Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 420

Б .-Х. ИСТОЧНИК

и у материјалном, новчаном погледу, — за све вријеме, док биј&х у VI. к. Семинарије. Хвала им дакле ; јер, кад год кудах отворише ми, и кад год сам шта тразкпо, нашао сам! Нека би им Свемогући даровао дуг жпвот и постојано здран .Ђе! Нека би се хиљадило такових, међу браћом Русима. У Петрограду , 1. јуна, 1891. год. Бзима вјечно благодаран и захвалан: Милош С. Анђелковић, васпитаник VI кл. петроградске семинарије. Главни одбор за подизање споменика Сими Милутиновићу Сарајлији у Сарајеву. Издао је од 9. септембра 1891. год. број 246 овај позив: „Срби браћо! Петог октобра ово године навршује се сто година од дана рођења дичног српског пјесника и борда Симе Миљутиповића, Сарајлије. — Тога дана — мислио је овај одбор — да ће се слећи српство из свију крајева и најсвећаније прославити стогодишњиду Симову; но пошто је саразмјерно тако мало скупљено добровољних прилога, да се од тога не може подиИи^ никакав, достојан сломеиик — то је овај одбор ријешио: да се главна свечаност, у славу Симову, одложи све дешле : до год се не сабере толико новаца да одбор може ријешити, какав Ие бити савменик. Но ииак дужност нам српска налаже, да и дан саме стогодишњице свечано прославимо — макар свако у својој средини;

— с тога је овај главни одбор закључио у својој сједницп од 2. септембра о. г. да се сав српски народ позове — ако је могуће — да стогодишњицу Симову ирослави овако: 5. октобра у јушру нека се свугдје одржи свечана служба божја а иослије службе парастос (опијело) у стсомен. Сими. — Послије подне или у вече, ако је икако могуће^ нека поједини нододбори и.ти друшшва, одрже народну свечаносж или бесједу у славу Симову. Уздајући се у родољубље одбора у Бнограду, на Цетињу, Новоме Саду и појединих пододбора у овим крајевима и васцијелом Српству, увјерени смо, да ће тај дан свечано бити прослављен. Овом приликом молимо све одборе, пододборе, сваког брата Србина и Словена и све искрене пријатеље Српства: да нам сви пошаљу прилоге ■или само нека нам доставе суму од скупљеног новца — најдаље до конца марта 1892. године, како би се према суми могли равнати за сами споменик. Срби браћо, немојмо наш немар показиватп код овога народног подузећа, него сложно на иоеао, како би се на скоро Србадија из свију крајева српских могла пскупити у Сарајеву при главној свечаности, па сви заједнички, најсвечаније, прославити ту народну, велику, свечаност" 1 ). 4 ) О евечаностн стогодишнице на дан б. октоора о. г. која је извршина у Сарајеву донијећемо у пдућем ороју овог листа.

Број 2012. Препорука Свему српско-православним пречасном свештенству Дабро-бканске Епархије. Недавно изашла је из штампе књчга под насловом: „Учење васељенске православне цркве, пропраЂено с разликама, које се находе у другим хришђанским црквама, од Владимира Гете-а, свештеника и д-ра богословије православне цркве-. Прввео с фрчицускога другог издања Н. Дучи"ћ, архи^андрит. У Биограду, у државној штампарији краљевиие Србије 1891. Цијена је кшизи у метсом повезу 1 ф. а. вр. — 8-на стр. 257. Ова књига написана је лаким српским стилом, чистим и лијепим српским језиком по јужном правопису и дијалекту. Поред богослова и одобрења од дотичног митрополита, ово је дијело прелоручеко и награђено архијерејским сабором с 1000 дииара из књижевног фонда владике Јанићије. По својој богатој садржини она је књига важиа за нашу српску црквену књижевност, а још више важннја је и потребнија нашем свештенству, ради усавршавања његоног у богословским наукама и црквеном у опће знању. И за то ова духовна власт ово знаменито дијело Ретејево, које има трајну, научну и црквену вриједност, препоручује свештенству да га набавп. У Сарајеву 17. октобра 1891. Из конзисторијалне сједнице,

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.