако он баш не ће, да би га могао посветити и београдски митрополнт. То је у њему говорено с тога, што би Герман само као посвећен епископ по свргнућу г. Арсенија могао доћи за адмннистратора карло" вачке митрополпје, а на томе је т. ј. у то вријеме странка „Србског народа" у велико радила, што јој је 1872. и испало за руком, ну у мјесто Германа, дошао је као што видесмо владика Ннканор за администратора. Да се види, какве је разлоге „Српски народ", орган Германов, наводио за постигнуће