Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 80

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

ми отац казује, да он управ не зна, каквим је начином поп Живко избавпо сина Сулејманпанптна од српеке војске: да ли је туј била какова полптика од стране Србије, или просто какав случај, а не да -је поп Живко силом, са војском отео од Срба сина Сулејманпашина. То ће ваљда опет когод од поштованих читатаоца знати и што више и што еигурније. То би и мене особито веселило. Даље ми отац прича, да је поп Живко Рац убијен у Скопљу у Сулејманпашином конаку — на пријевару га Турпи убише, — а да Сулејман паша ни знао није. Толико о попу Живку, како ми отац причаше, а мени се све чини, да ће то бити онај поп Живко Божић, кога спомиње нар. књизвевник Јокеим Новић Оточанин у својој књизи: „Милошева или устанак Милоша ОбреноЕића на Сулејман пашу Скопљака у год. 1815." — Нови Сад~ 1858. — У тој књизи у пјесми 5ој, а на стр. 64. вели Јоксим Новић: Састале се двије поглавице Од Србије, у равну Сријему, У Прогари селу скровитоме, Украј Саве украј воде дадне, А код попа код Божића Живка.

Домаћина попа запиткују: „Оче Живко! је л истина права, Да се Срби дигли на оружје Са својијем војводом Милошем?" и тд. Отац ми још рече, да поп Живко Рац није био први свештеник, који је травањску нахију и Травник опслуживао, већ да у Травнику још прије попа Живка бијаше неки поп Михајло, кога су Турци страшно прогањали, а можда су га као и попа Живка и убили (?). — Има ли ко у Травннку, да нам што прибиљежи о томе попу Михајлу и попу Живку ? — Такођер и из Високога био је неки свештеник, који је обилазио горње стране зеничких села — ко је то био отац се не сјећа. Даље отац исправља и каже, да је наш дјед покојни поп Стеван дошао из Крајине 1828., а не 1829. год., те дакле до 1834. год. са попом Гавром и попом Даком заједно држао зеничку нахпју на трећу пару (6 година). Када ее зеничка нахија одвојила од травањске (1834.) бијаше то Травањлијама врло неповољно, те нијесу впше дали, да се носи у зеничко село Биљешево њихов чадор, антиминс

и све остале потребне ствари за богослужење. Пошто су Травањлије доносили свој чадор и оетало на збор у Биљешево, то бише они узимали себи (својој цркви) сав приход од свега, што би пало при служби на збору Бпљешевском, с тога су се Травничани љутили, када се Зеница одијели од њих. Зеничани дакле бијаху приморани набавити себи чадор, антимине, књиге и еве остало, те год. 1834. оде наш пок. дјед Стеван у Сарајево са овим Зеничанима: Ђоко Ћебеђија (Поповић), Митар Ћебеђија, Митар Дунђер, Крсман Крсмановић и Ђоко Дунђсј); а из села: Ђуко Цвијановић, Ристо Трифковић из Биљешева; Вукашин Ерцеговац из Горњих Лучана; Паво Зекановић из Вратаца ; Јосип Димитрић и Симо Девић са Суботиње и Ђурађ Крајишник из Бићера. Имена ових покојника, а поштенпх Србаља споменух и с тога, што су свп као први добротвори приложили зеничкој цркви : неки по коју књигу, неки путир, дискос, звјездицу, дарке и тд. — За то им свима од свега срца кличемо: Вј ечна вам памјат, честити Срби ! Бог да вас прости п помилуј е! Још ми отац причаше, да би још за попа Живка бивао збор и на „Осјеченику" — близу Биљешева — али једном баш на збору у народу некако се заметну кавга — туде је био и поп Жпвко — те посли^е те кавге није бивао више на Осјечнику збор (већ по који пут за вријеме попа Ристе Максимовића и попа Ристе Косори^ г, а у новије вријеме не бива никако више на Осјечнику збор). У Биљешеву је храм св. Јован (8. маја) па би тај дан бивао на Биљешеву збор а како дођоше нови попови, окренуше збор на дан св. Јована љетњег (од годпне 1891. 24 јуна). У Биљешеву, гдје се чадор разапиње на стар. гробљу — та је земља некога Хаџи Мух. Башагића из Сарајева и за вријеме нашег покојног дједа попа Стевана плаћало се томе Хаџи Башагићу по стотину јаја на годину за то — бива његово земљиште, што би се туј збор обдржавао. — Када дође поп Ристо Максимовић и поп Ристо Косорић на парохију зеничку, не хтједоше плаћати по стотину јаја годишње, те им Хаџи Башагић не даде више држати збора у Биљешеву. Народ бијаше с тога силно огорчен, јер наста суша, године издадоше и народ силно наваљиваше на попове, да се у Биљешеву опет збор држи и да се туј Богу моли за кишу