Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 II 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 19б

код куће, био на путу, био у прогонству, и ма ђе се он сад налазио, сјећа се данас свог првог архипастира, просвјетитеља, учитеља, и добротвора. Па за то мили мој роде, пошто смо одслужили св. службу у успомену просвјетитеља и учитеља нашег, св. Саве; и пошто смо му се помолили, да нас сачува од сваке бједе и напасти, које нас често у овом земаљском животу сустизавај у; дођосмо ево и овдје у школу, да му I се и овдје помолимо и захвалимо на његовим дјелима, која он учини за српску школу, јер је оп био први, који је у српском народу засновао школе, у којима се доцније младеж српска напајала духовном храном п учила српској књизи, што све опет бијаше основ даљем развитку српског народа. Због тога даклен треба и да проговоримо коју, о том нашем просвјетитељу и учитељу на овом мјесту, ђе смо се у нриличном броју сакупили, те да кажемо што год о његовом животу и раду за српску цркву и школу. Но браћо, пошто је од како је основана ова школа овдје, налазио се сваке године по један ђак од овдашњих питомаца, који је говорио о животу и раду данашњег светитеља доста опширно; то вам ј а мислим само у кратко описати његов живот, тим прије што вп то векином и сами знате, које сте чули или од свога духовника, да вам говори са св. олтара Божјег; или сте чули од својих старих, да вам причају о св. Сави Средозимцу. Па за то даклен послушај ме мало мили мој роде, што ћу ти ја данас казати о данашњем нашем светитељу, у колико је то од мене, који први пут данас на ово мјесто ступам, могуће. Св. Сава је најмлађи син Стевана Немање краља српског, а родио се је год. 1169. у Раси у данашњем Новом Пазару; и на крштењу је добио име Растко. Још као младић одилковао се он са особитом побожношћу, богобојажљивошћу, разборнтошћу и многим другим врлинама, које су га руководиле у цјелом његовом земном животу. Украшен даклен са таким врлинама непрестано је мислио : како ће своме роду највише добра донијети; због чега је још у младостн показивао, да не љуби и не воли ова земаљска блага и уживања, која је могао заиста на двору свога оца добити, пего да тежи за неким већим благом, кога по ријечима св. еванђеља „ни мољац ни рђа не кваре, нити лопови подкопавају и краду". Због тога га и видимо, како

једном приликом, кад дођоше калуђери пз св. Горе у двор његова оца, да просе милостињу за св. Гору, и кад му ови испричаше, како је у св. Гори; одлази он крадом од својих родитеља, у најљепшој својој младости; оставља он веселе краљевске дворе, и ступа у св. Гору у тај расадник црквене науке; оставља он велељепну краљевску круну и узима црну камилавку; скида са себе сјајно и скупонјено краљевеко одијело, а облачи црну калуђерску мантију, — као што нам каже један српски владика: „Не краси га ни сребро ни злато, Већ крјепост и мантија црна" Оде даклен Растко у св. Гору и покалуђери се и доби име Сава, баш ону исту вече, кад су посланици његова оца дошли били да га врате кући. — Но сјутри дан врати он посланике кући; а ради утјехе својих родитеља, пошаље по њима своје старе хаљине и пострижене косе за знак да се закалуђерио; јер он никако не хтједе да одступп од своје тврде и постојане намјере, коју је изабрао био; пошто је провидио да ће само на тај начин своме народу највише користи донијети. — Као што заиста и донесе. Ту у св. Гори проводи он живот управо светињачки, јер својом побожношћу, скромношћу, послупгаошћу и разумношћу надмашује он све остале калуђере, због чега у брзо добива све већи и већи чин, све веће и веће достојанство и поштовање. Пошто се. кроз неко врпјеме напоји духовном храном; и пошто се осјети, да је већ могућан своме роду што год помоћи, намисли он да се врати натраг у своје отачаство; једно због жеље за својим милим народом, а друго да помогне своме роду који се налазпо у великој опасности, п да покаже колико се он користио, што је био у св. Гори. Дошавши у своје отачаство, видимо га заиста, да ради на свом св. позиву. Јер видимо га да мири своју завађену браћу Стевана и Вукана, као што нам казује пјесма кој у данас свако срце српско осјећа и пјева: „Из те св. Горе нам дође оче Саво Сузе браћи убриса Неманића славо" ; видимо га да оснива цркве и манастире и уз њих школе, у којима се српска ђеца уче српској књизи и својој св. вјери православној. Тежећи за независношћу српског народа, видимо га каке оде грчком цару и патријарху, и моли их да се постави архијепископ у Србији од српске крви и