Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 II б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 175

а више тражити свјецке. Тиме је ночело и интересовање ишре публике за црквено иојање слабити, те смо данас дошли до тога да мла1)и нараштај, не само да не поји више црквене пјесме, него их и незна: а они пак, који нешто мало науче, тн иослије несигурни кваре, и тако иочи!Бе изопачавање, које -је јако отело мах, те данас по разним нашим срп. крајевима наћи ћемо и разно црквено иојање, шта више, наћи ћемо и тако изопачено, да више неодговара оном дивном српско-православном пјенију. Овоме би ваљало стати на иут. А како ? Просто биљежењем. Као што смо записивањем отргли од пронасти и заборава српске народне пјесме, приповјетке, пословице, гатке итд. тако морамо за рана, док још има људи који потпуно, коректно и вјерно знају српско правосл. карловачко пјеније, исто у ноте записати и тако од вјечите пропасти и од изопачености га сачувати. Ми можемо српски православни свјет лијепом вјести обрадовати, да у том правцу живо, вољно и родољубиво раде: а то су пречасни г. Гавро Бољарић и г. Никола Тајшановић из Сарајева. Г. Гавро Бољарић иознат је као вјешт, умилан и зналац у нашем народу; а г. Никола Тајшановић, позна добро наше црквено појање, а иначе је обдарен музичким даром, те вјешто и лако схваћа појање г. Бољарића, и вјерно га ставља у ноте. Њих обојнца били су у Недјељу 17. марта о. г. у Сомбору, те су у приправничком заводу изнијели евој рад пред зналачки суд. Ту су били искупљени сви наши свећеници, учитељи и људи од музике, пред којима је г. Бољарић разне ијееме из великог црквеног појања појао, а по том је г. Блажек то исто по стављеном на ноте записивању г. Тајшановића свирао, гдје су се сви присутни увјерили, да је како појање г. Бољарић, тако и стављање истога у ноте од г. Тајшановића вјерно и потпуно коректно „изведено". Овом прликом примјетило се и то, да је г. Бољарић појање изводио сасвим * Мала цртица старинскога обичаја Наши стари веома су великијем гријехом сматрали распуштање мужа са својом женом; не да се ни замислити колико је муж или жена трпјели, док се, које од њих, рнјешило на тај

просто и чисто од сваких непотребних трила и уметака, које неки пјевци ради украса самопроизвољно нзводе, те је тиме очувао основан и вјеран тип нашег правог црквеног појања. Присутни, као нека добровољна пресудилачка комисија иотпуно су одобрили и похвалили овај лијеп, важан и потребан рад. — Иста господа отпутовала су у Сарајево натраг. Ми смо о томе огромном раду премишљали. За издавање таког рада треба капитала. Но тога тешко да ће бити у поменутих раденика. Зато би ваљало, да се народ сам побрине око издавања овога рада, путем својих народних органа. Неби дакле згорег било, да Шегова светос срп. Патријарх позове дотичну госиоду у Карловце, ил да дотични сами отиду тамо, на нека се у српском Сиону одреди стручна комисија, која ће сав рад преч. г. Бољарић и г. Тајшановића испитати, па ако се одиста покаже, да су наше црквене мелодије вјерно у сваком погледу написане, да онда саб. одбор ступи у преговор са реченом господом ради издавања односно штампања цјелокупног црквеног појања на ноте; и да поднесе идућем сабору предлог у том погледу. Спасавајмо за рана што се спасти може и очувајмо наше црквене мелодије чисте, неизопачење, потомству нашем. Једном у ноте прибрано благо никада се више изгубити неће, шта више оно ће остати вазда свјеже, истинито и живо, јер ће са учењем нотног појања у нашим школама, наше лијепо карловачко појање сасвим у оригиналу одржати се и за вјечита времена сачувано бити. Напошљетку честитамо г. г. Бољарићу и Тајшановићу, на лијепој и родољубивој замисли; на големом и неусипном труду, увјерени да им честит рад неће напразно остати, јер наш народ знаде прави рад уважити; желимо да све по својој замисли изведу и слатке плодове свога родољубивог рада доживе. „Бачванин." —— гл > суђељу о разводу брака у Гацку. „најнесретниј чин". Но и ако се у нас уријетко распуштања мужа са својом женом догађало, ипак је тога било, а и сад се догађа. Знаци не задовољства између мужа и жене прогласе се у 2*