Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 459

свештенство пошто је мало разгледало веселу поворку ерпски игара како од варошана та-ко и од сељака, кренуо се је у Сарајево у 4 г / 2 сата а остали гости разишли су у веселом расположењу у 6 сатп неки жељезницом а неки с колима а боме сељаци пјешке својим кућама. Како чујемо тога дана пало је добровољни прилога 144 фор. а сарајевска српска црквеношколска општина послала је у Блажуј 229 фор.

и 01 новч, што је скупила у Сарајеву у име градње школске зграде. Осим тога, пјевачко друштво „Слога" дало је Општини Блажујској 216 фор. До данас уписанојеу ову школу 82 дјеце што мушкпе што женске, а надати се да ће их и више бити. У Оарајеву , 20 октобра 1891. Уред.

Освештање српско-иравославне нове цркве у Варешу 15 августа 1891. године.

Још од 40 годпна у Варешу постојп мала црквица — капела. Жслећи околни народ као и Срби грађани овог мјеста да имаду зидану већу цркву, — то српско-православна општина ријеши се да помоћу народа даде саградитн жељену цркву. Особито се у том хришћанском подузећу заузимао Јово Симмћ — Шишко, пресједник општине и свештеник Милутин 1'адаковић јеромонах, парох. Темељ новој цркви постављен је 15 јунија 1889. а градња цркве у име Бога у свему довршена буде 13 августа 1891. Освештање ове цркве извршио је Његово внсокопреосвсштенство АЕ и Митрополит госп. Хорђе Ииколајевић на дан Успенија Иресвете Богородице. о. г. * ^ * Долазак Његовог високопреосвештенства са свитом својом овако је текао: 13 августа о. г. кренуо се је из Сарајева раним жељезничкнм влаком. У пратњи митрополитовој био је архи мандрит Јанићије Марковић (пз краљевине Србије); конзисторијални чланови: Стево Давидовић прото и Ђорђе Петровић свештеник и уредник Источника, Гаврил Бољарић свештеник и катихета вел. гимназијс сарајевске, Дамјан Нпколнћ парох Нишпћки, протођакон Ристо Бошковић и ђакон Ђорђе Бјслановпћ. На станици „Подлугови" дочекалн су г. митрополита Пахомије Николајевић протоспнђел н парох височки и Милутин Радаковић јеромонах н парох варешки. Овдје су била у приправности троја кола за митропо.тита и његову пратњу. Одавде око 9 сати изјутра пошло се је цестом

која водн управо у Вареш долином из Подлугова 6 сати далеко све кроз шуму а крај ријеке Ставње. У пола пута Његово впсокопреосвештенство са СВ010М свитом одмори се у Дабравинама код г. Николе Константиновића, гдје је био припремљен посни безплатни доручак од стране г. Николе. Одмор јс трајао више од једиог сата а послије крене се пут Вареша. Недалеко од Вареша код Пантова хана, г. митрополита дочекало је неколико грађана и сељака коњаника, гдје су цјеливали десницу архијерејску. Кад је Његово високопреосвештенство са својом свптом и пратноцима стигао у Вареш, јеромонах Милутин Радаковић искочи из кола и пред црквом дочека митронолита обучен у црквеном одјејану и са јеванђељем. Пред вратима црквеним такође дочекао је митрополита ученик Велпмир Радојчић, којег је припремио јеромонах Милутин, са овим поздравом: „Добро нам дошао високопреосвештени господине, вриједни и неуморнп српски Архипастиру! — Боже мој, ко ће као Свемогући Бог, ђе се роди наш долазећи пам овдје у ову нашу дубоку долину, орпски Архипастир Ћорђе Николајевић, — роди се у питоме Сријеиу, у селу Јаску, ниже свете куће нашега св. цара Уроша младога мученика српског; за то и тебе милостиви и добри Архипастиру, свевишњи Бог својом десницом благословн, те се и ти на корист, дику и понос родп српеком народу а особито у нашој поносној Босни. Ево, Боже мој! данас се оевједочпсмо да те благи Бог свукуда прати и кријепи. Сви знамо да у овој нашој долинп од постања свнјета нпје било сазиданог светог храма т. ј.