Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 39

мену у народу своме ; успомену, коју ништа не коже ишчупати из срдаца српских. Успомена на српске светитеље најодушевљеније је слављена од вајкада у српскоме народу, јер је она најмилији споменик Србину, који га одликују од других народа, којн га подсјећа на златну прошлост и: храбри надом на бољу будућност. Између свију светиТеља срнских, као живијех споменика 'Јрпства, најодушевљеније прослављена је успомена наше дике и поноса, нашег српског првопросвјетитеља и великог учитеља св. Савве, — Савве, најплеменнтијег изданка владалачке лозе Немањића. Спомен светитеља Савве живи у срдима српскога народа од вајкада. На ни онда, кад је грозни непријатељ српски, безбожни Синан-паша, спалио тијело његово на Врачару, у намјери тој, да тијем помути српску свијест и разум истине у духу иобожности, да л:иши Србина највише светиње, прибјежишта и заштите ннје Србин кдонуо духом; није заборавио свога просвјетитеља, него је са тврдом вјером у Еога и св. Савву неговао наду на срећнију будућност. Спаливши непријатељ часног крста тијелв св. Савве, није постигао своју нечовјечну цијељ, јзр је иепео Савпн загријавао једнако срца српска на све стране Српства. Слављена је усг омена светитеља Савве најсвечаније у српскоме к ароду, у српској цркви и српској школи, са једнаким жељама, са једним те'истим смјеровима 1: ради једне узвигаене опште цијељи. ПрославЈ.зана је, велим, прославља се п данаа по цијеломе Српству, прослављаће се и у будуће: Док је неба, док је земље, И до^гле је сунца Докле срце, српско срце У грудима куца: Славпће се свети Савва, Славиће се српска слава, Јер је Србин смјео храбар Да побједи љутог лава! Спомен светитеља Савве живи је знак, да српски народ жели и да хоће, да очува своју светињу, свој лијепи српски обичај, свој слатки српски језик, своју г народност п непомућену српску свнјест у духу различитих времена ; знак је, да једнако гаји скору наду: „Та да ће већ у вијеку Деветнајестом

Засијати боље сунце Српским свијетом!". .... Успомена светог Саве особито се у данашње врнјеме, све боље и свечаније из године у годину прославља у нашој поносној Босни и милој Херцеговини. Увјеран сам да неманиједне српске цркве као ни српске школе, не само у Херцег-Босни, него у васколиком милом Српству, а да не прославља данас најсвечаније свога светнтеља, свога посредннка пред Богом, светитеља Савву. И у нашем српско православном богослов. заводу, у овоме једином духовном расаднику у Босни и Херцеговини, као сваке тако и ове године, прослављена је успомена светитеља Савве. На сами празник светитеља Савве у 7 сати из јутра отпочета је јутрења у заводвој црквици у присуству наставничког особља и ђачког клира, а литурђија у 9 сати. На литурђији чинодјејствовао је високопречасни господин архамандрит Јоаникије Марковић, питомачки настојатељ овог завода, нречасни госп. Петар Петрановић, ректор, пречасни госп. Тома Алагић, прото, уз судјеловање двојице ђакона: г. г. В. Милановића и С. Берића. На литургијн присуствовало је још доста народа из околних села, који се бијашс скупио на свечаноет по обичају. Литурђију одговарали су питомцп са хора, а за пјевницама пјевали су свршавајући питомци: Данило Адамовпћ и Димитрије Лукић. По свршетку литурђије пошла је литија из цркве уз појање светитељске пјесме и тропара у завод, у главну собу заједннчког учења, ђе је унапрпјед приуготовљено било све, што је требало за свећење водице и за осталоОснм наставничког особља и питомаца, бијаше многи народ напунио све просторије заводне тако, да се није могло никуда проћи. Пошто је освећена водица и преливено кољиво (панахија), које је прелио високопреч. госп. Марковић, стуии на одређено мјесто Јован Ивковић, питомац IV. годпне, те је изговорио ову бесједу: /)0 имја Отца и Сина и свјатаго Духа. Миди роде српски! Прије хиљаду и неколико година, када српска држава не бпјаше још утврђена на тврдом