Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 45

у присуству котар. предстојника г. Дамјана Рашете и многобројног искупљеног народа парохије илијашке. Потписана општина сматра за своју свету дужност, да овим путем испред свега народа парохије илијашке, изрече синовну оданост Бзеговом Величанству и дубоку благодарност земаљ. влади, што је својим узвишеним даром, ову сиромашну нашу дркву обилно обогатио, те кличе из дубине срца свога: Живило Нзегово Величанство наш рпемилостивн цар и краљ Фрањо Јоспф I. на мно-

гаја љета, на срећу и понос свију својих вјерних му држављана, Живио ! Живила висока земаљска влада ! Живили!!! Српско-правосл. црквено-школска општина У Илијашу , 20. јануара 1892.

Перовођа: Тривун Зец, учитељ.

Предсједник : Прокопије Дамјановић,

свештеник.

Чланови:

Симо Мијић, Мићо Црногорац, Симо Беровић, Ђорђо Петровић, Перо Аџић и Ристо Бајић.

Јавна благодарност.

Приликом држане свештеничке сједнице протопрезвитерата сарајевског, у просториЈама митротжитског дома, дана 19. децембча 1891., изволио је свештеник госп. Коста Новаковић из Сарајева, парох Мокрански, у договору са својом мајком хаџиницом попадијом блаженопочившег проте хаџи Ристе Новаковића, уручпти један крст од саме чисте срме позлаћен, те искићен и богато украшен, у већем формату, у вриједности од 200 фор. г. Прокопију Дамјановићу, свештенику илијашком, као прилог и дар цркви у Илијашу, храму светога пророка Илије. — Овим родољубивим дјелом више споменути дароватељи, изненадили су и обрадовалп цијелу свештеничку сједницу; а особито свештеника речене цркве, који у радости приђе му, те га братски загрли и у братско дице пољуби; на што се сва сједница одазва са бурним ускликом дароватељу Живио !!! Даровани крст ставио сам на часну трапезу, те први пут на свето Рождество Христово њиме честитајући народу празник са „Христос

се роди" извјестио и објавио: да је крст придожен на дар аа нашу цркву. Народ одушевљено клицаше са „живили дароватељи", и вишњи им Бог помагао што нам нашу сиромашну цркву, са тако драгоцјеним даром окитише и свети олтар украсише. Потписана општина испред свега народа овдашње цркве, тако исто овим путем изриче штованим дароватељима дубоку благодарност на њпховом племенитом дјелу, те им из свега срца кличе: „Хиљадили се таки родољуби на дику и понос српскога народа. Живили на мнојага љета! Српско-правосл. црквено-школска општпна. У Илијашу, 20. јануара 1892. Перовођа: Предсједник: Тривун Зец, Прокопије Дамјаиовић,

учитељ.

свештеник.

О д б о р : Симат Мијић, Симо Боровић, Ђорђо Петровић, Мићо Црногорац, Перо Аџић и Ристо Бајић.

Књижевне вијести.

„Трећи годишњи извјештај учитељске и с њом спојене I. народне основне дјечачке школе као вјежбаонице у Сарајеву." Објављен на крају школске године 1890./91. У Сарајеву. Земаљска штампарија 1891. 8-на стрне 118. Садржај : I. Прагматика земљописне науке. На-

писао Јосиф Матела. П. Школске вијести од директора. „Извјештај српеко-православног богословског сјеменишта за Босну и Херцеговину у Рељеву код Сарајева за школску годину 1890. 91." Уредио тсротоирвзвитер Петар ПешрановиК, ректор