Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 202

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Јавна захвалност. По Божијем неминовном закону и провиђењу дана 13 фебруара о. г. у 8 сати у вече укиде неумитна смрт нашега у христу брата и. друга иреподобнаго оца јермонаха Арсенија Теодоровића у 57 години свога живота. Те братство манастира Папраће не може пропустити а да не захвали и благодари љубазнејшој у Христу браћи свештеницима. који су до вјечне куће покојника испратили и опојали његове земне остатке, и који су се потрудили доћи у ову св. обитељ, а на име: Пречасни протојереј зворнички Василије Остојић; свештеннци: Пикола Поповић, Петар Лазаревић и Софроније Чалмић. Тако исто особита хвала господину надпоручнику Едуарду Свободи из Сребренице, и госп. Мати Кучинићу, који су са оружничком четом парадно у иниформи присуствовали при опијелу и погребу покојникову. На по се срдачна хвала и признање црквеноме одбору и народу, који су се нашли нобуђени те се постарали за сахрану покојника, којег су за живота љубили и поштовали као свога доброг духовннка и доброг пастира. Манасшир ЈТаираИа, 14. фебруара 1891. Братство св. обитељи манастира Папраће. Захвалност. Као што се свака добра мајка весели и радује, кад јој добра дјеца на сусрет љубави н послушности пду, кад јој материнске груди љубе и штују, то она их и прима као синове и кћери достојне рода и цркве своје, тако исто и ова наша мајка црква весели се и радује, кад јој синови духовни не жале труда нп пожртвовања носјећиватн је, кад не жале труда ни пожртвовања од свога иметка милост и дар учинити јој. То је онда дужност и признати. Таково признање и захвалност изриче се данашњпм даном од стране матере наше цркве љубљеној дјецн својој, младежи школској, ученицима и ученпцама н њиховим наставницима, који су хтјели и умјели у младим срцима ученика својцх узбудити љубав, оданост и вјеру, према матери цркви својој. Знак те љубави и оданости јесте красни дарак, застрти везен ћилим, (од царских двери низ степенице до преко Амвона) који су уз добровољне прплоге и м. и ж. ђака израдиле дјевојчице неколике под руководством своје искусне учитељице (М. Арловљеве) те приредили за бо-

жићни дар, да би се тим уподобили внтлејемским пастприма, који су дошавши, новорођеном у вертеп, принијели даре. Овај дарак, као израз љубави, труда, пожртвовања и оданости, прима мајка црква са особитом захвалношћу, задржавајућн га као драгу усиомену, молећи Хр. Спаситеља да би Он српску младеж и њихове наставнике заштитио, утврдио у оваковим племенитим жељама, просветио, иоживио на дику и понос срп. рода и цркве своје. У Срсбреници , на ГГову Годину 1891. Теодосије Поповић парох. Поклон цркви. Впсока Земаљска влада за Босну и Херцеговину благоизволила је даровати у цркву Герзовачку у храм Св. Богојављенија ове стварн п то: два пара свештеничкијех хаљина са дарцима од врло фпне материје, један путијер са два дискоса и звјездицама, копје и ложпцу, двије кутице, један полијелеј, један велики чнрак, два чирака, два свјетњака, два чирака са једном свијећом, једно велико кандило н три мања, једну кадионицу. Осам црквених књига п то: св. јевангелије, један трпод, један пентикостар, један антологијон, два осмогласника, један псалтир, једна књнга благодареније за царе. На овом внсоком и скупоцјеноме дару најискреније и најтоплпје благодаримо Високој влади. * * * Нико Тегелтнја тежак из Герзова и Тодор Гаић, дароваше у цркву Герзовачку на дан храма св. Богојављенија једну литију од 120 фор. сваки по 00 форпнтп. Тоде Н. Богојевић пз Бараћа, даровао је на дан св. Саве, једну икону св. Саве у школу Герзовачку у вред. 13 фор. п 30 новч. Иле Тодоровић нз Пецке даровао је у цркву Пећанску у храм св. пророка Илије 1. икону св. Саве и један епнтрахиљ, све у врједности од 23 фор. и 30 новч. Тодор Тојага оружнички фирер, даровао је у цркву Герзовачку један епитрахиљ у вредности 14 форинти и 50 новч. а. в. Слава нека је дароватељима, дај Боже да се и друга браћа Срби на њнх угледају те ируже помоћ својој цркви и школи. Бог да их поживи. У Герзову , 14. марта 1891. Ст. Ш. Бубњевић, свештеник.