Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 254

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6 II 7

као катехуменски оде.1>ак код најстаријих иравосланних цркава. Циједа ста])а црква без тога наставка дугачка је са олтаром заједно 16*70 м., а широка 7 м. Олтар је дуг .'ј-70 м., а широк 5'45 м., јер је нуз десну страну мала спремица за свјеће и остале употребе од 1 '55 м. На олтару су царске двери и споредна само једна сјеверна врата, а поред њих одма друга на којом свештеник излази из цркве, а иста су само 1-20. м. дугачка, и 0*75 м. широка. На олтару су још три прозора у дужини 0*70 м., а шприни 0'35 м. Оваке величине прозори билн су на цјелој цркви, ал кад је скоро молована, онда су четир прозора већа прорезана. Впсина цркве, споља до крова, износи само 3. м., а изнутра до свода 5*20 м. Кубе изнутра и споља високо је 5'50 м. Висина пак цркве до прозора нзноси на олтару 0*70 м. а изнутра 1*26 м. Тако дуб.мша цркве износи 0.56 м., а свуда је подједнака, И форма и дуб.вина цркве такође посвједочује да није зиданаприје иада Босне, јер ископаваше пода, почело је тек под турском владавпном, и то не одмах у иочетку већ касније. Стубовп у цркви, свод и кубе, све је то по конбинацнји визаитиског стпла, но на ксимсовима у кубету п на изводу снода у женској преирати, понијела је невјештина неимара, иа му је грађевина додобила нешто и готског облика. Црква је с' по.ва внше пута била забатаљпвана, те јој је кров, по предању, до сад девет пута мијењан, а једном су јој због зулума и изнутра морали репаративно првн тип покварити, окречивши јој молерај од прилике 1750. године. У најновпје доба настојате.п игуман Партс-

Шјв ДавидовнЛ , опет ју је дао измоловати ал' бо.по да ннје, јер су слике као пародија на наше светите .Бе. Црква је била одмах у почетку измолована чим је сазидана, што посвједочује овај запис из рукописног евангвлија: Од Л1И.|(1ШК( Г0ј)И ОуКј),(ГИ брО.ИОНН^Тх КонмтлнктинЋ церкок -ћ ј^дожктк.и-к (к^н прм .иткд! ф ч. ■ Константин јеро.лшнах Милешевски окитп светом вјештпном цркву на рнјеци Матавазу 590. године. Како пред стотином и иза десетице стоје по три тачке, то јамачно испуњавају цифре, те би се број тај могао пспунпти са хиљадом п једшшцом па бп изпшла 1596. година. Тпх годпна калуђерп су код нас били највећи научењаци; тих година бнла је у манастпру Милешеву српска штампарија па нема сумње да су се око тјела светог Саве и око српске штампарије прикуп.вали бо.л,и од бољих родо.пуби калуђери. међу којима је било књижевника, вајара, сликара. Божије нровпђење одредпло је пронгуману Саввп ме^у четир спасена му брата баш такове, да сами подигну ново уточшпте сиротама српским, п да у њему наставе своја племенита дјела. На истом бкингмнк), на дну листова налазе се још ови заппсп: Писд мзтч срнпнн еро/ионм^-тч л1 И / И шекскн нрошмптх гиккл ш лшлешеба. На врху истога листа, другом руком: По .ИАНИ ГДН рШНИГО пркжи Н!ј>0.Н.ИН,ПШ[К0П>. Нема сумп.е дакле да братство Милешевачко ннје са собом доннједо то Еваигвлије, па п остале рукоппснс књнге, које се овдје налазе: Златоустовв бесједе; служба сввгаог Саве; Молебник богородични; Минеј Окшобар; Минсј Двцвмбар и Бугарско Евангелије, а на црквеном тавану налазн се пун сандук измољачипх листова од рукоппсдшх књига.