Bosansko-Hercegovački Istočnik

(Јтр. 450

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

„Шта да мислим, и шта да премишљам; кога да сс бојим?! Та ја сам цар Ирод, од кога стреии сва зем.т>а и народ (лупне ногом о под). Послаћу силну војску моју, да потуку сву дјецу витлејемску, те тако ћу и тог новорођеног цара погубити." За овијем се пјева пјесма „Сликл ко кмшкн^-к БбгК . . ." и иза неколико отпјеванијех стихова окрене се Валтазар обојицп својијех другова и рекне им ово: „Цареви и браћо, послушајте што ћу вам казатп. Ову ноћ, у сну, јавп ми се младић као сунце јасан, па ми рече ово: „Другим путем идите, к Ироду не идите, јер Ирод кани дијете погубити а не њему поклонити се." — Па ово се отпоји. Нокн рпдостк нл.ч-к нжтдлл . . ." Ово је, довле, у представи главно, јер се искључпво односн само на прилике о рођењу Христовом; на да би у овој прилици чуство задовољства нашег обузело што свестраније и умну и физичну нашу страну, надовезује се обично и љешто шале, која, док ј с умјесна п у границама естетике, увијек је човјеку у свако доба добро дошда. Ево, зато, и тога дијела, у колико га се ја из млађијех својпјех дана још сјећам. Пастир: Добар дан, домаћине благи, госиодару драги ! И ја ћу вам једну предати, ал' немојте свп у мене гледати. Кад сам ја био у стара времена, у добра племена, племенити пастир; кад сам стао овце чувати и у свирке дувати, овце ми пасу по пољапи, а ја, као неки бравац сједим у механи. Ракију пијем, која ]' боља и боља, а дјевојку љубим, која ј' боља и боља; овце кољем, која ј' боља и боља, па печем и једем, а газди н газдарици гонпм које какве цркладине и мрладине. Газдарица пита, а газда истражује: гдје је ова и ова овца, којој нема нн краја ни конца, — а ја кажем, али много лажем: курјаци јој главу откинули, а пси кожу и месо појели. Ту се деси неки чича Јоца, чак из Обровца, и ту они мене бише и псоваше, добро излемаше, па боме и отјераше. И сад сам остао јадан сирома, да немам ни љеба ни црна рундова. Па, већ кад сам код вас, ја ћу добар бити и лијепо вас молити: да она бака из буџака, нек ми даде пет петака, да отиђем до чаршије, да купим иглу и конца, да закршгм ову стару хаљину, и да од вас изнесем из кујне ону велику сланиницу. Даћете ми и један нови пешкирпћ, да покријем овај мој стари шеширић, јер на пољу пада киша, тамо стоји

чича Миша, туриће ме у барицу, па ћу искаљати моју стару шубарицу. (Испричао ми у перо богослов IV. год. Петар Јовановић нз Градачца). На нским мјести ма је опет пастир старгц (дијете обучено под старачки са дугом бијелом брадом и штапом за поштапање), па говори оваку орацију: „Ево и мене старца, кукавца. Ви ту сједпте и веселите се, а на мене старца кукавца ни не мислнте. 0 старости, о жалости, пртено оружје! — Моја стара баба Ката, дебела врата, широкије крака, умјесила ми је погачу, коју је девет година на сунцу пекла, а дванаест на мразу сушнла; како сам је јадан окусио, све сам зубе на длан струсио. Али мени ни ио јада! Ја сједим у механи, а овце ми пасу по пољани. Која овца боља, така ме је воља. Кољем, печем, једем, пијем, а газди гоним најгоре цркладине и мрладипе. Газда ме пита, газдарица тражи по куту нита. „Та то није моја овца, не зна јој се ни краја ни конца". И лако ти мени би с газдом, док не дође ћорави Јоца из Дубовца, шантави Глиша из Дрниша и дрљави Јаша чак из Сентомаша. Све се те нагрде састадоше и на менс старца кукавца нападоше, те како су ме тукли и по калдрми вукли, сву су ми ову стару кожушину испарали. За то молим два три новца, па да купим иглу и конца, и закрпим стару кожушину." Иза ове или оне пастирове орацпје, ијева се пјесма „В<н '['дзмцм когплнцитј рВкл.ин . . ." и за вријеме пјевања игра „цар Петар" луткама. На стиху „Пжтмјш ко ц-бкннц^к [кнјмгст-к", носвира пастир (старац) на фрулу, или свој штап. Послије свршене нјесме, протура се напријед „цар Петар" с чутуром преко себе, па рекне: „Сви у мене гледајте и мене слушајте; ја ћу једну, ал' доста вриједну пзрећи! Ја сам цар Петар, летим кано вјетар, носпм тикву вина, да наздравим свима. Тиква ми се одмиче, дукат ми се примиче, дукат много кошта, а мени самом два, нек буде доста. Но за вашу љубав стару, примам цванцик, карантан, н ја сам вам захвалан". (Саопштио Јеврем Петронић, сврш. богослов из Зенице.) Цара Петра замјењује гдје-гдје „ђак и али, уз вертеп, могу да буду и један и други. У овом, пошљедњем случају, пјева се иза цар-Петрове орације „ЛнкУн днкк Скшп . . а иза ђакове „бгдд пр'('нд! кошцк к^кл". Ђакова орација је ово: