Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 304

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6 н 7

43 неудате; 39 праунука, сви неожењени; 3 прапраунука; 72 које зетова које снаха. Лукас Негрера ГГац, који се трипут женио, притјажава огромно богаство. Дошао је у Јевропу, са својом многобројном породпдом, на једној лађи која му припада и којом командује један од његових унука. Прелазак у православље. Велика књегиња Јелисавета, жсна великог књаза Сергпја Александровнћа, у присуству цара и царице и свију чланова царског двора, на лазареву суботу примила јс православље. Црквени обред свршили су митрополити петроградски и московски. Истога дана примила је православну вјеру и грчка престолонашљедниковица, СОФИЈа рођена сестра цара њемачког Виљема. Чнн миропомазања извршио је митрополит Атински у дворској капели. Освештање црквеног дома. Скромна а знаменита задужбина славног Херцега Стефана ево већ преко четири вијека служи срп.-прав. народу горашког краја као парохијадна црква. Лежећ' осамљена, подаље од Горажда, а са првашњег одвећ оскудног стања није ова задужбина могла да побожпим својим поклоницпма даде заклона против штетном унливу зла времена, нити да пружи друге које погодностп, како би ослобођени тјелесних неприлика тијем јаче могли подигнути дух свој престолу Свевишњега, окријепљени и духовно уздигнути онијем узвншеннјем осјећајем, и преданости својој св. прађедовској вјери, — како је изражено у ономе дивном Херцеговом натпису, што краси улазак у ову свету задужбину. — Долазећи овој цркви српски народ је много трпио, а особито његова нејач, изложена под отвореним небом сваковрсним опасностима зла времена. Желећи, да доскочи овој неприлици, па да не само народу горашке парохије већ н сваком другом поштоватељу ове важне српске старине олакша боравак, — горашка српска цркв. општина дозволом свога родољубивог митрополита Серафима, премда еиромашна големијем жртвама подигда је уз Херцегову задужбину „црковни дом и са 11 повећих соба и намијенила га употреби народа кад цркви дођс. Овај дом освештан је и народу отворен лицем на Видов-дан о. год. Ушљед ове околности, која је још и томе нампјењена, да више рашири сазнање значаја ове св. задужбине, срп. горашка општина позвала је

на ову свечаност своју многе грађане из Чајнича и Фоче и других мјеста да буду учесници ове славе, не би ли тако били сабранн у томе древном храму како је бивало у XV. и XVI. вијеку кад је Херцегова црква била зборно мјесто и духовна матица цијелог Иодриња. Из Горашке околине највише је било свијета, а приличан број грађана био је из Чајнича. Посље бож. лнтургије чии освећења дома нзвршио је гор. парох Арсеније Поповић, а нослпје тога народ се весело забављао. Како сам дознао, истога дана стигле су попу Арсу брзојавне честитке од В. пр. херцеговачког миртополита Серафнма н ваљаног Србина Риста Иванишевића из Мостара. Хвала им и на овоме мјесту кад се сјетпше цркве Херцегове! Завршујући велим: хвала српској општини горашкој, која се за еве око свечапости постарала; даље нека је хвала г. А. Поповићу, пароху и г. Лову Зецу учитељу који сложно п највише настоје упознати и осталу српску браћу на страни са овом св. Херцеговом задужбином, па онда хвала и свима вама браћо Гораждани на онако лијепом и чисто Српском гостољубљу! Чајниче , 1891. Н. Ч. п. Ђозеп Вилнет (Јоверћ УПпе!) римокатолнчки свештеник у Сан Франћиску (у Амерпцн) прешао је у православиу вјеру у руској цркви св. Васидија. Свештеник Вилнет дошао је управ из иеточне Америке, из мјеста Вископсии, да пређе у праправославну цркву. Он се задржао само три дана у овом руском манастиру код владике Владимира, одаклен је трећег дана пошао натраг у своје мјесто, гдје је парох над једном парохијом од 800 душа. Тамо ће служпти летурђију на инI глеском језнку, по источно православном обреду, и обратиће народ у православу вјеру, коју је сам нримио. Ђозеп Вилнет висока је и крунна тијела; биће висок нреко шест стопа. Има му 38 година. Очију је великије бјелушкастијех, дугијех образа, ведра н висока чела, риђс косе. Наравно нпје имао бркова ни браде, али ће их пуштати, као и остали православни свештеннцн. Осим овога још су двојица римокатоличких свештеника прешли у нравославну вјеру у овом св. манастиру. Народни добротвор. Покојни Данило Бањанин нз Горњп Карловаца, честит и ваљан Србин којп је скоро умро, утемељио је сљедеће , добротворне закдаде: Закладу од 180.000 фор. из које се имаду фундирати сљедеће штппендије;