Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 268

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6 II 7

је нрорезана, и изгледа као два језика; мердевиие с копљем и трском у једном снопу по српједи увезани; двији руке у накрст везане, и т. д. Пређимо на самн оквир антиминса. С десне стране на горњем мјесту изображен је јеванђелист, и покрај главе му стоји велико М. дакле Матеј; испод њега на доњем мјесту јеваиђелист, поред чије главе стоји Л. дакле «,1ука. — С лијеве стране на горњем је мјесту јеванђелист, опет М. дакле Марко; а испод њега доле Ј. дакле јеванђелист Јован. — На сред антиминса је крст по широк, са дашчпцом на врху. на којој су написана слова Ј. Н. В. Ј.; мало нпже дугачка пречага, над којом с једне стране виде се писмена 10а с друге хе. а доле низко ш-мХристос положен је тако, да му је глава окренута сјеверу а поге југу (видио сам на неким новијим иконама са свим протпвно, то јест, глава му је окренута на југ, а ноге на сјевер: па~~. пита се јели то ио духу наше православне цркве? Или је то све једно?); плаштаницу држе Јоспф и Никодим, али немају никаква натписа на главама, него онај с десне стране има главу замотану с турбаном, а овај с лијеве има главу са свим голу и ћелаву. Впше спаситеља стојп му ма]ка, мало прпгнута, са склопл>еним на прсима рукама, а код главе написаио јој ,ир оу, придржава је младп јеванђелист Јоваи, а иза ње клечи једна мироносица, која се нагнула па своје подбочене руке. Потсрај крста, мало узвишено, виде се с једпе п друге стране два анЈјела крилата, обадва с копљем у руци; а на крсту баш на пречаги, обавијен је трнов вјенац, мало подаље од њега висе шибе, с којима су шибали Христа; разумје се да је ту 11 трска са сунђером, којпм су напоили Исуса,

кад је рекао, жедан сам; н копл.е чим су му ребра проболп, — Овдје су обје руке христове опружене, а нису ирекрштене^ тако псто н ноге па се виде оне ране и на рукама и на ногама, што су их гвоздепп клинци учинили, кад је прикокан био на крсту. Антиминс је због дугога служења много пстрвен, да се једва лица распознају; постав.вен је плаветнпм дебелим платном, н не познава се мјесто, да су у њему икад свете моћи зашивене бпле. Жао ми је сад што нисам заби.љежио, пз које сам га цркве у Боснп добио. 5) Овај, тако рећи, антиминс, има у внспну 38 цм. а у дужмну 67 цм. од бијелога је ланеног илатна, ал је вином исноливан, да је сав пожутио, као да је у диму лежао; обшивен је модрим ланеним платном, што му служи као постава; и по шву судио бп човјек, да га је мајстор шно. Антиминс овај издава, или пуку сиротињу народа, који није могао м<фу собом сакупити толико пара (иоваца), да зап, купи прпстојнн антимипс; што није могуће вјеровати, јер наш иравославни хришћанин радо прилаже свој новчик за црквене потребе; или издава крајњу глупост оних свештеника, који су се усуђивали толико годпна на овомкомаду неосвећенога платна свету литургију служити; или неоправдану немарност дотичних архпјереја, којп су доиушталн. плп трпили. (ако су знали), да се на оваком прљавом парчету беза, безкрвна жртва Богу приноси. Ево вам чудноватог оппса, те бпвше црквене светпње: на њој нпшта штамианога нема, ама баш ни једнога светитељског образа; него по среди је руком и мастилом, од прилике овако, начињен крст: